Солидарност са прогоњеним Хришћанима

У Шриланки су жртве хришћани, јер су хришћани. То је реалност, коју морамо увидети и изговорити.

Злочинци у Шриланки су циљано узели хришћане за циљ својих напада, у моменту кад су славили Ускрс. И у славље живота, чија је централна порука нада, унијели смрт и терор. Да су хришћани мета циљаног и свјесног насиља – није никаква новост нити нови феномен. Глобално посматрано, хришћани су тренутно најпрогоњенија религиозна заједница. А њихов положај, као и онај осталих религиозних мањина, се у Азији последњих година све више погоршава.

У Индонезији утицај вахабитског ислама, скупа са шаријом, све више мијења ту земљу. Посебно је забрињавајућа ситуација у провинцији Ацех, чија влада не само да имплементира кривично законодавство засновано на шарији, него је у међувремену прешла и на затварање црква.

У Малезији јесте да устав теоретски гарантује слободу исповедања вјере али не допушта прелаз из једне религије у другу. А Исламска Партија Малезије захтјева увођење шарије, што заоштрава религиозно-политичку климу.

У Кини слобода вјероисповести све више бива ограничавана тоталитарним контролним амбицијама комунистичке партије. У већински будистичким државама Бутану, Шриланки и Бурми су припадници хришћанске и муслиманске мањине све чешће жртве насилних дела.

У Индији хришћани још увек чекају на одоварајуће правосудно расчишћавање бруталних догађаја у Одисхи из 2008, када је њих око 100 масакрирано а на хиљаде протјерано. А током овогодишњих парламентарних избора су, ионако угрожени хришћани, у Индији још више били изложени притисцима кроз реторику разноразних политичких играча из сфере хинду-националистички стремљења, који поларизују земљу. То што и устав Индије гарантује слободу вјероисповести не значи превише јер се то гарантовано право све више структурално подкопава многобројним законима, који забрањују конверзације.

Што се тиче најновијих злочиначких напада у Шриланки, религија има дуплу релеванцију: починицу –муслимански терористи повезани са „исламском државом“- као легитимацију за свој терор наводе сопствену вјеру. А жртве су бирали децидно и искључиво на основу вјерске припадности: јер су хришћани. Прецизно речено: убијени су само зато што су то што јесу: Христови. И то је реалност коју морамо увидјети. И гласно изговорити.

Централна обавеза сваке државе је да од насиља заштити сваког свог грађанина, без икаквог изузетка. Влада Шриланке је сада у обавези да све учини да идентификује починиоце и да их изведе пред лице правде. То дугује хришћанима убијеним на Ускрс. И њиховим фамилијама. Истовремено: истрага и правосудно гоњење починиоца су од централног значаја за стабилност и друштвену равнотежу Шриланке. А посебно мора бити разјашњено како је могуће да је дошло до реализације овог терора кад је већ држава била унапред опоменута да ће се терор десити.

Хришћани и остале религиозне мањине имају стварну будућност у Шриланки само ако могу да се мирно уздају у то да ће држави успети не само да их заштити од терора него да ће им и чињенично гарантовати слободни простор за исповједање вјере. Хришћани – као и припадници осталих религијских заједница- живе добро само тамо, где могу у миру да исповедају своју веру. Влада Сриланке мора да учини све да би поново успоставила поверење, посебно међу хришћанима у својој земљи.

Одговорност сноси и међународна заједница, као и Њемачка – што морамо да конкретизујемо у подршци службама Шриланке да разјасне крваво дешавање. А песпективно гледано: морамо да такође конкретизујемо шта у овом контексту значи спољна и безбедносна политика утемељена на европским вредностима. За почетак морамо да терор назовемо терором и да му се супроставима свим расположивим државно-правним средствима.

Залагање за слободу вјероисповијести и заштиту религозних мањина као и проналажења путева да их заштитимо морају бити усидрени не само на националном него и на интернационалном ниову политичких агенди. Жртвама се мора сигнализирати јасна солидарност, не само у саопштењима. Они, који друге прогоне због њихове вјере, морају бити названи починиоцима. Ти морају знати да ми никад нећемо скрштених руку посматрати њихову идеолошку бруталност.

Централна порука Ускрса је да неправда, смрт и потлачивање неће имати последњу реч у историји. А да ће надање, упркос свему, дочекати једно боље сутра: да постоји будућност и тамо, где све изгледа изгубљено.

Да су убице у Шриланки изабрале управо Ускрс за моменат свог злодела – ставља ту наду радикално под знак питања а истовремено подцртава и сву њену неопходност. У жалости за убијенима и најдубљој повезаности са њиховим фамилијама ми смемо не само да се надамо бољем сутра: ми смо у обавези да то боље сутра постане и стварност.

Аутор: Волкер Каудер, члан Бундестага, председник клуба посланика ЦДУ/ЦСУ 2005-2018

Превод: Мирко Вулетић

Извор: Frankfurter Allgemeine Zeitung (FAZ)

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: