Спајић: Пљевља су најбољи примјер декаденције кроз коју је наше друштво прошло у претходном периоду

Ни један град у Црној Гори није пропао као Пљевља и најбољи је примјер декаденције кроз коју је наше цијело друштво прошло у претходном периоду.

То је оцјенио премијер Милојко Спајић, на представљању пројекта Плана за опоравак Пљеваља, одржаном у просторијама Рудника угља у Пљевљима.

„Не постоји ни једно друго мјесто у Црној Гори које је оволико пало од онога што је било осамдесетих година. То показују и званични подаци. Ја не говорим ово субјективно зато што сам одавде и зато што емотивно приступам тој теми. Само гледам објективне чињенице. Ускоро ћемо имати податке са пописа који ће показати да су Пљевља напустило пола града, пола општине је напустило Пљевља. Такви подаци су алармантни за сваког разумног човјека. Управо је овај план примјер да једно мјесто, које је највише пропатило и имало највећи пад да има будућност. То је аутоматски сигнал и другим мјестима, која нису толико пропала као Пљевља да и они имају сјајну будућност. Хвала свима који су дали огромно залагање дали велики допринос изради оваквих пројеката, и које Влада једва чека да подржи“, рекао је Спајић.

Презентацији пројекта присуствовали су и министри енергетике и рударства Саша Мујовић и и здравља Војислав Шимун, челници локалне смаоурпаве и локалних предузећа.

Представљајући пројекат Топификације Пљеваља министар Мујовић је казао да је Влада Пљевља детектовала као неуралгичну еколошку тачку и као град са лошим квалитетом ваздуха, који представља перманентну опасност за здравље својих грађана.

„Врло ћете често чути да су Пљевља и угаљ нераскидиво везани. Чућете од многих да кажу да живота у Пљевљима нема без угља ,да је угаљ тај који је допринио да овај град економски ојача и напредује. Међутим, ако погледамо анализу са друге стране па видимо колики је степен оболијевања грађана овог града, колики је степен смртности и када видимо каква је демографска ситуација у Пљевљима онда можемо поставити и питање да ли угаљ значи живот или смрт и погибију за овај град. Европа је јасна и она је донијела одлуку да угаљ мора бити протјеран и да се угља морамо одрећи. Пројекат топлификације Пљеваља представља једну врсту мелема на рану и начин како овај град може најбрже и најбоље да се опорави нарочито са еколошког аспекта. Ова Влада не полаже ексклузивно право на овај пројекат. Овај пројекат у идејном смислу је постојао и четрдесетак година уназад. Неке одређене активности су почеле и спровођене са почетком еколошке реконструкције Термоелектране (ТЕ) Пљевља, али сада је финале и треба отпочети процес реализације овог стратешки важног пројекта. Овај пројекат је много важан за Пљевља и предвиђа да се реализује у неколико фаза“, рекао је Мујовић.

Казао је да прва фаза пројекта подразумјева израду примарног топловода од ТЕ Пљевља до ужег градског језгра, са основним циљем да се елиминишу главне градске котларнице, као највећи загађивачи ваздуха у Пљевљима.

Навео је да ће са реализацијом пројекта топлификације, ТЕ постати термоелктрана-топлана што значи да ће ТЕ мање производити струје ако буде више користила паре за топлотну енергију.

„Прва фаза топлификације је дужина примарног топловода два, три километра. Очекује се врло брзо добијање грађевинске дозволе, и почетак радова који су предвиђени да трају 12 мјесеци. Одмах након прве слиједе друга и трећа фаза чија се суштина огледа у томе да се изради отприике 20 прикључака на примарну мрежу, одакле би се могла обавити даља дистрибуција топлоте према градским насељима. Та друга и трећа фаза захтијевају додатних 12-13 мјесеци. Када ће комплетан пројекат бити реализован зависиће од више фактора међу којима су и временске прилике. Као министар желим да истакнем да оно што смо обећали приликом прве посјете премијера Спајића Пљевљима да ћемо бринути о Пљевљима и да вратимо оно што Пљевљима припада, мислим да смо на правом путу да реализујемо. Рећи ћу још један важан пројекат који је у току, а то је пројекат поспјешивања енергетске ефикасности. Морамо истаћи да је за цијелу Црну Гору опредијељен износ од 8,8 милиона еура за побољшање енергетске ефикасности. Били смо дарежљиви према Пљевљима, односно фаворизовали смо Пљевља у односу на друге градове, јер је од укупног износа 2,8 милиона опредијељено за Пљевља. Око 1,1 милион еура биће опредијељено за поправку фасада у Пљевиима а 1,7 милиона ће се користити за домаћинства односно за набавку енергетски ефикасне опреме. И ту је степен субвенције 60 одсто“, рекао је Мујовић.

Казао је и да се брзо и лако не може угасити ТЕ Пљевља нити престати коришћење угља, али да ће велики дио средстава из Плана раста бити опредијељен за општину Пљевља.

Пљевља су, истакао је Мујовић детектована и као град у којем су жене мало укључене у бизнис.

„До 2027. имамо обавезу да преквалификујемо 500 запослених у Пљевљима и да отворимо нова радна мјеста. Вјерујемо да ће овај град ићи узлазном путањом“, рекао је Мујовић.

Министар здравља Војислав Шимун казао је да ће се до краја 2027. изградити зграда нове болнице у Пљевљима, која је, како је истакао, круцијално питање за локалну заједницу. Нова болница имаће 140 болничких кревета.

Осим овог пројекта планирана је и градња седмосрпатне зграде за здравствене раднике, на локацији Мали логор, а ускоро ће бити отворен тендер за реновирање зграде Хитне помоћи у Пљевљима вриједан око 75.000 еура.

Представник „Монтепута“ говорио је о пројекту брзе саобраћајнице од Црнча у општини Бијело Поље до Пљеваља и границе са Босном и Херцеговином (БиХ).

Казао је да је ова саобраћајница, која ће имати четири саобраћајне траке и раздјелну траку од великог значаја за развој Пљеваља.

Менаџерка Општине Љиљана Ђондовић представила је пројекат Спортско туристичког центра, који подразумјева обједињавање свих постојећих спортских објеката, дворану Ада, стадион под Голубињом, Дом Војске и изградњу нових објеката као што је базен и уређење.

Она је представила и пројекат изградње спортског комплекса на Боровичком језеру вриједан више милиона еура , а који би се фазно радио.

Извршни директор Рудника угља Немања Лаковић најавио је и изградњу двије стамбене зграде за запоселне у Руднику угља, на мјесту садашње рудничке радионице.

Извор: Вијести

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: