Соколскa прослава у Дубровнику 1929. (I)

На Видовданском соколском сабору одржаном 1919. у Новом Саду сви соколски савези ујединили су се у Соколски Савез С.Х.С. На Сабору у име Српског соколског друштва „Душан Силни” из Дубровника учествовали су Александар Куртовић, Иво И. Матић и Васо Пипер. Дубровачко друштво „Душан Силни” одржало је главну скупштину 26. октобра 1919. на којој је закључено да се друштво уједини са Хрватским соколом. Одржана је изванредна главна скупшина на којој су биле управе и 217 чланова оба друштва. Председавао је др. Луко Дражић, староста Хрватског сокола а записничар је био Васо Пипер, вођа душановачког друштва. Председавајући саопшти закључак Хрватског сокола, а Васо Пипер извјести о једнаком једногласном закључку Српског соколског друштва „Душан Силни” са жељом да тадашња изванредна скупштина постави темељни камен новом соколском друштву . Пошто су прочитана нова правила изабран је управни одбор уједињеног сокола. Изабрани су староста др. Луко Дражић, заменик старосте Душан Бабић, благајник Херман Ерцеговић, тајник Васо Пипер. Соколска друштва Српске соколске жупе на Приморју из Дубровника и Боке Которске ушла су у Соколску жупу Мостар, основану 1920.(1)

Жупска конституирајућа скупштина одржана је у Мостару 28. марта 1920. На скупштини је било 12 друштава: Билећа, Чапљина, Дубровник, Гацко, Херцег Нови, Коњиц, Мостар, Невесиње, Опузен, Рисан, Столац и Требиње. Старешина жупе био је Чедо Милић, истакнути национални и соколски прегалац. После скупштине приступило се оживљавању друштава која су постојала пре рата. У Дубровнику је одржана 18.7.1920. прва скупштина херцеговачких и приморских соколских друштава. Осим делегата присуствовали су соколи Мостара, Требиња, Херцег Новог, Тивта и осталих градова који су припадали соколској жупи, да сви покажу свој рад од ослобођења до дана састанка. Одржана је јавна вежба на Брсаљама, на којој су наступали вежбачи из Дубровника и друштава која су учествовала на скупштини. После вежбе следила је забава и концерат херцегновске и тиватске музике. (2)

Соколско друштво приредило је 12. марта 1920. у Соколани академију са плесом. Програм је био : 1) Марш; 2) Просте вежбе „Ослобођења” које извео предњачки збор; 3) Потпури из опере „Зрињски” изводио је тамбурашки збор; 4) Сопран соло, певала чланица П.О.К. уз пратњу клавира; 5) Филипи : Свечаност на пољу, изводио је тамбурашки збор; 6) Живе слике (Пирамиде); 7) Беговић, „Пред испитом зрелости”, комедија у једном чину. Просте вежбе су симболички приказивале „Ослобођење”. Сваки покрет имао је своје значење, сваки став је песма за себе. У вежбама је приказана Голгота од Косова до Ослобођења. Вежбама је управљао вођа предњачког оделења Антун Корчуланин, који је завршио двомесечни предњачки течај соколског савеза у Љубљани. Вежбе су припремане за свесоколски слет у Прагу. Управа Соколског друштва позвала је интелигенцију да се придружи соколима. јер Соко није био само друштво за раднице и раднике, сељанке и сељане, него и за интелигенцију. Истакли су :„Кад су наши славни бориоци дали на бојном пољу себе за нас, може и интелигенција дати пар сати седмично за просвјету и културни рад народа. Својим покољенима морамо приправити живот лакши, бољи и срећнији, него што је био наших очева и наш. Препоручамо свима, а особито млађој интелигенцији, да не ступа само у подупирајуће, него у извршујуће чланове, јер ми требамо интензивног рада, а не параде. У редовима предњачког одељења доћи ће у додир најлакше с оном браћом, која жеђа за просвјетом, а нема је ко напојити.” Поводом слета у Марибору 1920. у листу „Рад” истакнуто је : „Дисциплинирана војска југословенског соколства као носиоц и заштитник напредних идеја у нашем народу преставља један од јаких темеља демократско-либералне Југославије.” (3)

Соколски покрет био је покрет који је од својих чланова тражио да буду добровољци у борби за ослобођење и уједињење. Добровољци су у Дубровнику били седам месеци. Дубровник се 23. фебруара 1920, у име отаџбине, опростио са јунацима на најсвечанији начин, уз пуно учешће војске, општине и грађанства. Добровољачка поворка окупила се испред Спонзе (Соколског дома). Пред полазак добровољаца пред општином говорио је начелник и посланик др. Мелко Чингрија. Захвалио им се у име свих грађана на њиховом држању, које је оставило најбољу успомену. Добровољачки заставници приступили су начелнику Чингрији, а он им је предао две заставе југословенску и америчку. Музика је свирала југословенску химну, а окупљени народ је клицао добровољцима. Затим су сви кренулу у грушку луку. Поворку су предводиле девојке са великим ловор венцем, за њима омладина свих школа под државним заставама. Иза њих су ишли добровољачки барјактари, музика, барјактари свих дубровачких корпорација, певачки хор, соколи, добровољачка чета и маса народа. По писању листа „Рад” у поворци је било више хиљада људи у густим редовима. У редовима је било 15 до 20 особа. Маса се уз певање и свирање музике кретала према Гружу. Поворка је прешла преко Гружа и допратила добровољце до пароброда. Опет је настало поздрављање и клицање. Док је музика свирала, омладина је певала. Грушка обала била је пуна народа, који је долазио и поздрављао добровољце. Испред пароброда поздравио је добровољце у име омладине др. Дане Кнежевић и један гимназијалац. Одговорили су им беседама два добровољца. Пароброд се отиснуо уз певање, вијање барјака и клицање. Члан сокола Нико Шутић сакупио је 2.918 круна добровољних доприноса за трошкове (југосл. и америчке заставе, плакати, музика …) и том свотом подмирио све рачуне. Катица Лујак је бесплатно радила на извезеним заставама. (4)

На Главној годишњој скупштини одржаној 15. јануара 1921. у управу Соколског друштва Дубровник изабрани су : старешина др. Луко Дражић, подстарешина Новак Буквић, благајник Људевит Таишер, тајник Антоније Бенуси. Одборници : Панто Андрић, Иво Бановић, Обрад Бердовић, Петар Пасарић, Бранко Бубало, Херман Ерцеговић, Нико Филичић, Ристо Милишић, Ивица Надрамија, Дане Ћоровић, Нико Шутић, Милан Ковачевић. Заменици Вилим Доршнер, Михо Ерцеговић, Марко Ђенеро, Урош Јокановић. Начелник (вођа) Нарциз Балдани, Антун Цар, Антун Кукуљица. Соколски суд : Стијепо Ђивић, др. Звонко Стојковић, др. Илија Синдик, проф. Вицко Липановић, Ђорђе Петровић Његуш. Соколско друштво Дубровник учествовало је са осталим дубровачким друштвима у заједничким акцијама. За ,,Дјечји дан” 12. јуна 1921. у корист фонда за заштиту деце и младих, Народна женска задруга приредила је велику народну свечаност на Брсаљама уз суделовање сокола и Југословенског академског клуба. Веће уочи свечаности приређен је концерт у Соколани (Спонза). Соколска јавна вежба одржана је октобра 1921. на Брсаљама. Брсаље су биле препуне народа који је са великим занимањем пратио вежбе сокола. Лист „Рад” приметио је : „Од оних, који сами себе рачунају у финији свет, није било готово никога.” (5)
На Главној годишњој скупштини одржаној 15. јануара 1922. у управу Соколског друштва Дубровник изабрани су : староста др. Луко Дражић, подстароста Новак Буквић, начелник Влахо Лисе, начелница Анка Фошт, заменица Анка Колај, председник просвјетног оделења др. Лујо Фуке, тајник Антоније Бенуси, помоћник Иво Антониоли, благајник Херман Ерцеговић, помоћница Анка Куртовић, господар Иво Надрамија, библиотекар проф. Иво Шољан, орудар Васо Пипер, надгледници справа и зграде Антун Тута и Перо Пасарић. Одборници : Нико Шутић и Милан Ковачевић. Одборски заменици Иво Бановић, Душан Траживак, Шпиро Димитровић, Лујо Илић. Ревизори Људевит Таишер и Антун Цар. Делегати Жупе др. Луко Дражић и Антоније Бенуси. Заменици проф. Новак Буквић и Нико Шутић. На скупштини одлучено да се са осталим националним друштвима изгради Дом за сва друштва. На слет у Љубљану кренуло је 30 сокола и соколица из Дубровника 9 и 10 августа 1922. прачених свирањем војне музике. У Дубровник је 19. и 20. 8. 1922. дошло око 2.000 чехословачких сокола. Дубровник је био окичен барјацима. Одељење од 300 сокола и соколица посетило је 20.8.1922. Дубровник, а дочекало их је Соколско друштво са војном музиком. Чехословачки соколи и соколице приредили су јавни час на Брсаљама. Бројна публика пратила је вежбе са одобравањем. За време вежбе свирала је чехословачка музика и оркестар. Ово одељење отпутовало је 21.8.1922. за Сплит, праћено до Грушке луке Дубровачким соколима и војном музиком. При одласку били су испраћени од масе грађана, која је клицала чехословачко-југословенском братству. Соколи су учествовали 1.10.1922. са свим дубровачким друштвима и омладином преносу праха Влаха Буковца у свечаном спроводу из Гружа у градску луку, а одатле бродом у Цавтат. Изасланство сокола учествовало је 14.10.1922. отворењу маузолеја породице Рачић у Цавтату и преносу ковчега Марије, Ива и Еди Рачић, и Марије Банац, рођене Рачић. Краљица Марија посетила је Дубровник 19. априла 1923. Соколско друштво Дубровник поздравило је краљицу корпоративно 29. 4. 1923. у свечаној поворци приликом дана Зрињско-Франкопановог и 6.5. 1923. у поворци са Ђурђевданског уранка. (6)

Старешинство Соколске жупе Мостар састало се 4. марта 1923. у Дубровнику са војним и цивилним властима и позваним грађанима у Соколани, због договора о слету у Дубровнику. Управни одбор слета је истакао да ће слет бити понос града, народа и домовине. Други слет Соколске жупе Мостар одржан је у Дубровнику пригодом 30-годишњице открића Гундулићевог споменика. Учествовала су соколска друштва из Автовца, Гацка, Невесиња, Мостара, Коњица, Чапљине, Љубушког, Стоца, Метковића, Јањине, Потомља, Корчуле, Велелуке, Требиња, Билеће, Цетиња, Подгорице, Котора, Рисна, Ђеновића, Тиват-Ластве, Херцегновог, Опузена. На слету су суделовали војска и ратна морнарица из Боке Которске. У припреми слета су из старешинства жупе Мостар суделовали Чеда Милић, др. Перо Мандић, др. Иво Колбе, Миливој Јелачић и Никола Миличевић. Рад на организацији слета био је подељен на одборе : Грађевни, Финансијски, Стамбени и Забавни одбор. У Финансијском одбору прочелник је био др. Франо Охмучевић-Бизаро. У Стамбеном одбору између осталих Мило Жиле. У Прехрамбеном одбору Васа Пипер, … . У Забавном одбору прочелници проф. Новак Буквић, дон Нико Ђивановић и др.Ђуро Орлић. Чланови Мише маркиз Бона, проф. Јаков Царић, капелник Иван Чижек, чланице Управе Народне Женске Задруге проф. Марија Ђадров и Елса Монтана, … Анка Куртовић, Власов, диригент Руског певачког збора. Соколи су сматрали да су на обали плавог Јадрана на бранику за краља, Отаџбину и велику Мајку Славију. На слету је развијена застава Соколског друштва Дубровник. Кума заставе била је Иванка Чингрија. Све цртеже за заставу извео је Атанасије Поповић. Слова су са једне стране била исписана латиницом а са друге ћирилицом. (7)

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: