Спајић оставио простор да се задужи 1,15 милијарди евра

Влада премијера Милојка Спајића је предлогом буџета за 2024. годину себи оставила простор да се може задужити за 1,15 милијарди евра, од чега 650 милиона евра за потребе обезбјеђења недостајућег новца у 2024. години, као и додатно “изузетно” за још 500 милиона за потребе рефинансирања дуга и стварања фискалне резерве за 2025. годину.

Да би ова задужења била могућа, потребно је да предлог Владе добије сагласност већине посланика.

Додатно Влада се у 2024. може задужити и за финансирање пројеката у износу од 933 милиона евра, гдје се налазе кредит за дионицу ауто-пута Матешево-Андријевица од 200 милиона, куповина војних бродова од 120 милиона, за реконструкцију пруге од Бара до Голубоваца за 113 милиона, изградњу и реконструкцију здравствених установа 85 милиона… Тако да би теоретски укупно задужење у наредној години ако добије подршку посланика могло износити двије милијарде.

Предлог буџета за 2024. није разматран на сједници Комсије за економску политику и министри га нијесу добили до почетка јучерашње сједнице Владе

Спајић је са позиције министра финансија за 2022. годину припремио био задужење од 1,4 милијарде (двије ставке у буџету од 900 и 500 милиона), али су посланици спријечили то задужење.

Предлог буџета за 2024. није разматран на сједници Комисије за економску политику и министри га нијесу добили до почетка јучерашње сједнице Владе.

“Вијести” су питале јуче све министре када им је предлог буџета достављен и да ли су имали времена да се детаљно упознају са њим, али је одговор стигао само из Министарства здравља да ће “одговоре послати кад се министар врати са службеног пута”.

Минимална пензија ће од јануара износити 450 евра умјесто садашњих 2в5 еура и примаће је 75.000 пензионера, а за ово повећање и три редовна усклађивања пензија у 2024. године биће потребно додатних 170 милиона евра, па ће за исплату пензија у наредној години бити потребно 737 милиона евра.

Повећање минималне пензије било је једно од главних предизборних обећања Спајићеве странке “Европа сад”. У буџету и предложеним економским законима нема најава да ће просјечна плата на крају идуће године бити 1.000 евра, што је било друго битно предизборно обећање.

Предлогом буџета нема новца за двије најсиромашније групе становника, око седам хиљада породица корисника социјалне помоћи – материјалног обезбјеђење за које је остала иста ставка као и претходне године од 10 милиона еура. Висина мјесечне накнаде за метеријално обезбјеђене породице са једним чланом сада износи 85 евра, док је за породицу са пет и више чланова 161 еуро. Друга заобиђена угрожена група су такозвани сразмјерни пензионери којих има око 11 хиљада који преживљавају са стотињак еура. За њих и даље неће важити граница минималне пензије од 450 евра.

Гаранције 139 милиона

Према предлогу буџета државној каси у наредној години фалиће 765 милиона евра и планирано је да се тај новац надомјести кроз депозите који ће се пренијети из ове године, постојеће кредите закључене у ранијем периоду, као и новац из новог задужења. Та нова задужења пројектована су на 650 милиона евра, а новац ће се обезбиједит кроз кредите са међународним финансијским институцијама, са домаћим и/или иностраним банкама, кроз емисију државних записа и/или обвезница на домаћем и/или међународном тржишту, као и/или закључењем билатералних или других кредитних аранжмана.

Влада је планирала да изда гаранције за кредите у износу од 139 милиона еура. И то Регионалном водоводу 12 милиона за пројекат унапређење система регионалног водоснабдијевања кроз развојне пројекте и шест милиона за финансирања пројекта унапређење система регионалног водоснабдијевања и заштите водоизворишта “Боље сестре”, Жељезничком превозу 30 милиона за набавку возова у локалном превозу, Црногорском електропреносном систему 30 милиона за трафо-станицу Брезна, Електропривреди 40 милиона за другу фазу модернизације ходроелектране “Перућица”, “Монтекаргу” три милиона за оправку локомотива и вагона.

Планирано је и буџетом издавање државних записа.

Предлог буџета за наредну годину прате и измјене и допуне неколико закона и то у: пензијско-инвалидском осигурању, играма на срећу, акцизама, финансирању локалне самоуправе, системског закона о буџету и фискалној одговорности.

Измјенама Закона о ПИО предвиђа се утврђивање минималне пензије на 450 еура од јануара наредне године, али она неће бити обухваћена редовним усклађивањима у 2024. и 2025. години.

Утврђено је и да је услов за старосну пензију за оба пола 65 година старости и минимум 15 година стажа. За жене се продужава прелазно рјешење па ће граница од 65 година бити уведена 2033. године. Оне сада могу отићи у пензију са 62 године и шест мјесеци живота, а ова граница ће се годишње постепено повећавати за по три мјесеца па ће тек у 2033. години норма доћи на 65 година живота. Новина је да ће се у пензију ићи са 40 година стажа без обзира на године старости, а до сада је други услов био и 61 година старости.

Исправљена је и грешка из постојећег закона, па ће се пензије у наредној години усклађивати три пута – 1. јануара, 1. маја и 1. септембра, на основу четверомјесечних статистичких података о расту бруто плата и инфлације, а не као до сада на основу кварталних података за четири мјесеца.

Нови покушај за увођење акциза на сокове

Закон не помиње усклађивање такозваних сразмјерних пензија са износом минималне пензије.

Измјенама Закон о финансирању локалне самоуправе предвиђено је да се општинама у приморској и централној регији смањио удио у уступању прихода од пореза на доходак физичких лица, тако да ће оне умјесто 50 одсто добијати 40 одсто од пореза наплаћеног од запослених који имају пребивалиште на њиховој територији.

Сјеверним општинама се овај удио смањује са 100 одсто на 89 одсто, али ће се њима расподијелити 10 одсто овог пореза наплаћеног у централној и приморској регији. С обзиром на то да је много већи број радника у ова двије регије у односу на сјеверну, општине на сјеверу, према процјени министарства, добиће 10 милиона више прихода. Како је наведено овај новац ће се као дотације дијелити сјеверним општинама у складу са степеном развијености, о чему ће министарство донијети посебан подзаконски акт.

Измјенама закона о акцизама поново се покушава увести акциза на газирану и негазирану вода са додатком шећера или других средстава за заслађивање или ароматизацију и на безалкохолно пиво”. Акциза би износила 25 еура на хектолитар, односно 100 литара тог пића. По литру би износила 25 центи, а како акциза улази у основицу за обрачун ПДВ-а, ова пића би могла поскупјти за око 30 центи по литру. Влада од ове дажбине очекује два милиона еура. Ово рјешење Спајићу није прошло кад је био министар финансија 2022. године.

Премијер Милојко Спајић је казао да у предлогу буџета за наредну годину није планиран приход од концесије по основу давања у закуп Аеродрома Црне Горе

Измјенама Закон о играма на срећу се повећавају фиксне и варијабилне накнаде, а први пут се уводе фиксне накнаде за приређивање казино и лутријских игара на срећу преко интернета. Од овога буџет се додатно очекује 15 милиона еура више. Дио ових измјена предлагала је и претходна Влада, али нису добиле подршку у Скупштини.

За казина се фиксна годишња накнада повећава са 50 на 100 хиљада еура, а варијабилна се повећава са 10 на 15 одсто разлике између уплата и исплата. Приређивачи игара на срећу преко интернета до сада су плаћали 10.000 еура мјесечно без обзира на број и облик игара које приређују. Сада ће плаћати 10.000 за кладионичарске игре, па још толико ако има и казино игре. За њих се први пут уводи и варијабилна накнада од 10 одсто на разлику на уплате и исплате.

Измјеном закона уводи се више контролних механизама у вези са надзором, спречавањем прања новца и власништва над приређивачима игара на срећу.

Избјегавање одговора на питања

Премијер Милојко Спајић и министар финансија Новица Вуковић на конференцији за новинаре најавили су да ће нова задуживања бити за рефинансирање старих дугова и за капитални буџет, а да ће се остатак потреба финансират новцем из сопствених прихода.

Њих двојица нијесу одговорили на питања како ће и по којим каматама обезбиједити већи дио новца из задужења и по којој каматној стопи. Најавили су да ће се од недостајућег новца око 110 милиона еура обезбиједити код домаћих банака по каматној стопи од око шест одсто.

Спајић ни након више инсистирања новинара није хтио да каже да ли је у предлогу буџета пројектовано обећање о повећању просјечне зараде у држави, нити када ће она бити повећана.

“Испунићемо обећање. Све је речено 50 пута”, казао је Спајић.

Премијер је казао да је овај предлог буџета “одраз одговорности према ономе што су обећали грађанима, а са друге стране одраз фискалне одрживости и макроекономске стабилности”.

“То је тај баланс који нас је красио у прошлости и надам се у будућности”, казао је Спајић.

Вуковић је навео да предлог буџета за наредну годину има за циљ диверзификацију економске активности, повећање конкрентности привреде, јачање отпорности црногорске економије на екстерне шокове, обезбјеђивање макроекономске и фискалне стабилности, унапређење пословог амбијента, покретање снажног инвестиционог циклуса и унапређење стандарда грађана.

Он је рекао да буџет карактеришу континуирани позитивни економски трендови, са остварењем стопе реалног економског раста од 3,8 одсто у наредној години, као и ограничавање инфлаторних притисака кроз смањење стопе инфлације.

Ни трага о програму “Европа Сад 2”

У Предлогу закона о буџету за наредну годину, који је данас усвојила Влада, нема ни трага о програму “Европа сад 2”, чиме је премијер Милојко Спајић још једном преварио грађане, саопштили су из Грађанског покрета УРА.

Из те партије су казали да је Спајић прије избора обећао да ће одмах након доласка на власт подићи плате и пензије свима, те да се након избора предомислио и рекао да ће то бити за годину.

“Сада како смо синоћ чули од Спајићевог министра финансија испуњавање тог обећања се одлаже за 2025. годину”, рекли су из ГП УРА.

Они су навели да прича о реализацији програма “Европа сад 2” подсјећа на причу о банкроту која је, како су додали, већ у потпуности разоткривена.

“Спајић је данашњим предлогом буџета демантовао сопствене најаве о банкроту Црне Горе, за које се још није извинио грађанима због ширења панике”, каже се у саопштењу, преноси агенција Мина бизнис.

Из ГП УРА су оцијенили да је Спајић данас потврдио да су државне финансије стабилне и да ће се сви расходи финансирати из текућих прихода.

“То свакако не би могао бити случај за државу која је према ријечима Милојка Спајића и Бранка Крвавца требала да банкротира у јуну, па у септембру, па у октобру, па у новембру. Банкрота Црне Горе нема ни на мапи, а како видимо нема ни програма ‘Европа сад 2’”, поручили су из УРА-е.

Они су, говорећи о капиталном буџету, оцијенили да је поражавајућа чињеница да је у њему сјевер Црне Горе у потпуности запостављен и да ће бројне општине добити само симболичне износе за капиталне пројекте и њихово незадовољство сматрамо у потпуности оправданим.

Записима дошли до 20 милиона евра

Министарство финансија сакупило је 20 милиона еура за потребе државног буџета у оквиру прве овогодишње аукције државних записа. Каматна стопа на записе који доспијевају на наплату за пола године је 3,5 одсто.

Укупне понуде за ову аукцију су били 25 милиона еура. Ово је прва овогодишња аукција државних записа коју за потребе овог ресора спроводи Централна банка.

Влада је 23. новебра на предлог Министарства финансија донијела одлуку да емитује 50 милиона вриједне државне записе на домаћем тржишту како би надокнадила недостајући новац у државној каси за ову годину и створила фискалну резерву.

Планирано је да се запис емитују са рочношћу од три, шест, девет или дванаест мјесеци.

Вијести 

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: