Соколско друштво Тузла

У Управи жупе Тузла 1934. били су : старешина жупе Јован Петровић, I заменик старешине жупе Никифор Тодић,  II заменик старешине др. Бранко Будимир, просветар инг. Ибрахим Шаћирагић, начелник Вјекослав Ковачевић,  I заменик начелника Осман Туфегџић,  II заменик начелника Јосип Секељи, III заменик Павле Грубач, начелница Зора Кисић, I заменица  начелнице Десанка Ђорђић, II  заменица начелнице Ната Деспотовић,  III  заменица  начелнице Ковиљка Анђелић, тајник Војислав Богичевић,  благајник Мехмед Салихспахић. Референт за соколске чете Вијислав Вукановић. … . Друштва и чете у саставу жупе били су Бегов Хан, Бијељина, Босански Брод, Босански Шамац, Брчко, Букиње, Дервента, Добој, Домаљевац, …Грачаница, …  Теслић, Тузла,  Завидовић, Зворник, … . (1) Начелништво III округа соколске жупе Тузла водило је 5 матичних друштава са 33 соколске чете, све заједно 5.000 припадника. Одржавало је предњачке течајеве  од којих 2 у Брчком и  2 Бијељини. Кроз течајеве је прошло 93 течајца. Последњи предњачки течај за воднике соколских чета одржан је у Брчком од 25 фебруара до 7 марта 1935. Било је 24 течајаца. (2)

Жупа Тузла приредила је Видовдански слет 28, 29 и 30 јуна 1935. Истовремено прославила је 15 година свог соколског рада. На слету је учествовало 120 соколских јединица  са територије жупе Тузла.  На игралишту “Зрињског”  28 и 29. јуна 1935. одржана су такмичења свих категорија, свих јединица под вођством својих предњака. Присуствовао је изасланик Савеза СКЈ Војиновић. Грађани Тузле дочекали су преко 2.000 сокола са стране. Град је био окићен заставама, плакатима и зеленилом, које је украшавало и најмању кућу тузланске чаршије. Соколско посело 28. и соколско позориште 29. били су посећени, тако да велика соколска сала није могла да прими све госте, па се морало употребити и летње вежбалиште Соколског друштва Тузле. Кроз градске улице 30. дефиловало преко 2.000 сокола  поздрављених патриотским овацијама и засипаних цвећем од грађана и школске деце. Био је густ шпалир почев од соколског дома па кроз све улице куда је поворка прошла. Јавни час одржан је у присуству изасланика министра војске и морнарице пуковника Васића,  изасланика бана Дринске бановине среског начелника и члана сокола Б. Алексића,  изасланика Савеза СКЈ Војиновића, председника тузланске општине  и члана сокола Мурадбега Заимовића и осталих представника војних и цивилних власти, и пред преко 7.000 гледалаца. Јавни час отворио је старешина жупе Јован Петровић. После њега Воја Вукановић изнео је историјат жупе Тузла и њен 15 годишњи рад. Истакао је напредак жупе и стални раст њеног чланства. У вежбама су се истакли војници и соколске чете. После вежби развијена је застава, коју је нараштају друштва Тузла даровао старешина Никифор Тодић. Тодић је истакао да у Александровској Југославији може опстати само онај који је увек био спреман за земљу и живот свој положити, а одбацити све оно што је тровало национални живот. Затим је развијена застава, коју је преко просветара Јована Ђуришића Тодић предао нараштају. Застави је кумовала сестра Нада Тодић. По завршетку јавног часа велики број гостију отишао је у Соколски дом, где приређен кермес. Специјални возови одвезли су госте са стране. (3)

После смрти краља Александра Соколска жупа Тузла одлучила је да поведе акцију у Тузли за подизање споменика краљу. Акција је наишла на разумевање и одобравање  код патротског грађанства. На Дан Уједињења 1 децембра 1935. споменик је откривен. Уочи Дана Уједињења приређена је поворка грађана и сокола, у којој су узела учешћа скоро сва месна друштва и корпорације. Поворка се зауставила пред хотелом „Бристол”, где је изасланика краља, пуковника Михајла Васића, поздравио председник општине Хасанага Х. Пашић, а Васић му је одговорио поздрављајући националну Тузлу. На Тргу краља Петра, где је споменик постављен, на Дан Уједињења  слегло се непрегледно мноштво грађана и сокола, као и соколских чета. Уз споменик стајали су заставници са заставама соколским. На трибини налазили су се  изасланик краља, пуковник Михајло Васић, …. потпредседник Сената др. Урош Круљ, заступник Народне скупштине Коста Алексић, муфтија тузлански, …. Савез Сокола заступао је Воја Тодоровић. Свечаност је била преношена звучницима, а отворио је старешина жупе Јован Петровић. Затим је говорио I заменик старешине жупе Никифор Тодић. После његовог говора певачла друштва  „Његуш” и „Гајрет” певала химну. Изасланик краља, пуковник Михајло Васић открио је споменик. Гимназијски збор певао је „Чуваћемо Југославију”. Старешина жупе Тузла предао је председнику општине Хасанаги Х. Пашићу, који се захвалио жупи на уложеном труду око споменика и обећао да ће споменик чувати.  На споменик је положио венац од свежег ловора др. Урош Круљ, који је истакао заслуге краља Александра за напредак Отаџбине. Изасланик  Савеза Сокола Воја Тодоровић истакао је да се радује што је иницијативу за подизање  споменика дала Жупа Тузла и што је иницијативу прихватило родољубиви грађани Тузле. Затим су представници установа и корпорација положили венце на споменик.  Лепо је говорио председник среског учитељског друштва Михајло Тодић. После свечаности дефиловали су соколи испред споменика. Споменик је био рад академског вајара Сретена Стојановића из Београда.

(4)  Соколски дом у Олову отворен је 11. октобра 1936. Изасланик краља, пешадијски потпуковник Тихомир Стојадиновић, помоћник команданта сарајевског војног округа стигао је моторном дресином у Олово. На станици је био соколски одбор са старешином друштва инг. Кузманом Милевићем, вежбаће чланство, многобројни грађани и сељаци како из ближе околине тако и из даљне. Са краљевим изаслаником дошли су Никифор Тодић, старешина Соколског друштва Тузла и Мехо Салихспахић, члан жупске управе. Ученица основне школе Мими Лоци предала је краљевом изасланику киту цвећа. Затим су стигли возови из Хан Пијеска и Завидовића којима је дошло мноштво гостију са свих страна. На улазу у летње вежбалиште краљевом изасланику девојчица Зора Цвијетић дала је со и хлеб. Изасланик краља пресекао је државну тробојку и отворио врата. Предао је дом на чување старешини Милевићу, са жељом да новоотворени дом буде светионик сваког добра. Старешина Милевић поздравио је изасланике краља, бана, делегате Савеза, жупе, и осталих друштава, представнике цркве, те остале посетиоце. Верски обред су извршили прота Михајло Савић из Кладња и муслимански свештеник Абдурахман Мехмедовић. Мехмедовић је одржао говор истакавши за соколство да га као организацију Ислам толерише. Увече била је забава у соколани. Позоришни комад “Соколска мајка” од Душана Ђ. Цвјетковића извели су друштвени дилетанти. (5) Соколска жупа Тузла бројала је 1939. 104 јединице и то 26 друштава и 78 соколских сеоских чета. Од тога 43 јединице заветовале су се да ће подићи соколске домове. Од тога је 1939. било довршено осам и то у Добоју, Беговхану, Сребреници, Олову, Добрњи, Брнику, Доњим Жабарима и Орашју. У градњи је било 15 домова и то у Градачцу, Оџаку, Угљевику, Власеници, Завидовићу, Зворнику, Бољанићу, Српској Грапској, Врањаку, Црквини, Жарковини, Горњем Скиповцу, Баткуши и Горњој Радњи. Већина домова била је под кровом. Прикупљан је материјал у двадесет јединица и то Брчко, Дервента, Грачаница, Кладањ, Скугрић, Горња Турија, Богутово Село, Козлук, Брезово Поље, Буквик, Пожарница, Врућица, Горња Слатина, Горњи Жабари, Обудовац, Ражљево, Поребрице, Календеровац, Возућа и Пецка. Многе чете су се заветовале, да ће подићи зграде за школе, цркве, соколске домове, да ће оснивати аналфабетске, пољопривредне, домаћичке, пчеларске, задружне и соколске течајеве, да ће подићи мостове, бунаре, споменике палим борцима у рату, да ће засадити стотине хиљада племенитих воћака, пошумљавати голети, засадити паркове и то назвати “Петров парк”, “Петрова шума”, “Петрово дрво”. Заветовали су се да ће оснивати књижнице и читаонице, народне универзитете, стрељачке, позоришне, певачке, трезвењачке и друге секције, за очување народних обичаја, сузбијање заразних болести и  развијање гусларства. Да ће подићи воћне расаднике, тријерску станицу, водовод у селу, четне амбаре, разне врсте задруга, … . Сеоска чета у Мишковцима саградила је школу, а чете Добрња и Брвник отвориле су у новим домовима народну школу. Одржано је 12 аналфабетских течајева, 5 домаћичких, основано 8 стрељачких секција, развијене су 3 соколске заставе, засађено 38.922 комада воћака, 200 домаћина засадило је “Краљево дрво”, засађена су 3 дрвореда поред пута и 1 “Петров Гај”. Подигнуто је 5 воћних расадника, 5 мостова, 9 бунара, 5 спомен чесми, 3 амбара и 1 споменик. Уређена су 52 врела пијаће воде и изграђенао 5 путева у селима. Основане су 3 воћарске и 1 сточарска задруга. (6)

Седница збора друштвених и четних начелника и начелница жупе одржана је 6 априла 1940. Жупа Тузла одржала је годишњу скупштину 7 априла 1940. у просторијама Соколског дома. Скупштину жупе отворио је старешина Никифор Тодић говором. По поднетим извештајима  у неким јединицама је опало чланство, а у другим је порасло. У извештају Народно-одбрамбеног одсека истицало се да је било на неколико места покушаја ометања рада. Делегат друштва Дервента се жалио да им је била забрањена прослава 6 септембра и да су им многи соколи-чиновници премештени. На скупштини одлучено је да жупа  на  лето прослави двадесетогодишњицу рада и том пригодом одржи жупски слет 30 јуна 1940. и жупско такмичење за све категорије осим деце. Соколске чете требале су да се такмиче за пољопривредну справу која је требало да остане њихово власништво. Скупштина је била завршена песмом „Ој Словени” и сликањем пред домом. (7)

У Тузли је 11 марта 1941. сахрањен Велимир Ћесаревић, наставник тузланске гимназије и соколски радник. Истицао се у позоришном одсеку Соколског друштва Тузла, као главни редитељ. Са покојником су се опростили Обрад Леовац, испред наставника тузланске гимназије, старешина друштва и жупе Никифор Тодић, испред соколског друштва и жупе, Димитрије Јанковић, испред српских културно-просветних друштава, ученик Мухидин Хећимовић, испред ђака. Ђачки гимназијски хор певао је на сахрани омиљену песму покојника  “Леле Стано”. Поводом смрти Ћесаревића управни одбор друштва “Просвета”, Соколског друштва, Набављачке задруге, Народног универзитета и Соколске жупе, као и наставнички збор тузланске гимназије, одржали су комеморативну седницу. (8) После Априлског рата 1941. у НДХ  соколско друштво и жупа  Тузла били су забрањени.

Саша Недељковић, члан  Научног друштва  за  историју  здравствене  културе  Србије

Напомене :

1. Уредио Анте Брозовић, „Соколски зборник година I”, Београд, 1934-1935, стр. CXXXI, CXXXII;
2. „Окружни предњачки течај”,  „Соколски гласник“, Љубљана, 29 марта 1935, бр. 14, стр. 7;
3. И.Б.Б, „Слет Соколске жупе Тузла”, „Соколски гласник“, Љубљана,  23 августа 1935, бр. 31,стр. 6;
4. „Свечано откривање споменика Блаженопочившем Витешком Краљу Александру I  Ујединитељу у Тузли”, ”  „Соколски гласник“, Љубљана, 13 децембра 1935, бр. 47, стр.1;
5. Б.Ф, „Отворење Соколског дома Витешког Краља Александра I Ујединитеља у Олову”, „Соколски гласник“, Љубљана, 23 октобра 1936, бр. 42, стр. 3;
6. Ст. Бојовић, „Велики успех Петрове Петолетке у жупи Тузла”, „Соколски гласник“, Београд, 12 мај 1939, бр. 19, стр. 3;
7. „Годишња скупштина Соколске жупе Тузла”, „Соколски гласник“, Београд, 12 април 1940, бр. 15, стр. 6;
8. „У Тузли је умро познати соколски радник Велимир Ћесаревић”, „Соколски гласник“, Београд, 28 март 1941, бр. 13, стр. 6;

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: