Сократ из Тиквеша

Пише: Бећир Вуковић

Папа је прелетео Монтенегро, и слетео у Маћедонију. Успут, са неба, из аероплана, папа је благословио Монтенегро. (Маћедонија се пише са ћ). То би, Срби, коначно, морали научити.

Али, кад је слетео у бившу српску престоницу гдје је крунисан српски цар Душан у цркви светог Спаса, и кад је папа прешао Душанов мост на Вардару, позвао је љекара др Фабриција Тортонија. Светом оцу је требало фртаљ од уре, да се разабере. Попио је кока-колу, освјежио се, и продисао.

Брате, Фабрио, или сам полудио, или смо принудно слетјели. Јесмо ли у Грчкој, право реци, па да ћу овог часа у пакао. Уз помоћ Господову – којега у одсуству замјењујем на земљи – носио сам се мишљу, да слетим у Маћедонију, а ево нас у Атини.

Не, ваша светлости и светости, слетели сте во Сјеверната Македонијата, во убавото Скопје. Само, у бунилу, не тражите цркву, овдје се немате гдје помолити. Свети, оче, у Маћедонији нема цркве, лагано је, на папино уво, завршио теолошки потковани доктор.

Ако нијесмо у Хелади, одакле овдје споменик Александару Македонском. На чијем ждрепцу јаше Александар. Не могу вјеровати, блаженог ми Пија XXII, да је оно Букефал. Добро, братја маћедонци, па гдје вам је онда споменик његовом учитељу Аристотелу. Ако је ваш Александар, мора бити и његов учитељ Аристотел. А ако је Аристотел маћедонац, морају бити и Платон, и Сократ.

Сократу смо подигли споменик у Тиквешу, би готов одговор начелика регије Тиквеш.

Папа је боравио у вјерској мировној мисији. Али, шта је уопште – савремени мир. Нарочито, шта је балкански мир. Успут, нудимо, најкраћу дефиницију, која се брзо памти: у међународним односима, то је период варања између два периода ратовања.

Био је договорен и интервју са папом, али зашто није реализован, Антена М, још није обавијестила жедну јавност. (Чекајући то саопштење, чекао је и овај запис). Свеједно, текст не може бити passe, будући да се послије папиног лета изнад Монтенегра, тек излегао прави тић из кукавичијег јајета.

Кукала им мајката, умјесто да се сјете, и подигну споменик оном Александру, који их је 1912, ослободио од Турака.

У Приштини, у фази распадања, атерирао је и Клинтон, у пратњи бабе – Олбрајтове. За сваки случај, на аеродрому, са кишобраном под мишком, виђен је и Вук Драшковић. Али, тога дана није кишило над Приштином.

Следеће сцене иду у ред тврдог балканског кичераја, који надмашује и црногорски кич: сцена кад Клинтон обилази свој споменик. Клинтон обилази бронзаног Клинтона. Онда му се придружује баба Олбрајтова. Држећи је за празни рукав, иду према бронзаној Олбрајтовој. Испод вите гране ариша – биста Олбрјтове. Бронзана Олбрајтова личи на бронзаног Тита, пише један београдски карикатуриста. У позадини, опет, видимо оног типа са кишобраном.

Споменици у Приштини нимало не заостају за споменицима у Скопљу. У маси, код главног сквера, са кечетом, аплаудира (веровали или не), градоначелник Подгорице, Иван Вуковић. (Вуковић са гипсаном бистицом Броза, умотаном у новине). До њега, са кечетом, и петокраком на кечету, уредик Антене М.

Не зна се јесу ли љепше окићени Приштина, или Скопље, или Пoдгорица.

На Косову, срушени спoменици Лазару и Његошу, а подигнути Клинтону, и Олбрајтовој.

Колдрич вјерује да се Ервропљани рађају као платоновци или као аристотеловци. Шта на ову тему рећи у Скопљу, одосно, у Приштини. У Подгорици је речено.

Грци кажу: споменик је – структура, која би требало да служи као спомен на нешто чему тај спомен није потребан.

О, грађани атински, Перикле се на тај начин не може обиљежити.

Прочитајте још:

Подгорица: Полиција похапсила момке из Бастона због цртања тробојке (ВИДЕО)

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: