Спајић тужио Државну изборну комисију

Предсједник „Покрета Европа сад!“ Милојко Спајић предао је тужбу против државе Црне Горе – Државне изборне комисије због повреде бирачког права и дискриминације. Портал РТЦГ имао је увид у тужбу коју је предао Спајић.

-Државна изборна комисија је донијела Рјешење бр. 155/7 од 18. 02. 2023. године којим се не утврђује кандидатура тужиоца за избор за Предсједника Црне Горе и тиме повриједила бирачко право предсједничког кандидата Милојка Спајића. У образложењу поменутог рјешења Државне изборне комисије наводи да је господин Спајић доставио све законом предвиђене доказе, те да у формалном смислу испуњава све услове за кандидатуру за Предсједника Црне Горе, међутим, да суштински и чињенично, поткријепљено доказима достављеним од стране Републичке изборне комисије Републике Србије (Акт. бр. 205-7497/23-1 од 13. 02. 2023. године), несумњиво проистиче да је господин Милојко Спајић дан прије предаје кандидатуре одјавио пребивалиште у Републици Србији, као и да је још увијек држављанин друге државе- наводи се у тужби

Спајића заступају адвокати Илија Јокић и Данило Ћулафић.

У тужби се додаје да је на тај начин Државна изборна комисија поступила дискриминаторно према кандидату Милојку Спајићу у односну на друге предсједничке кандидате, те му на тај начин повриједила и бирачко право и прекорачила законом дата овлашћења, наводи се у тужби. Како је господин Спајић испуњавао све Уставом и законом предвиђене услове да буде кандидат за Предсједника Црне Горе, јасно је да му је Државна изборна комисија повриједила бирачко (пасивно) право.

-Закон не представља „метафизичку апстракцију“, већ закон за просјечну особу значи да она може на основу прочитаног закона, односно слова закона, предвидјети каква ће бити реакција на оно што она планира да уради. Сходно наведеном и сходно Закону о избору предсједника Црне Горе, којим је прописано да Државна изборна комисија утврђује кандидатуре предсједничких кандидата, Државна изборна комисија није имала право да одлучује да ли неком одређено право признаје или не већ само да утрди да ли одређени кандидат има пасивно бирачко право, и исто искључиво из доказа које закон предвиђа да се морају доставити уз кандидатуру. Свако друго понашање представља прекорачење законом датих овлашћења, а посебно имајући у виду претпоставку истинитости јавних исправа достављених уз предлог за кандидатуру- наводи се у тужби.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: