Спајић: Штедјеће Влада, а не грађани

Прије него што је прихватио мјесто министра финансија у првој Влади Црне Горе без ДПС-а, Милојко Спајић радио је за Голдман Сакс у Јапану, Сингапуру и САД. Надлежнима је доставио имовински картон у коме пише да располаже са 400.000 еура вриједном имовином, коју је стекао прије него што је почео да ради за плату од 1.291 еуро. Шта му кажу људи кад то чују? Да ли се покајао што се вратио у Црну Гору? На та и многа друга питања за НИН одговара министар Спајић, у првом интервјуу за српске медије.

„Иако је тежак посао пред нама, наравно да се нисам покајао. Овдје се сада ломе копља око тога како ће земља изгледати у наредним деценијама, и због тога се у кабинету ради на нивоу и брзином на који су навикли аналитичари Голдман Сакса. Част ми је што могу дати пуни допринос борби за бољу, праведнију и богатију Црну Гору. Мислим да људи препознају ту чисту намјеру и да тиме покрећемо талас повратка, и нашег интелектуалног потенцијала из иностранства, и овог успаваног домаћег“, истиче Спајић за НИН и наводи да је током каријере на сваком послу, добро плаћеном или не, давао 100 одсто себе.

Ипак, каже да му је највећа сатисфакција што ради на изградњи боље Црне Горе, а то је нешто што никакав новац не може платити.

Зашто сте одложили буџет за 2021? Је ли то, као што тврде не само опозициони, већ и неки посланици владајуће већине, доказ неспособности Владе?

Буџет за ову годину ће бити предат Скупштини у складу са уставним роком, до 31. марта. Влада показује одговорност према грађанима тиме што је одлучила да први пут имамо пуну примјену програмског буџета насупрот досадашњој пракси линијског, који више скрива него што открива. За двије седмице је било физички немогуће предложити буџет на основу нацрта претходне администрације и да уз то задовољи све наше стандарде, знатно већу транспарентност и усмјеравање средстава на есенцијалне, а не на тривијалне, непотребне ствари, што ће довести и до значајних уштеда. Привремено финансирање је законита могућност, а и редован механизам у тржишним демократијама, али пошто је таква врста система тек одскора у Црној Гори – одређени дио политичара који вриједно истражују и уче о обвезницама, привременом финансирању, програмском буџету и другим дијеловима азбуке јавних финансија, јавно нас редовно извјештавају о свом напретку у савладавању градива. Критизерство је услиједило чим је Влада, емисијом обвезница, обезбиједила финансијску стабилност државе и редовну исплату плата, пензија, социјалних давања и осталих обавеза, тиме заобилазећи сценарио који је планиран за нас – да се прикажемо као неспособна Влада која ће да банкротира на почетку свог мандата. Оволики напади свједоче немоћ и очај оних који би да утичу, а не могу, на нову Владу Црне Горе.

Да ли сте у првих 100 дана успјели да пронађете којим се каналима новац из државне касе одлива тамо гдје не би требало? И колико се, по вашим процјенама, новца трошило нетранспарентно, ненамјенски, па и незаконито и хоће ли ико због тога одговарати? Је ли ваша влада способна да прекине ту праксу, или ће остаци старог система и вас наџивјети?

Потрошачке јединице (министарства, управе итд.) биле су изоловани силоси које су претежно водили људи чији су интереси примарно били партијски или лични. Томе свједочи чињеница да смо успјели да смањимо
потрошњу за 170 милиона еура у односу на усвојени буџет из 2020, притом не смањујући плате, пензије, социјалну заштиту (потрошња за та три издатка је чак три одсто већа) и капитални буџет. Није нам јасно зашто су, прво, толике суме биле на располагању већини потрошачких јединица, а затим и зашто је извршење буџета по тим ставкама било увијек практично максимално и никад није било вишка новца. Буџетски тим је одрадио сјајан посао у дубинској анализи предвиђених трошкова, а буџетски инспектор ће имати пуне руке посла при извршењу буџета. Та институција ће кроз нови закон да се издигне на ниво који заслужује, као први ред буџетске страже и одбране државе, и тиме постане атрактивна позиција за најбоље ревизорске кадрове. Ипак, да бисмо све што смо планирали и започели ријешили до краја, морамо имати јак правосудни систем који ће морати да се унаприједи, јер је тренутно он испод свих нивоа ефикасности.

Какво сте стање у државној каси затекли и да ли је тачно да би Црна Гора банкротирала да се пред крај 2020. није задужила за 750 милиона еура, емисијом еврообвезница?

Влада је формирана када су се, метафорички речено, удружила три јака непријатеља: за првог непријатеља имали смо алармантно стање наслијеђено у државној каси; други је било евидентно тешко стање у привреди Црне Горе, која је буквално била на респиратору – као посљедица несавјесног вођења државе у јеку сезоне 2020, када је жртвована економија земље зарад јефтиних плитичких поена, затварајући границе са сусједима. Нарочито је било болно и непотребно затварање граница према Србији, због чега су 2020. туристички приходи били на девет пута мањем нивоу него 2019. Трећи, глобални, непријатељ је пандемија вируса корона, која и даље букти широм Европе. Када је пристигао новац од обвезнице, на главном рачуну државног трезора и депозитима је било око 60 милиона еура. Дакле, новца у државној каси је било толико да бисмо убрзо по преузимању функција банкротирали, линеарно смањивали плате по 30 одсто, узимали јако неповољне кредите, посезали за масовним отпуштањима и кашњењима са исплатама. То се није десило. Упркос свим тим проблемима и перципирано високом ризику земље који свједочи јако лош кредитни рејтинг, ми смо успјели да обезбиједимо ликвидност јавних финансија, по најконкурентнијим условима за државе са Б кредитним рејтингом.

У којој мјери је то задужење било оправдано, с обзиром на то да је један од лидера ДФ-а Небојша Медојевић вас и цијелу Владу оптужио за корупцију, да сте тајно задужили државу и да више неће гласати ни за један Владин приједлог док не поднесете оставку?

Правилима Лондонске берзе је обавезан интерни карактер оваквих трансакција док оне трају. Међутим, по завршетку – сви документи су потпуно јавни и доступни свима на увид, због чега се задужење не може ни по ком основу окарактерисати као тајно. Потпуну документацију смо већ више пута доставили и Скупштини и НВО сектору. Није немогуће да појединци пројектују шта би они
покушали да су на мом мјесту, али у јавним обвезницама издатим на Лондонској берзи шанса за корупцију је практично нула. То није битно само за ову, него и за све будуће владе које ће бити под притиском да се финансирају на исти начин, а не уз помоћ приватних дилова.

Да ли сте том позајмицом ријешили све проблеме јавних финансија за 2020. и 2021. или ће земља морати да се додатно задужује с обзиром на то да ће, по процјенама ММФ-а, Црној Гори бити потребне скоро три године да надокнади прошлогодишњи пад БДП-а од 12 одсто?

Наравно да обвезница не рјешава све проблеме, међутим даје нам прилику да заврнемо рукаве и рјешавамо нагомилане проблеме и стратешки планирамо развој. Да би та прва побједа била одржива, битно је да се потрошња сведе на ниво могућности економије. Планирано смањење јавне потрошње од читавих 170 милиона еура, или за осам одсто, још је један револуционаран успјех ове владе. Стандард енд Пурс, не знајући наше буџетске планове за 2021, у најновијем извјештају је предвиђао да ће нам требати три године да достигнемо тај ниво фискалне консолидације. Ми планирамо да то постигнемо већ у овој години. Ово је скоро невиђено у свијету јавних финансија, а уз то нисмо ни такли издатке за плате и пензије.

Да ли разматрате још неке мјере фискалне консолидације с обзиром на то да је јавни дуг Црне Горе скоро 90 одсто БДП-а и питање је дана када ће постати неодржив? У ком року и којим мјерама планирате да га смањите на одржив ниво?

Затекли смо удио дуга у БДП-у од 88,6 одсто. Измјене Закона о буџету из 2020. су нам оставиле могућност да се додатно задужимо, не дефинишући горњу границу дуга, што смо искористили да издамо 750 милиона еура обвезница на међународном тржишту. Тиме је бруто јавни дуг номинално повећан на око 104 одсто БДП-а, али се процјењује да ће нето јавни дуг за 2021. бити око 85 одсто. Иако су потребе за финансирањем биле 520 милиона за ову годину, остатак од 230 милиона ће бити коришћен за пријевремену отплату скупих, нетранспарентних кредита из ранијег периода, као и за резерву уколико се ковид криза погорша. Предвиђа се штедња у 2021, али штедјеће држава, а не грађани. Та штедња ће, уз раст привреде, вратити јавни дуг на ниво прије кризе већ у 2022. Истовремено, план је да у средњем року јавне финансије остваре благи суфицит даљим повећањем ефикасности јавне потрошње и реформама пореске политике, што би уз даљи раст БДП-а у средњем року требало да врати ниво јавног дуга у мастрихтски оквир.

Да ли, као дио мјера штедње, ипак разматрате и могућност замрзавања или чак и смањења плата у јавном сектору и пензија, као што се то десило у Србији?

Сматрам да није фер да се мјере штедње у кризним временима преломе преко леђа запослених и пензионера уколико постоји простор за уштеде на неком другом мјесту. Одговорним буџетирањем показали смо да простора за уштеде има, и у складу са тим предложићемо буџет за 2021. Међутим, од момента усвајања буџета, акценат ће бити на смањивању гломазне администрације, рјешавања нагомиланих проблема државних предузећа, подстицање запошљавања у приватном сектору… Србија је иначе урадила одличан посао фискалне консолидације који је резултирао смањењем удјела јавног дуга у БДП-у, што су препознали ММФ, друге међународне институције, агенције за кредитни рејтинг, али и тржиште које финансира дуг Србије по јако ниским стопама приноса.

Стиче се утисак да вас понекад жешће од ДПС-а критикују посланици странака које су подржале Владу. Шта је, по вашем мишљењу, допринело томе да тај „медени мјесец“ не траје ни 100 дана, колико се обично даје свакој новој влади?

Иако за Црну Гору није било уобичајено да Владу нападају из партија владајуће већине, мени лично то представља сигнал демократизације друштва и то доживљавам као одраз система контроле и равнотеже. Не знам зашто би се сви морали слагати у свему, јер се укрштањем мишљења долази до најбољих рјешења. Црна Гора је тридесет година вођена на начин да је одлуке доносио узак круг људи, демократије није било ни у ДПС-у, а камоли у држави.

Влада је преслишавала Скупштину, а један лидер све њих. Сад кад је каса пуна, а у систему одлучивања истинска демократија, Влада је формирана када су се, метафорички речено, удружила три јака непријатеља: алармантно стање у државној каси, тешко стање у привреди Црне Горе, која је буквално била на респиратору и пандемија вируса корона, која и даље букти широм Европе- дешава се права рапсодија идеја и слободе мишљења. Ако би се тај исказани интелектуални потенцијал претворио у неку кинетичку акцију, нека конкретна дјела са мјерљивим резултатима за побољшање економије, правде итд. – то би за државу био још бољи исход.

Хоће ли чињеница да је јавни дуг већ близу четири милијарде еура зауставити неке велике инфраструктурне пројекте укључујући и ауто-пут до границе са Србијом?

И поред великог буџетског смањења, капитални дио је планиран на нешто већем нивоу него у 2020. и у складу је са средњорочним планом. Инвестиције у инфраструктуру остају наш приоритет. Ауто-пут према Србији као и сваки инфраструктурни пројекат неће моћи више да буде одобрен без детаљне анализе. Мислимо да нема потребе да ти пројекти буду заустављени, јер постоје разни начини финансирања који ће бити примјеренији.

После 2014, када су у Србији смањене пензије и плате у јавном сектору, последњих година та примања расту два-три пута брже од БДП-а. Је ли то за вас одговорна економска политика или популизам и куда то води на дуги рок?

Сматрам да свака влада треба да води одговорну фискалну политику у којој нема мјеста популизму. Истовремено, уколико је економска политика ефикасна и даје резултате и грађани треба да осјете бољитак такве политике, у складу са могућностима привреде и јавних финансија. Било које друго рјешење често доводи до неизвјесности за грађане, којима ћете час повећавати, час смањивати стечена права. То се најбоље види у периодима кризе. Дакле, стабилност је кључ вођења сваке економске политике, а задатак сваке владе је да ту стабилност обезбиједи.

Јесте ли и ви размишљали да попут власти у Србији частите сваког пунолетног грађанина, прошле године са 100, а ове године са по 60 еура, а пензионерима плус додатних 50 еура? Је ли то, по вашем мишљењу, социјална, економска или популистичка мјера?

Ковид криза је на свјетлост дана изњедрила многе проблеме у свјетској економији. Нико до сада није нашао један универзалан модел борбе против економских посљедица те кризе. Многе владе су у таквим условима посезале за неконвенционалним мјерама. Не бих да дајем генералне оцјене таквих политика. У неким случајевима су биле успјешне, у другим нису. Кључно је каква је била цијена таквих политика, колико то кошта грађане, а шта им је донијело. Уколико је нето ефекат позитиван, онда и мјере имају смисла. У супротном, сви су на губитку. Чини ми се да ћемо тек након што прође пандемија моћи да сумирамо ефекте различитих ефеката мјера и да дамо суд о њима.

Да ли је популизам и одлука Владе Црне Горе да прода два мерцедеса мајбах или тиме желите да пошаљете неку поруку свима који раде за државу?

Порука је јасна. Једној осиромашеној економији попут црногорске, заиста не пристају најлуксузнији аутомобили за носиоце најважнијих функција – ти аутомобили су 200 пута скупљи од просјечног аутомобила у Црној Гори. То непотребно штети, не само буџету, већ и имиџу наше земље, која жели да буде дио европског система вриједности, а не да се идентификује као друштво ауторитарних или олигархијских структура. Једноставно нема потребе за таквим бахаћењем, посебно док је земља у кризи у каквој је сад, те је то само рационална одлука на основу вриједности које ова влада баштини. Популизам представљају активности које нису одрживе на дуги рок, а овакве и сличне акције су његова сушта супротност.

Колико је пандемија повећала број људи којима је неопходна социјална помоћ? Хоће ли за све њих бити новца у буџету и јесте ли сигурни да та помоћ стиже у праве руке?

Ресорно министарство и Влада ће у наредном периоду предано радити на рјешавању питања социјалне заштите и пружања подршке породицама. Тренутно спроводимо темељну анализу система, након чега ћемо почети реформе. Наш циљ је да помоћ стигне до оних којима је заиста потребна и да се државни ресурси више не злоупотребљавају у партијске сврхе. Предсједник Владе је, у свом експозеу, најавио да ће 2021. бити година социјалне правде и то је правац у ком идемо. Издавања за социјална давања и пензије ће ове године, упркос кризи, бити чак и нешто већа. Такође, врло брзо планирамо увођење Дирекције за социјалну правду, која би централизовала сва социјална давања за некласификоване случајеве, као што су тешке болести, операције у иностранству које Фонд за здравство не покрива, стипендије за талентовану дјецу…

За разлику од Србије, која је за Ер Србију прошле године из буџета издвојила 100 милиона еура, ви сте угасили Монтенегро ерлајнз и најавили оснивање нове националне авио-компаније. Зашто?

Ова влада није угасила Монтенегро ерлајнз. До уништавања националне авио-компаније довели су они који су недомаћински пословали и довели је у тешку финансијску ситуацију из које није било излаза, имајући у виду црногорско законодавство о заштити конкуренције, о државној помоћи, поглавље 8 у преговорима за приступање ЕУ, као и одлуке Агенције за заштиту конкуренције, која је „прорадила“ три дана након промјене власти. Заправо, та Агенција је почела да користи своје надлежности оцјеном да је државна помоћ, која је додјељивана током претходних осам година, де факто била нелегална, тиме потпуно онемогућавајући било какав покушај спасавања Монтенегро ерлајнза. Међутим, Влада није тапкала у мјесту, брзо је реаговала и већ крајем 2020. почела оснивање нове националне авио-компаније.

Принцип ког се чврсто придржавамо подразумијева да новац који држава даје компанијама не буду трошкови, већ инвестиције које ће обезбиједити поврат новца у државни буџет. Управо због тога смо путем јавног позива дошли до потпуно професионалног менаџмента који је ријеткост у нациоИнвестиције у инфраструктуру остају наш приоритет. Ауто-пут према Србији као и сваки инфраструктурни пројекат неће моћи више да буде одобрен без детаљне анализе, али нема потребе да ти пројекти буду заустављени, јер постоје и примеренији начини финансирања.

Има ли међу бизнисменима у Црној Гори и оних који су били заштићени као „бијели медвједи“ и у којој мјери вас глава боли због сиве економије, шверца цигарета и друге акцизне робе, избјегавања пореза?

Ако је и било „заштићених врста“ – а сви су изгледи да их је било много више него што нејака економија Црне Горе може да издржи – ова влада има задатак да створи једнаке услове за све – нема привилегованих. Борба против сиве економије представља један од кључних приоритета Владе и од њега нећемо одустати док год ти исти закони не буду важили за све људе подједнако.

Као дио имовине пријавили сте и биткоине чија је тржина вриједност 150.000 еура. Можете ли, због посланика у Скупштини Србије Драгана Марковића Палме, који је бриљирао током расправе о Закону о дигиталној имовини, да кажете кад и по којој цијени сте их купили и шта са њима планирате?

Дио биткоина сам купио од 2014. за педесетак еура, када је њихова цијена била неких 300 пута мања, а остатак кроз даље инвестирање. Засад их све ходлујем, али у једном тренутку ћу сигурно продати дио ради инвестирања у Црну Гору, јер је видим као атрактивну дестинацију. Лично бих хтио да покренем фонд за сеед фазу стартапа у Црној Гори, гдје бих инвестирао у компаније које се на Западу обично финансирају од family&friends извора. Код нас ни родитељи, а још мање пријатељи, имају новца да инвестирају у добре идеје, способност, енергију и спремност на жртву младих људи отјелотворену кроз компаније које би они покренули. Ту је уско грло и ту многи одустају, мислећи да је немогуће успјети.

У недјељу су локални избори у Никшићу, родном мјесту предсједника Мила Ђукановића. Стиче се утисак као да ти избори могу да одреде и судбину цијеле Владе. Зашто су ти избори толико битни?

Никшић је родно мјесто премијера Здравка Кривокапића. У Црној Гори је у августу прошле године дошло до историјских промјена, када је након 30 година непотизма, дилетантизма и партијске државе дошло до пада једног таквог режима на централном нивоу. Предстојећи избори у Никшићу су први од тада и потпуно је очекивано да изазивају велику пажњу у друштву. Такође, очекивано је и да бивша власт, предвођена ДПС-ом, покушава на све начине да подигне тензије међу бирачким тијелом, нарочито имајући у виду да ће, по свим анкетама, на изборима доживјети убједљив пораз, а тиме ће Влада, у рјешавању нагомиланих проблема, за партнера имати, надам се, много компетентнију локалну власт. Осим тога, не видим на који начин би локални избори у било којој општини, па и у Никшићу, могли утицати на судбину Владе.

Може ли Влада, у којој су углавном нестраначки људи, изгурати цио мандат ако иза себе нема јаке политике странке? И да ли премијер и поједини министри размишљају о оснивању нове странке, која би била нека трећа опција, између ДПС-а и ДФ-а?

Експертска влада, састављена од нестраначких личности, представља велики изазов и за земље у којима је демократија знатно развијенија него у Црној Гори. Свјесни смо да много лакше функционишу владе које иза себе имају политичке партије, које би, ако ништа друго, у Скупштини по дифолту браниле законска рјешења која им предлажу. Када државу затекнете у стању у каквом смо је ми затекли након рушења ауторитарног и непотистичког режима, које је пандемија корона вируса додатно закомпликовала, морате у почетку бити фокусирани само на рјешавање нагомиланих проблема. То рјешавање проблема изгледа као пролазак кроз кањон између двије стијене, јер је црногорско друштво годинама подијељено, што се првенствено рефлектује на политичку сцену. Између та два супротстављена блока – стијене, чини ми се, ипак има простора за оне који треба да буду тачка која обједињује Црну Гору око правих вриједности и ја ћу увијек подржавати политику која иде ка помирењу друштва.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: