Соколско друштво Оребић

Пише: Саша Недељковић

Соколско друштво Оребић било је у саставу Соколске жупе Мостар. Оребић се налазио на полуострву Пељешцу, преко пута острва Корчуле. Оснивачка скупштина Соколског друштва Оребићи била је 18 фебруара 1934 године. Општинска већница била је дупке пуна оних који су се пријавили да постану чланови друштва. Окупљене је поздравио стари брат Сокол судија др. Мирко Врсаловић. У свом говору приказао је повест Соколства, његове заслуге, његову задатке некад и тада. После њега говорио је брат Соко, управник грађанске школе Вјекослав Светец о раду и задацима Сокола и разјаснио соколску идеологију. У чланку о тој теми истакнуто је да је одушевљење које су изазвали њихови говори манифестовало се у поклицима краљу Александру и Династији, а затим добровољним доприносима, којих је за тренутак било од око 4.500 динара. Следило је уписивање чланова и чланица, којих је било близу стотину, што је било све одрасло и самостално у варошици. Прва управа била је изабрана акламацијом изабрана. У управи друштва били су старешина поморски капетан Анте Суличић, подстарешина пензионер Стјепан Франасовић, просветар наставник Вјекослав Светец, начелник чиновник Мато Фурлан, начелница Наталија Мартиновић, тајник Марко Векарић, учитељ. Одборници су били др Мирко Врсаловић, Ђуро Кршанац, др. Анте Ковачевић, Видо Урлић и Павао Иванишевић. (1)

У управи Соколског друштва Оребић били су 1934. старешина кап. Анте Суличић, заменик старешине Стијепо Франасовић, просветар Вјекослав Светец, начелник Мате Фурлан, заменик начелника Стијепо Симунић, начелница Наталија Мартиновић, заменица начелнице Нела Шкробоња, тајник Марко Векарић, друштвени лекар др. Анте Ковачевић. Одборници су били : др. Мирко Врсаловић, Ђуро Крешанац,  др. Анте Ковачић, Вида Урлић, Паво Иванишевић. Заменици одборника били су : Јерко Вуковић, Иво Штук, Грго Богић, Рино Урлић и Казимир Кошчина. Ревизори су били : Мате Гргуревић, Франо Божиновић и Јаков Радовановић. Заменици ревизора били су : Михајло Драгишић, Паво Мариновић и Јерко Жувела. У Суду части били су др. Миљенко Франасовић, Оскар Зглав, Мато Косовић, Рената Љуба и Вицко Шолетић. (2) За време Првог светског рата капетан Филип Хаџија био је стрељан због покушаја да пребегне у Црну Гору. При преносу посмртних остатака Филипа Хаџије, 10.8.1924. присуствовале су све категорије Соколског друштва Дубровник. Друштво је мртвачки ковчег положило венац. Изасланство друштва на челу са старешином отпратило је ковчег до Оребића, родног места  Филипа Хаџије. (3) Један од главних задатака друштвене управе  било је  подизање соколане. Био је сакупљен између себе и домаћих већи износ. О свему томе читао је новозеландској нашој новини исељеник Франо Билчић из Ловишћа на полуострву Пељешцу. Као родољуб којем је тек  у туђини јаче куцало  срце за отаџбином послао је друштву 1 ливру стерлингу и послао писмо које су објавили у деловима  : „будући да читам Народни гласник, те сам видео да сте основали Соколско друштво и да намеравате градити соколски дом, те знам да велика новчана криза, па да није лако на брзу руку постигнути све оно шта треба, па ради тога ево шаљем вам … а жао ми је да не могу већу своту. Верујте ми овде је горе него ли тамо у нашим странама пошто услед велике новчане кризе ова земља има сасвим мало производа и тако су фармери врло осиромашили, јер нема рада. Знам да читате новине па знате како је по читавом свету.“ Друштву је било пријатно да се у писму видело да је код тек писменог исељеника постојала јасна спознаја о правом родољубљу и правим потребама свог народа. Он је откидао од грла себи и својима у домовини и слао је онамо где је мислио да треба помоћи. Соколско друштво, које му се није обратило за помоћ, истицало је тај пример и за углед и у знак захвалности Ф. Билићу. (4)

Пошто је 17 септембра 1934 године било 20 година од смрти  капетана Хаџије Соколско друштво у Оребићу  је обележило његово страдање. Соколско друштво Оребић приредило је свечани помен Филипу Хаџији 24 септембра 1934 године у римокатоличкој цркви. Присуствовало је свеколико чланство друштва и бројно грађанство. Хаџијиној удовици, која је живела са ћерком учитељицом у селу Врућици на Пељешцу изражено је сећање на покојника. Помен је завршен поворком соколског нараштаја, а у месним школама четвртина часа наставе била је посвећена Филипу Хаџији. (5)

На иницијативу Соколског друштва Оребић прослављена је 11. новембра 1934. 14 годишњица рапалског уговора. После службе у цркви окупио се сав народ у дворани читаонице  „Слоге”. Старешина друштва отворио је збор са неколико речи и предао реч наставници грађанске школе Радојки Драгијловић, која је у дирљивом предавању о изгубљеним крајевима изазвала сузе у очима окупљених. После предавања ученица Јерко рецитовала је песму „Европи на Рапалски дан”. Збор је био завршен клицањем Југославији и краљу Александру. (6) Соколско друштво Оребић приређивало је од 18 фебруара до 4 марта 1935. сваке вечери од 6 до 9 сати, друштвени предњачки течај. Течај се одржавао у великој општинској дворани, која је била удешена за вежбаоницу  Соколског друштва. Организовао га је начелник Мате Фурлан, а водио га је жупски предњак Иван Седлачек. Седлачек је једне недеље предавао у месној читаоници „Слоге” родитељима деце о користи телесног васпитања за децу. Течај је похађало 12 мушких и 2 нараштајца, као и 13 женских.Уз жупског предњака и начелника, држали су предавања чланови друштва : учитељица Драгојловић, општински лекар др. Анте Ковачевић, професор Фишковић, порезник Грегуревић, судија Врсаловић, учитељ Векарић и судија Зглав. Одрасли и имучнији чланови друштва допринели су да друштво ослободе трошкова одржања течаја. (7)

Приликом открића спомен плоче краљу Александру приредило је Соколско друштво Оребић свечану академију. После службе у цркви на којој је патриотским речима жупниковим евоцирана успомена на краља, свет је у поворци кренуо пред општинску зграду. На трибини говорио је прво општински начелник. Истакао је југословенско осећање пељешког поморца, а затим је хронолошки приказао велики рад краљев, којему овај народ прелазећи преко свих политичких мизерија садашњице и сутрашњице поставља завет исписан на плочи коју је он открио. Плочу је благословио жупник, а ученица основне школе Ћерезин говорила је пригодну песму. Увече је одржана свечана академија. Мешовити хор Соколског друштва певао је химну, затим песму сокола, “Морје адријанско”, “У бој, у бој”, “На планине”, руковет “Биљана”… Мушко чланство изводило је песничење и борилачке вежбе, женско чланство изводило је ритмичку вежбу Петка, а деца ритмичке вежбе уз песму “Ој летни, сиви соколе”. Историчар Мирко Врсаловић одржао је предавање „Наши народни мученици”. Неке тачке морале су се поновити. Диригент хора Зглав после неколико месеци напорног рада успео је да у малом мисту створити хор, који својим богатим репертоаром и изведеним гласовима може пристати ма где. Академији је суделовала музика Соколског друштва у Корчули.(8)

И Соколско друштво Оребић је учествовало на манифестацијама које су приређивала суседна соколска друштва. Соколско друштво Корчула приредило је 14 јуна 1936. јавну вежбу. Учествовала су друштва Зрново, Оребић и чета Пупнат. На поворци пре вежбе учествовало је 220 чланова свих категорија са друштвеном музиком на челу. Важба је почела певањем Соколског поздрава, који су певале све категорије. Наступила су мушка и женска деца (72). После њих мушки нараштај (40), женско чланство (28) . Био је наступ чланова чете Пупнат (10) и старије браће палицама (30). Гостовало је 20 питомаца Морнаричке школе. Вежба је завршена наступом нараштајаца и деце на справама 4 одељења (44). (9) После Априлског рата 1941.  Соколско друштво Оребић било је као и сва соколска друштва забрањено.

Саша Недељковић

члан Научног друштва за здравствену историју Србије

Напомене :

1. „Оребићи“, „Из наших жупа, друштава и чета“, „Соколски Гласник“, Љубљана, 2 марта 1934, бр. 10, стр. 3;
2. Уредио Анте Брозовић, „Соколски зборник, I”, Београд 1934, стр. LXIII;
3. „Споменица 25. година соколског рада у Дубровнику”, Соколско друштво Дубровник, Дубровник, 1929, стр. 66, 67;
4. „Оребић. – Пример за углед.“, „Из наших жупа, друштава и чета“, „Соколски Гласник“, Љубљана, 27 јула 1934, бр. 31, стр. 7;
5. „Оребићи. Помен Филипу Хаџији“, „Из наших жупа друштава и чета“, „Соколски Гласник“, Љубљана,   5 октобар 1934, бр. 41, стр. 3;
6. „Комеморација Рапалског дана”, „Соколски Гласник”, Љубљана,  23 новембра 1934, бр. 43, стр. 3;
7. „Друштвени предњачки течај”, „Соколски Гласник”, Љубљана,  22 марта 1935, бр. 13, стр. 5;
8. „Соколска академија и откриће спомен-плоче Витешком Краљу Ујединитељу”, ”, „Соколски гласник“, Љубљана, 10 маја 1935, бр. 20, стр. 4;
9. „Јавна вежба”, „Соколски гласник“, Љубљана, 17 јула 1936, бр. 29, стр. 4;

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: