Соколска таборовања у краљевини Југославији

Национална друштва у Краљевини Југославији трудиле су се да што више њихових припадника, а посебно деце из унутрашњости летује по унутрашњости и на Приморју. Сем опоравка њихов циљ био је да излетници што боље упознају своју земљу и њену историју. Народ који је вековима живео раздвојен у више држава требало је да се упозна и зближи. Министарство Социјалне политике и народног здравља отварало је дечја опоравилишта по Југославији. Друштва Јадранска стража, Феријални савез, Црвени Крст, Савез сокола и Коло Српских Сестара организовала су излете и летовања.

Београдско Соколско Друштво „Матица” организовало је 1928. пут преко 90 чланова друштва у Ђеновић у Боки Которској. Соколићи су путовали возом до мора. Провели су један месец у табору под шаторима. Дане су проводили у вежби под ведрим небом уместо у соколани, у шетњи по обали, у утакмицама у веслању и пливању.

Студент технике Станислав Јефтимијадес је на свом путу по Приморју обишао логор сокола из Београда у Ђеновићу 11.7.1927. Соколско друштво Земун-Матица организовало је соколска таборовања под шаторима на мору у Макарској, Александрову и Оребићу.

Савез Сокола Краљевине Југославије донео је Социјални правилник 1931. Правилник је допуњен 1936. Правилник из 1931. предвидео је обезбеђивање посла или помоћи за незапослене чланове; организовање опоравка и лечења за сиромашну соколску омладину у опоравилиштима и путем таборовања; помоћ и обезбеђење основних егзистенцијалних услова вредним и сиромашним соколским радницима; оснивање и издржавање оправилишта за соколску омладину оболелу од туберкулозе; оснивање фондова за помоћ изнемоглим соколским радницима; помоћ сиромашним соколицама при удаји. Правилник је 1936. био допуњен, па је предвидео отварање зимских кухиња за исхрану сиромашног чланства; обезбеђење одеће и обуће сиромашном чланству; организовање логоровања-таборовања уз помоћ сиромашном чланству; збрињавања соколске деце без родитеља, обезбеђењем смештаја у дечјим опоравилиштима, летовалиштима и сл; помоћ старим члановима који су лишени неге; подизање летовалишта и домова за опоравак; помоћ соколским јединицама у случајевима социјалне беде; збрињавање незапосленог чланства.

Савез сокола је путем филмова пропагирао летовања. Приликом Ускршњег окружног излета, који је приредио „Путник” по Босни и Далмацији, др Капамаџија, референт Соколског Просветног Одбора за филм, снимао је 1933. у Сарајеву, Мостару, Дубровнику, Цавтату, Сплиту, Солину и Трогиру. У филму „Излет на Јадран” приказан је пут од Новог Сада уском пругом преко Ужица-Вишеграда. Филм је обиловао лепим сликама и пределима.

Соколска жупа Мостар је користила заједно са жупом Цетиње  плажу за таборовање на обали Соколовац код Траста-Пржна (Тиват). Ту је био одржан састанак делегата Соколских жупа Мостар, Цетиње и Сарајево 8. августа 1937. ради разраде програма рада у оквиру Соколске Петрове петољетке.

Мање имучна соколска друштва приређивала су таборовање  у својој околини. Руско соколско друштво у Осијеку приредило је 1939. трећу годину за редом логоровање деце и женског нараштаја у Воћину за 19 учесника. На летовању је био дневни ред: јутарња гимнастика, просветни рад из националних предмета, купање, шетња и игре. Храна је била раздељена на пет оброка. Након 29 дана деца и нараштај вратила су се у Осијек свежа и опорављена. Мушки нараштај  био је 1939. у покрајинском логору у манастиру Милково (Лапово), где је прошао течај војне обуке I степена.

Соколска друштва организовала су летовања по унутрашњости и на Приморју у виду таборовања под шаторима. Соколићи су време проведено у таборовању проводили у вежби под ведрим небом, у шетњи по обали, у утакмицама у веслању и пливању. Социјалним правилником Савеза предвиђено је да се организује опоравак за сиромашну соколску омладину путем таборовања. Сем опоравка циљ  је био да деца на излету  што боље упознају своју земљу и њену историју.

Саша Недељковић – члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: