Солидарност Европске уније – In varietate concordia

Пише: Коста Ненезић

Политички и економски аналитичари ових дана постављају питање да ли ће Европска унија положити тест ковид – 19, док њена крилатица „Уједињени у различитости“ убрзаним ходом прелази у сарказам.

Њемачка као некрунисана краљица Европске уније у духу „европске солидарности“, од Италије великодушно преузима 47 пацијената, а пар година раније пропушта преко милион миграната са Блиског истока на своју територију. Затим, канцеларка Меркел из кућне изолације одбија идеју о емисији тзв. „корона обвезница“ које би биле иницијална терапија посрнулим економијама чланица европског савеза. Ако додамо најсвјежију изјаву Аустријанца Јоханеса Хана који тврди да ЕУ није прекасно реаговала јер је здравство национално питање имамо јасну слику.

Од космополитске природе ЕУ, пребрзо се дошло до херметичког затварања у националне оквире. Али, историјски гледано, савез Њемачке и Италије никада није био чврст. Њемачка се одрекла нацистичког наслеђа, али не и памћења да је Италија први пут раскинула савез са њом непосредно пред распламсавање Великог рата пружајући руку Антанти, а онда капитулацијом у септембру 1943. године, након које се прикључила антинацистичкој коалицији.
Стих из незваничне химне ЕУ„Сви ће људи браћа бити, крила твоја спајат’ зна.“ нису значили ништа за девет чланица ЕУ, које су још једном показале солидарност према Италији забраном прелета руског хуманитарног авиона преко неба изнад њихове територије, због чега је помоћ дошла неколико сати доцније, а за плућа која чекају прикључење на респиратор дуг је и минут. Намјерно кажем небо изнад њихове територије, јер зна се Чије је небо!
Али зашто се од ЕУ уопште и очекивала солидарност у овој ситуацији када је познато на којим основама је настала. Уговором из Мастрихта је само преименована, она је суштински остала Европска економска заједница. То је темељ на ком je грађена кућа од папира или како се то данас популарно каже „La casa de papel“, из чијих прозора је уз ноте Бетовенове Оде радости, избијала бука о људским правима, солидарности и узајамности, а сада из собичка са јужне стране, чује се громогласно „o bella ciao“.

Можда су лабудови у сада чистим тамноплавим венецијанским каналима предзнак лабудове пјесме Европске уније, јер „у добру је лако добар бити, на муци се познају јунаци“

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: