Соколско братимљење са бугарским јунацима

Савез сокола се трудио да што више учврсти везе имеђу јужнословенских народа, Словенаца, Хрвата, Срба и Бугара. Како културне везе, тако и кроз учешће на слетовима.
Чехословачки соколи из Софије су били посредници у зближавању сокола и Јунака. Позвали су др. Михаила Градојевића 1926. да дође у Софију. Он је известио о томе старешину Југословенског соколског савеза Е. Гангла, који му је одобрио одлазак у Софију. Посаветовао се Ђуром Паунковићем. др. И. Рибаром, др. Срђаном Будисављевићем, Бранком Живковићем и другима. У Софији делегација Јунака је у разговору са Градојевићем истакла да је Струмички атентат био политички акт њихових непријатеља. Они су га осудили. И они у својој земљи морају да се боре против непријатеља зближења и узајамности. Градојевић је посетио посланика у Софији Милана Ракића и обавестио га о циљу доласка. Саслушавши га, одобрио је његов рад, истакавши да је међусобно зближење обострани интерес, за што ће увек имати његову потпору. (1)
Бугарски певачки збор „Родина“ приредио је 19.7.1935. концерт у Дубровнику. Пред Градском општином бугарске певаче поздравили су у име пјевачке жупе „Иво Војновић“ професор Чоровић, а затим је соколска музика одсвирала бугарску химну што је код присутних изазвало бурно одушевљење и пљесак. Иза тога је „Родина“ отпевала државну химну на што је мноштво одушевљено клицало цару Борису, Краљу Петру II и југословенско-бугарском братству. Концерт је одржан на пољани пред катедралом а дириговао је Најданов, диригент Софијске опере. Концерт је био посвећен већим делом бугарској народној песми. Осим тога „Родина“ је извела неколико руских песама и Готовчеву „Јадованку за телетом“. Збор „Родине“ састојао се искључиво од солиста и зборишта софијске опере. Концерт се претворио у величанствену манифестацију братских симпатија према бугарском народу. (2)
Соколска жупа Београд се братимила са Витошком јуначком облашћу у Софији 13 марта 1937. Том приликом приређена је Академија жупе у Народном позоришту у Софији. Јунаци из Витошке јуначке области – Софије су учествовали на жупном слету 1937. у Београду. Дочеку Јунака 19.6.1937. у Београду присуствовало је бројно чланство и грађанство. Јунаци су са станице у поворци са музикама прошли одушевљено поздрављани улицама све до седишта Савеза СКЈ. У поворци је било 360 јунака и јунакиња. У Народном позоришту одржана је академија Јунака 20.6.1937. Свечана поворка је 21.6.1937. је од летњег вежбалишта друштва Београд-Матица ишла ка Славији и даље ка Народном позоришту. У поворци је између сокола била музика Јунака од 44 члана; застава Витошке Јуначке области; 190 Јунака и 88 Јунакиња у народним ношњама; 14 Јунака у свечаним одорама.(3) Жупа Београд снимила је филм о VI жупном слету одржаном 19-21.6.1937. у Београду. Снимљен је дочек бугарских Јунака на граници; дочеци који су Јунацима приређени на успутним станицама; дочек у Београду; академија; жупска такмичења; свечана поворка и соколски збор пред спомеником кнезу Михајлу. Поворка се кретала од вежбалишта Соко Матице (Стари ДИФ) ка Народном Позоришту. Такође снимљена је јавна вежба, освећење заставе и сви догађаји у вези са слетом, свечаностима и посетом Јунака. (4)
Југословенска соколска матица у Љубљани издала је 1938. књигу Димитра Лазова „Јунаштво у историји балканских словена”, у преводу др. Михајла Градојевића. Димитар Лазов је био један од старешина бугарског Савеза Јунака и активан сарадник на делу јуначко-соколског зближења. Под његовим старешинством Савез бугарских Јунака ступио је у Савез Словенског Соколства. У својој књизи Лазов је величао улогу и значај јунаштва у историји балканских Словена, почињући од личног јунаштва, до колективног изражаваног у хајдучким и ускочким четама, у револуционарним устанцима и ослободилачким ратовима. Писац је изнео моралне врлине, култ народни према њима, изражен нарочито у народним песмама српским и бугарским. На крају јунаштво приказује као идеал који тежи човечанском савршенству, савршенству телесном, моралном и националном како су га замишљали и проповедали словенски соколи и Јунаци. То јунаштво је било једна од многих веза која је соколе везивала са Бугарима, а на којима је Лазов градио свој план о узајамној сарадњи. (5)
На IX слету бугарских Јунака одржаног од 8 до 13.7.1939. учествовало је 18 чланова Соколског друштва из Дубровника. Соколска делегација из Дубровника посетила је митрополита Стефана Софијског. Поклонио им је слику на којој је сликан пригодом соколских свечаности и написао је : „Католичкој делегацији из Дубровника за спомен и благословење, Стефан Софијски”. У разговору изјавио је: „Ми Бугари не можемо без вас Југословена, …и нека је благословена ваша соколска работа.. .” (6)
Саша Недељковић
члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије
Напомене :
1. Др Михаило Градојевић, „Пролеће јуначко-соколског зближавања”, „Око Соколово”, Београд, 3 април 1938, бр. 4, стр. 53-55;
2. „Концерт Бугара у Дубровнику“, „Ђирилометодски вјесник“, Јуни, јули, август 1935 , бр. 6, 7 и 8, Загреб, стр.79;
3. „Годишњи извештај о раду Соколске жупе Београд за XVIII редовну годишњу скупштину 3 априла 1938 год.”, „Око Соколово”, Београд, 3 април 1938, бр. 4, стр. 91, 92;
4. „Око Соколово”, Београд, 3 април 1938, Год. II, бр. 4, стр. 80;
5. „Димитар Лазов, Јунаштво у историји балканских словена”, „Братство”, Осијек, 15 априла 1938, бр. 4, стр. 71; Уредништво, „Димитар Лазов: Јунаштво у историји балканских Словена”, „Око Соколово”, Београд, 3 април 1938, бр. 4, стр. 66, 67;
6. „Са слета у Софији”, „Дубровник”, Дубровник, 22.јула 1939, бр. 29, стр.4;

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: