Соколски слетови у Хрватској

Југословенски соколи су између два рата приређивали слетове у Хрватској упркос нападима хрватских сепаратиста. Соколска организације је тада била јака у Хрватској, а посебно у Далмацији и Хрватском приморју. Пред слет 1924. у Загребу поједини загребачки листови међу којима „Хрват” и „Хрватска Застава” нападали су соколе. Тврдили су да ће доћи 200 до зуба наоружаних Орјунаша из Словеније да нападну грађане Загреба. (1)
Соколи су приредили слет у Загребу од 15 до 17. августа 1924. У Загреб је дошло 12.000 сокола из Србије, Војводине, Босне, Црне Горе, Херцеговине, Далмације, Словеније, Хрватске, Међумурја и Истре. Дошли су Чешки и Руски соколи и делегација Пољског соколства. (2) Грађани Загреба испунили су улице и са одушевљењем дочекали соколе. Соколске редове су обасипали цвећем. Насупрот њима поједине скупине у Гајевој улици су викале : „Доле југословенски Сокол !”. Ни соколи ни полиција нису реаговали. (3)
На Другом Југословенском Соколском сабору који је одржан заједно са слетом закључено је оснивање Свесловенског Соколског Савеза. На сабору је одлучено да соколи славе Дан Уједињења, 1 децембар. (4) Неколико чланова савезног старешинства и заступник руског соколства, староста Д. Вергун из Прага, аутомобилом су са сабора отишли у ресторан „Коло”. У непосредној близини „Кола” су поздрављени са овим изразима : „Хуље, свиње, издајице хрватскега народа”. Напади у штампи су се наставили и после слета. Соколи су проглашени за разбојнике и татове. (5) Радић је соколе назвао ћуковима и јастребовима. Приликом хрватског слета 1925. др. М. Дечак је напао соколе у „Младохрватском Покрету”. (6)
Са јачањем хрватског сепаратизма напади на соколе били су све жешћи. Соколска штампа извештавала је о тим нападима. У „Братству“, часопису Соколске жупе Осијек, од 15 децембра 1938. донели су вест : „Ноћу, у очи прославе рођендана г. Мачека, Соколски дом у Клису, који се налазио у клишкој тврђави, изгорио је до темеља. Прошле године изгорио је соколски дом у Конавлима. У ова “јуначка” дјела убрајамо и напад на соколске просторије у Комижи, у Крилу-Јесеницама и у Постирама. У Постирама однијели су радио апарат и бацили га у море”. Нико Љубанов, члан соколске чете Крај, соколског друштва Биоград на мору погинуо је од убода ножем пред судом у Биограду „оставивши за собом незбринуту породицу и уцвиљену браћу соколе”. (7)
Напади нису заплашили соколе. Соколска Жупа Сушак-Ријека приредила је свој осми слет на Сушаку 15. и 16. јула 1939. Уједно то је био трећи слет приморских жупа. Гласник Соколске жупе Београд „Око соколово” је извештавајући о слету истакао : „служи на част приређивачима који се нису плашили претња, силе, паљевина … Тешка искушења кроз која пролазе наша браћа и сестре на Јадрану нису обесхрабрила жупу Сушак, ни поколебала је у одлуци да жупски слет на Јадрану приреди у великом обиму, са манифестационим карактером какав су соколски слетови имали у она сретнија времена. … те се ничим не дају застрашити, па ма како се ситуација развијала неповољно по … соколство. … а још борбенији што је противник насртљивији, долазили су соколи из свих крајева унутрашњости и острва.”. Слет је организован уз велико учешће сокола (око 6.000 учесника) из жупа Сушак-Ријека, Шибеник, Задар, Сплит, Загреб, Карловац, Марибор, Цеље, Љубљана и Београд. У недељу 16. јула 1939, са висова изнад Сушака, спуштала се соколска поворка са бројним заставама и 14 музика поздрављена од гледалаца са клицањем Југославији, краљу, јединству и соколству. Градски стадион био је препун такмичара, војске и мноштва народа. Цео програм такмичења, поворка кроз град и јавна вежба изведена је на опште задовољство гледалаца. (8) О слету је писао и часопис Соколске жупе Осијек „Братство”. Др. Илија Мамузић приметио је да је публику на стадиону више интересовало то да су соколи уопште изашли на вежбалиште 16 јула 1939. него квалитет вежбача. Још више поздрављала је публика војску. У свом чланку истакао је : „… Изненађен сам бројем публике и вежбача. Исто тако сам изненађен одушевљеним наступом вежбача, као и веома одушевљеним држањем публике. Запажам : – десно од мене једна госпођа не може да седи мирно, него устаје, маше, виче : „Живјели Соколи ! Живјела Југославија ! Живио Краљ !”. По њему главни интерес гледалаца био је на идејној страни соколства и његових задатака, а не на техничкој страни слета. Истог дана у исто време прослављен је рођендан др. Владимира Мачека. Поворка са музиком и заставама пролазила је поред двеју страна соколског игралишта. Соколи су уложили нарочити напор да до убитачног сукобљавања не дође. Слетски одбор упутио је свим соколима позив у коме се истицало : „У Сушаку поред наше прославе врши се и прослава једне друге организације, па Вас братски молимо и позивамо да на евентуалне изазове и натписе не реагирате врућим далматинским темпераментом, већ преко свих изазова прођете шутке као паметни људи и дисциплиновани чланови соколске организације.” (9) После свршене вежбе са трибина заорила се песма „Хеј Словени” са клицањем краљу и Југославији. Истовремено поред трибина пролазила је поворка присталица ХСС са бакљама а поводом рођендана доктора Мачека кличући слободној Хрватској и хрватском Сушаку. После завршеног програма дошло је до појединачних инцидената и до напада на соколе при повратку кућама. Соколска жупа Београд упутила је новчану помоћ за пострадале соколе на слету. (10)
Соколи су између два рата приређивали слетове у Хрватској упркос нападима хрватских сепаратиста. У чланку се описују два слета, први у Загребу 1924, а други 1939. на Сушаку. У том периоду са јачањем хрватског сепаратизма напади на са соколе су били све жешћи. Соколи су настојали да не реагују на нападе. После споразума Цветковић-Мачек 26.8.1939. ХСС је своју власт у Бановини Хрватској користио за хајку на соколе и све које је сматрао својим непријатељима.

Саша Недељковић
члан Научног друштва за здравствену историју Србије

Напомене :
1. I. Bajželj, „Vtiski z zagrebškega zleta in sabora”, „Соколски Гласник”, Љубљана, 15 септембра 1924, бр. 16-18, стр. 256;
2.„Споменица Соколског друштва у Старој Пазови 1906-1931.”, Штампарија „Јединство”, Стара Пазова, стр. 7, 20, 21, 23, 26, 33, 37, 38;
3. I. Bajželj, „Vtiski z zagrebškega zleta in sabora”, „Соколски Гласник”, Љубљана, 15 септембра 1924, бр. 16-18, стр. 256;
„Споменица Соколског друштва у Старој Пазови 1906-1931.”, Штампарија „Јединство”, Стара Пазова, стр. 7, 20, 21, 23, 26, 33, 37, 38;
5. I. Bajželj, „Vtiski z zagrebškega zleta in sabora”, „Соколски Гласник”, Љубљана, 15 септембра 1924, бр. 16-18, стр. 257; 6. „Наше становиште”, „Соколски Гласник”, Љубљана, 31. августа 1925, бр. 17-18, стр. 138, 139; 7. „Не стиде се !”, „Братство“, Осијек 15.децембар 1938, бр. 12, стр.231; „Брат Нико Љубанов”, „Братство“, Осјек, јуни-јули 1939, бр. 7-8, стр. 149; 8. Д. Ж. „Соколски слет“, „Око соколово“, Београд, 9. октобар 1939, бр.7 и 8, стр.98-99; 9. Др. Илија Мамузић, „Запис са Јадрана”, „Братство“, Осијек, аугуст-септембар 1939, бр. 9, стр. 170, 171; 10. Д. Ж. „Соколски слет“, „Око соколово“, Београд, 9. октобар 1939, бр.7 и 8, стр.98-99;

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: