Соколска жупа: Цетиње у 1940. години

После почетка Другог светског рата септембра 1939. Савез сокола, жупе и друштва настојали су да обележавајући догађаје из прошлости, духовно припреме своје чланове и становништво за могућност да Југославија буде нападнута.

Удружење добровољних поборника из борби за ослобођење и уједињење нашег народа” под називом „Народна свест” позвало је на сарадњу патриотска, ратничка и витешка друштва „да се духовно и морално спремимо за све догађаје који могу да наступе”.У Београду је основан „Одбор за сарадњу патриотских друштава” маја 1939. У Одбор су ушли Савез сокола Краљевине Југославије, Удружење резервних официра и ратника, Савез ратних добровољаца, Удружење старих четника, Удружење носилаца Карађорђеве звезде, Удружење носилаца ордена белог орла с мачевима, Удружење носилаца албанске споменице, Јадранска Стража, Савез емиграната из Истре, Српски културни клуб, Југословенски културни клуб, Коло Српских Сестара и Београдско женско друштво. Одбор је радио на снажењу патриотског духа најширих слојева народа. Кад је једно друштво вршило своју националну и патриотску акцију, чланови свих других удружења били су дужни да га помажу. (1)

 Соколска жупа Цетиње је 1940. низом свечаности духовно припремала народ за одбрану отаџбине. На Цетињу је јуна 1940. откривен споменик добровољцима из Америке, потопљеним под Медуом 24 децембра 1915. Споменик је израдио вајар Ристо Стијовић, и на њему приказао ловћенску вилу, са ханџаром у десници, и вијенцем у левици, над лађом која тоне. Соколска жупа Цетиње  заказала је своју Годишњу скупштину  на Спасовдан, 6 јуна 1940, када се споменик откривао. У свом говору  приликом откривања споменика Гавро Милошевић, старешина Соколске жупе Цетиње,  истакао је у име Савеза Сокола  : „Соколство у овој години одржава своју  свечану скупштину баш на Спасов-дан, као сјећање на историјски дан, када су на Грахову малобројни Црногорци до ногу потукли многобројнију турску војску, као сјећање на дан, када је дух надвладао материју, и кад је је био јачи сој него број ! А друго, да се поклонимо сјенима оних, те падоше под Медуом, достојних следбеника Граховских јунака ! Ми Соколи у овом споменику видимо најљепше приказану добровољну мученичку прошлост Црне Горе, као и потстрек за њене напоре у будућности ! У добровољцима окарактерисан је збијег свих оних, што се не  хтјеше у ланце везати, већ се добровољно збјежаше у наше планине ! … Ми Соколи свјесни смо тих порука, како у рату тако и у миру ! Није само јунак онај који у даном моменту својим животом спријечи насртај непријатеља, већ је јунак сваки онај, који дуг одужује према мајци отаџбини, сваког часа и на сваком мјесту ! Јунак је онај који се несебично жртвује и сузбија сваку непријатељску акцију, ма којег облика ! …Нека је слава свима палим под Медуе, нека је слава палим на данашњи дан на Граховцу, нека је слава свим палим за своју нацију, до сада и у будућности !” (2) Скупштина жупе је корпоративно учествовала на свечаности при откривању споменика потопљеним добровољцима под Медуом. Жупа Цетиње везала је два историјска датума, Косово и Грахово, у својим напорима за морално уздигнуће народа. Издала је књигу „Духом косовског соколства”, у којој су писали чланке старешина Милошевић, ђенерал Варјачић и просветар Ускоковић. На скупштини је у предавању  ђенерал Варјачић приказао борбу из ваздуха као и улогу падобранаца и ваздушне пешадије. Многим примерима показао је како треба у даном случају извршити своју соколску мисију.  Жупа је у 1940. планирала да учествује у прослави мојковачке битке и свечаном преносу костију кривошијских мученика. У Управу жупе изабрани су старешина Гавро Милошевић, адвокат са Цетиња и заменици : др. Никола Шкеровић из Подгорице, Михо Доманчић из Котора, Радивоје Зоњић из Пећи и Јован Ивовић из Берана. Просветар је био Ускоковић, а начелници Јован Драгов, Максимовић и Ивановић; секретар Ивановић, благајник Ђуровић, Соколска Петрова Петолетка пуковник Тришић. (3) Дубровачко радничко друштво упутило је Одбору за подизање споменика жртвама Медуанске катастрофе на Цетињу депешу у којој се истиче: „Акт одужења црногорским добровољцима, чији се слободни лет сломи на вратима плаве медуанске гробнице, обнавља у нама успомену на све што је било најбоље у животу и херојским подвизима Црне Горе и Српства и што кроз вјекове везиваше душу старе Словинске Дубраве са авангардом Уједињене Југославије. Клањајући се сјенама погинулих добровољаца, шаљемо братски и народни поздрав поносној колијевци Његоша и свој браћи окупљеној на данашњој манифестацији пјетета и признања оснивачима наше Слободе и Јединства.“ (4)  Национална, витешка и културно-просветна друштва и организације на територији Црне Горе, упутиле су на Спасовдан, 6 јуна 1940, апел на народ у Црној Гори. У апелу су позвали да се у судбоносним тренуцима заборави све што је делило, и да се скупа сви као један човек, буду спремни да бране отаџбину. Међу првима су потписали представници сокола др.  Никола Шкеровић, ђенерал Ђукановић,  Гавро Милошевић, … . У прогласу се истицало : „СИНОВИ СРПСКЕ СПАРТЕ … Нека свети црногорски крш не окаља ни једно погано име издајника! Нека Његошеву отаџбину не осрамоти ни један злосрећник заведен туђинским дошаптавањима! … У судбоносном сукобу, ако нам буде наметнут, морају бити … повезане све духовне и физичке моћи цијелог народа. У очекивању великих, нежељених часова, у данима опасности за сигурност отаџбине, народ, цио народ, мора престављати недјељив, непробојан фронт, … челични штит наше заједничке куће – отаџбине наше”. (5)

На предлог Соколске жупе Цетиње Старешинство Савеза Сокола организовало је прославу 25-годишњице боја на Мојковцу. Прослава је одржана 31. августа 1940. на Цетињу.

Друштва Соколске жупе  Цетиње прославила су  1940. годишњицу уједињења Црне Горе са Србијом. Нарочито је свечана прослава била на Цетињу, где је после благодарења, одржана свечана соколска академија у дворани Народног позоришта.  Академију је отворио старешина жупе Гавро Милошевић, а Јован Контић предавао је о значају уједињења. Са академије су упућени поздравни телеграми краљу, Савезу сокола и председнику Извршног одбора Подгоричке народне скупштине.

После почетка Другог светског рата септембра 1939. Савез сокола, жупе и друштва настојали су да заједно са осталим родољубивим организацијама, обележавајући догађаје из прошлости, духовно припреме своје чланове и становништво за могућност да Југославија буде нападнута. У томе је предњачила Соколска жупа Цетиње. Соколска жупа Цетиње је 1940. низом свечаности духовно припремала народ на могућност да буде нападнут.  Национална, витешка и културно-просветна друштва и организације на територији Црне Горе, упутиле су на Спасовдан, 6 јуна 1940, апел на народ у Црној Гори. У апелу су позвали да се у судбоносним тренуцима заборави све што је делило, и да се скупа сви као један човек, буду спремни да бране отаџбину. Међу првима су потписали представници сокола. Соколска друштва жупе  Цетиње прославила су  1940. годишњицу уједињења Црне Горе са Србијом.

 Саша Недељковић, члан  Научног  друштва за  историју  здравствене  културе Србије

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: