Соколски старешина др Владимир Белајчић

Пише: Саша Недељковић, члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије

Владимир Белајчић рођен је у Осијеку, 14 септембра 1887. Правне науке свршио је у Загребу, Бечу, Паризу и Берлину, а судску каријеру почео је у Осеку 1912. Прешао је у Нови Сад, као судија Окружног суда 1920. Постао је председник Окружног суда 1923. Касациони судија постао је 1933. Белајчић је био национални прегалац. Ступио је 1903 године у Хрватски соко у Осијеку, као нараштајац.

Кад је у Осијеку основан Српски соко, прешао је у то друштво. На почетку Првог светског рата био је ухапшен као тајник Српског сокола. (1) Секретар Српског сокола, судија Владимир Белајчић затворен је у тамницу из које је пуштен 1915. (2) Провео је 6 недеља у војном затвору, а затим 9 месеци у затворима Судбеног стола, заједно са др. С. Будисављевићем и осталим угледним соколима. Био је суспендован од службе, све до 1917. У осечком соколу био је предњак, па онда секретар, а у новосадском друштву био је две године просветар, па је био жупски тајник и просветар. Од оснивања Савеза Сокола К.Ј. изабран је за председника Савезног просветног одбора. Био је биран два пута за другог заменика старешине Савеза Сокола, а од маја 1938 године водио је послове првог заменика старешине. Дуже времена је био прочелник Народно-одбранбеног одсека Савеза Сокола, затим прочелник Књижевног одсека и прочелник Редакционог одбора савезних соколских листова. Учествовао је на соколским манифестацијама, у Југославији и у иностранству.

Сем у Савезу Сокола био је гувернер Југословенског дисктрикта Ротари клубова, био је у одборима правничких конгреса, председник туристичког удружења „Фрушка Гора”, члан управе друштва „Путник”, као и подпредседник „Савеза планинарских удружења”. Радио је у „Народној одбрани”. Био је члан књижевног одбора „Матице Српске” у Новом Саду. Писао је у стручним правничким листовима, соколској штампи и у дневним листовима. (3) На скупштини Бачке соколске жупе одржане 17 фебруара 1924. у просторијама Соколског друштва у Новом Саду говорио је секретар друштва др. Владимир Белајчић. Известио је о интимној сарадњи соколства и многих школских управа и изнео бројне податке о великом напретку и ширењу соколске мисли и гимнастике међу наставницима и школском омладином. (4) У Првом течају Просветне школе Савеза СКЈ 1932 године истакнуто је да је др. Влада Белајчић, савезни председник Просветног Одбора, унапред израдио наставни план, у коме ни један предмет није изостао и ниједан није био сувишан. Предавали су др. Белајчић Соколска администрација; др. Мрвош Основи Соколства; Фрањо Малин Југословенска мисао кроз историју; др. Павловић Национализам и Соколство; Славко Рогулић Соколска штампа; инж. Цвејић Соколане и вежбалишта; Богдан В. Сперњак Важнији системи и методе телесног васпитања; др. Павловић Историја Соколства; инж. Цвејић Соколска просветна статистика; др Ковачић Васпитање нараштаја; др. Павловић Дисциплина; др. Белајчић Новинарство; … . (5)
Др. Владимир Белајчић истакао је у „Соколској просвети” : „Ми Соколи, којима је наш Витешки Краљ у безброј прилика указивао Своју Краљевску пажњу и љубав : похађајући соколске приредбе, од великих слетова до најнезнатнијег јавног часа забитне које соколске чете; пружајући издашну новчану помоћ нарочито за соколски рад на селу; дарујући многобројне соколске заставе, од Савезне па до четних, и установљујући бројне прелазне дарове за соколске утакмице, носимо у срцима својим, више него ико, тешку тугу и неизмерни бол за изгубљеним Краљем и Заштитником својим.” (6) На врхунцу Судетске кризе Управа Савеза Сокола Краљевине Југославије донела је 25 септембра 1938. Резолуцију о солидарности југословенског са чехословачким соколством. У одбору за састав резолуције били су др. Владимир Белајчић, касациони судија из Новог Сада и др. Мирко Буић, министар на расположењу, старешина соколске жупе Сплит и члан управе С.С.К.Ј. Резолуција је са једним опширним расписом достављена свим соколским јединицама да је објаве својим члановима. (7)
На ванредној Главној Скупштини Савеза Сокола 1 октобра 1939. у вежбачкој дворани Савеза Сокола на Теразијама, делегати из жупа Сушак-Ријека, Загреб, Сплит, Шибеник, Бјеловар и Карловац изнели су потешкоће са којима су се соколи у тим крајевима борили, као и све прогоне. На скупштини је било присутно 120 делегата из свих крајева земље. Први заменик старешине Белајчић је изнео да Соколство проживљује тешке дане, али било је још и далеко тежих дана, када га је туђин прогонио тамницама и вешалима, па је Соколство ипак победило. Скупштина је завршена са паролом „Рад се наставља”. (8)
Приликом избора за Првог заменика старешине Савеза Сокола брат Паве Ковачев, старешина жупе Шибеник, устао је и саопштио да је конференција старешина свих жупа једногласно закључила, да се брат др. Владимир Белајчић акламацијом изабере за првог заменика старешине. Предлог је прихваћен са бурним одобравањем. (9)
Делегација Савеза Сокола Краљевине Југославије отпутовала је из Београда 9 јула 1940. Пошли су са 20 жупских застава и савезном заставом на челу. Стигли су у Скопље 10 јула 1940, где су их дочекали чланови жупске управе, са старешином Брановачким на челу. Ту је био и соколски одбор који је технички организовао кајмакчаланску свечаност. На челу делегације из Београда били су др. Владимир Белајчић, Јоже Смертник и арх. Миливоје Смиљанић и остали чланови савезне управе, представници жупа из целе Југославије. По проценама у делегацији је требало да буде преко 300 лица из целе земље. Бројна национална удружења и представници власти одредили су своје делегате. Ходочашће је требало бити извршено 12. јула 1940. на Петровдан, када је Спомен капела славила своју славу. У Битољу на железничкој станици соколске ходочаснике дочекали су соколи и родољубиво битољско грађанство. На дочеку је била чета сокола, са заставом и музиком, представници општине и удружења, угледни грађани. Делегацију је поздравио нараштајац Антон Макродуловић, декламацијом, а затим је говорио подпредседник општине Жупањевац, војни католички свештеник Анте Дујмушић, а у име Удружења резервних официра и ратника Радмило Вујовић. Одговорио им је први заменик старешине др. В. Белајчић. Поворка је са музиком прошла кроз варош до коначишта, свуда поздрављена од масе народа и грађана, која је изашла на улицу. (10)
Одржан је мимоход сокола пред костурницом на Кајмакчалану. Др. Белајчић је истакао : „ … Тешка времена притискују садашњицу. Али жртве овога места показују, како се и најтежа времена могу пребродити. Поход на Кајмакчалан завршен је!”(11) У Борову су 29. септембра 1940. одржане прве утакмице за првенство Савеза Сокола у кошарци. Тиме је соколство поново доказало своје разумевање за нове тековине телесног вежбања, увођењем кошарке у свој телесно васпитни програм. На почасној трибини били су заменик старешине др. Владимир Белајчић, начелник Иван Ковач, заменица начелнице Милица Шепа, заменик начелника Бранко Полић, старешина друштва Борово Томо Максимовић са члановима управе. У име Савеза Сокола такмичаре је поздравио др. Белајчић. Истакао је значај борбености и витештва код соколских утакмица, у вези са народнодбрамбеним радом, који је тада био најважнији. Томо Максимовић поклонио је победничкој врсти чланова прелазни пехар. Белајчић је истакао успех приредбе, а нарочито је похвалио сестре и браћу из Загреба. (12)
Први заменик старешине Савеза Сокола др. Владимир Белајчић посетио је 24 фебруара 1941. Велику Кикинду и обишао Соколски дом и соколске радове на програму Петрове петолетке. Обишао је вежбаче и чланове позоришног одсека. На седници управе друштва Белајчића је поздравио старешина др. Петар Бојанић. Белајчић је у свом говору истакао соколско народно-одбрамбено спремање и тешко стање сокола на територији бановине Хрватске. (13)
У свим соколским домовима у Београду 27. марта 1941. заказани су свечани соколски скупови. После одржаних манифестација у соколанама, сви соколи са заставама, у соколским одорама или у оделу са соколским значкама окупили су се у дворишту Соколског Дома Матице у Делиградској улици. Ту се већ налазило старешинство Савеза сокола и соколске жупе Београд. У 5 часова поподне неколико хиљада сокола и соколица били су сврстани у редове на летњем вежбалишту, испред дома. Скуп је отворио начелник Соколске жупе Београд Душан Јовановић. Пошто је музика интонирала државну химну узео је реч заменик старешине Соколске жупе Београд инжињер Светислав Вучковић. После њега говорио је заменик старешине Савеза сокола др. Владимир Белајчић, рекавши између осталог : „У овим судбоносним данима опет је једном стихијском снагом проговорио народ и рекао, да се слобода, част и независност ником не дају. Проговорио је глас народа који је целом свету објавио да ова генерација неће се постидети пред генерацијом које су стварале ову нашу дивну земљу …. У овим тешким данима ми хоћемо и треба да докажемо да смо достојни потомци косовских јунака и да смо поносни, што је тако”. После говора др. Белајчића испред Дома Матице формирала се соколска поворка. (14) У јесен 1941. др Владимир Белајчић ушао је у Централни национални комитет Краљевине Југославије.
На изложби о Слободном зидарству у Србији у Етнографском музеју у Београду 2014 године, била је изложена слика Владимира Белајчића у соколској униформи. Уз његову слику дати су подаци о њему. Студирао је у Паризу и Загребу где је докторирао право. Говорио је 12 језика. Живео је у Новом Саду од 1918. када је постао судија. Инициран је у ложу Митрополит Стратимировић 1927. Након окупације побегао је у Београд. У јулу 1944. стављен је на листу немачких окупационих власти за хапшење талаца. Напустио је Београд и отишао у село Прањане код Чачка, где је био савезнички аеродром. У британском авиону одлетео у Италију, а затим у Француску и Шведску где је радио за UNESCO.
Др. Владимир Белајчић је био прегалац и соколски старешина. Као секретар Српског сокола затворен је почетком Првог светског рата. После рата деловао је како у редовима сокола тако и осталих организација. На ванредној скупштини Савеза Сокола октобра 1939 године конференција старешина свих жупа једногласно закључила, да се брат др. Владимир Белајчић акламацијом изабере за првог заменика старешине. Дошао је на чело Савеза Сокола када су соколи били суочени са нападима на соколе у Бановини Хрватској. Заједно са осталим родољубивим удружењима соколи су се спремали за одбрану земље. Учествовао је на соколским манифестацијама 27 марта 1941. После Априлског рата 1941 године Савез Сокола био је забрањен. У јесен 1941. др Владимир Белајчић ушао је у Централни национални комитет Краљевине Југославије. Преко аеродрома у Прањанима одлетео је у Италију.

Напомене :

1. „Живот и рад бр. др. В. Белајчића”, „Соколски Гласник”, Београд, 6 октобар 1939, бр. 40, стр. 6;
2. „Свеславенско соколство”, Београд, 1930, стр. 140;
3. „Живот и рад бр. др. В. Белајчића”, „Соколски Гласник”, Београд, 6 октобар 1939, бр. 40, стр. 6;
4. „Бачка соколска жупа Нови Сад”, „Соколски Гласник”, У Љубљани 15 марта 1924, бр. 5, стр. 51;
5. Проф. М. Станојевић, „Први течај Просветне школе Савеза СКЈ”, „Соколски гласник“, Љубљана, 18 аугуста 1932, бр. 33, стр. 1; „Говор брата Ђуре Паунковића, II заменика савезног старешине на, I течају Просветне школе Савеза СКЈ у Новом Саду 13 VIII о.г.”, „Соколски гласник“, Љубљана, 25 аугуста 1932, бр. 34, стр. 2;
6. Др Владимир Белајчић, „Вођ Народа, Херој и Мученик”, „Соколска просвета”, весник просветног одбора ССКЈ, Нови Сад, новембра 1934, бр. 9, стр. 367;
7. „Нисмо изневерили тад и никада нећемо изневерити“, „Соколски живот“, „Око соколово“, Београд 1938, бр. 9; „Око соколово“, Управа Жупе, Вести, Београд 9 фебруар 1938, бр. 8;
8. Бран. Слијепчевић, „Ванредна Главна Скупштина ССКЈ.”, „Братство”, Осијек, 15 октобра 1939, бр. 10, стр. 194, 195; „Соколство у раду и борби”, „Соколски гласник“, Београд, 6 октобар 1939, бр. 40, стр. 3;
9. „Избор брата Белајчића за првог заменика Старешине”, „Соколски Гласник”, Београд, 6 октобар 1939, бр. 40, стр. 4;
10. „Полазак соколских ходочасника на Кајмакчалан”, „Соколски гласник”, Београд, 12 јули 1940, бр. 28, стр. 3; Др. М. Драгић, „Соколски ходочасници на путу за Јелак и Кајмакчалан”, „Соколски гласник”, Београд, 19 јули 1940, бр. 29, стр. 1, 2, 3;
11. „Полазак соколских ходочасника на Кајмакчалан”, „Соколски гласник”, Београд, 12 јули 1940, бр. 28, стр. 3; Др. М. Драгић, „Соколски ходочасници на путу за Јелак и Кајмакчалан”, „Соколски гласник”, Београд, 19 јули 1940, бр. 29, стр. 1, 2, 3;
12. Маријан Маржан, „Утакмице у кошарци за првенство Савеза СКЈ. у Борову”, „Соколски гласник“, Београд, 4 октобар 1940, бр. 40, стр. 4;
13. Н.Б. „Узорно Соколско друштво”, „Соколски гласник“, Београд, 7 март 1941, бр. 10, стр. 3,4;
14. „Проглас Савеза Сокола”, „Правда“, Београд, субота 29 март 1941,стр. 6; Др. Никола Жутић, „Идеологија и политика Нике Бартуловића“, књига II/2, Београд 2010, стр.505,507; проф. Др. Гојко Јаковчев, „Учешће чланова сокола у манифестацијама 27 марта 1941. године у Београду“, „Око соколово“, бр. 5-6, септембар 1996, Београд, стр.13-14;

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: