Спашавање редова Синђелића: Како од полицијског доушника направити прекаљеног „терористу“
Саша Синђелић
Након објелодањивања да се Александар Синђелић – „главни“ организатор наводних терористичких акција добровољно предао црногорским властима и договорио са Тужилаштвом да „појача“ њихове доказе, кренула је акција медијског спашавања његовог кредибилитета.
Јер, какав је то „опасан терориста“ ако се добровољно нуди Тужилаштву и за долазак у Подгорицу користи ништа мање него авион Владе Црне Горе.
Након објављивања ових информација одмах се огласио аларм у штабу под кодним именом „Беба 2016“ па је преко медија под пуном или индиректном контролом режима кренула акција доказивања да је Синђелић безмало премашио злогласног Осаму бин Ладена.
Синђелић се тако представља као „прекаљени“ борац са ратишта у Украјини, а наводи се и да му је, у међувремену, пријећено ликвидацијом са више мјеста. Тиме се жели створити слика како се ради о опасној особи, јер је само такав кадар могао да изведе „терористичке“ акције у Црној Гори.
Замисао је да обичан грађанин повјерује у причу о „државном непријатељу“, односно да се што је више могуће под тепих склоне чињенице које указују да је Синђелић обични полицијски доушник.
А неугодна чињеница по Синђелића јесте да је више пута довођен у везу са Владимиром Бебом Поповићем, познатим спин мајстором Мила Ђукановића, а одраније је познато његово познанство са Братиславом Дикићем „саучеником“ у припреми наводних терористичких акција.
Такође, посебно свијетло на улогу Синђелића бацају наводи да је директне преговоре у вези његове „предаје“ лично водио специјални тужилац Миливоје Катнић.
Катнић је 27. октобра боравио у Београду гдје се срео са Синђелићем и договорио да се, случајно или не, сам „преда“.
Одмах по пријему у ЗИКС у Спужу, Синђелић је смјештен у посебну ћелију и под посебним је „безбједоносним режимом“.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Не браним Србију, нападајући Црну Гору, нити (не дао Бог) изједначавам народ у Србији и Црној Гори с властима које овде и тамо владају. Ради се чистој логици: имали смо и овде (у Србији) сличну глупост с пронађеним оружјем и мени ни на крај памети није да наседам на исту ствар двапут у недељу дана и да прихватим да они који власт имају да суде, пресуђују или макар сакривају злодела, одједном се, захваљјући лоше осмишљеним спиновима (а редитељ сам по струци, имам тај инстинкт за нешто лоше) праве на невинашца и не знам какве жртве. Толико је њих изгинуло, што криминалаца, што радозналих новинара, што недужних људи и нико да се потресе и да каже стоп; толико се клинаца увукло у дрогу, захваљујући нечињењу или прећутном чињењу властодржаца, толико се крила дало мафији, а сад треба да се препаднемо зато што су, тобож, некакви маргиналци хтели да сруше власт с којом нам је толико добро да ја мислим да би свет пропао ако би се то и десило. Кажем, да се у неким другим околностима збило да двадесет људи осмисли сличан пуч или да се то помене као идеја, сами припадници црногорске полиције би, сигуран сам, подсмехнули томе. А сад праве драму. Ви са тим немате проблем? Ја имам, не због политичких играрија, него због сиротог народа (који ја доживљавам истим и у Србији и у ЦГ) , преко чијих леђа све то иде. Поклоници иду у Острог на линији Србија – ЦГ стално. Они ће бити ти који испаштају због гангстерско-политикантских играрија.
Што се тиче нареченог Синђелића и то да ли је он ситан шпијун, не знам… Можда је новинара навело то што је тако лако откривен. Новинари су, често, такви какви јесу, ситни шпијуни исто, а над свима њима владају ти који владају. У сваком случају, рђаво друштво, али добра екипа за неколико средњебуџетних медијских спинова.
Свако добро.
Dragi gospodine Milane, imam osjećaj da vi od mene branite tamo neke ljude koji su optuženi zbog nečega. Molim vas da ponovo pročitate moj post. Ja sam tamo samo ustvrdio da za „belaj“ nije potrebno mnogo znanja i umijeća. Nijesam optužio nikoga kao što nijesam nikome ni stao u zaštitu. Vi očigledno imate potrebu da neke ljude branite iako, pretpostavljam, kao ni ja, nemate nikakvih informacija sem napisa iz štampe. Kao primjer naveo sam Gavrila i njegove nalogodavce i pomenuo ono što je istorija dokazala. „More ubistava“ koje se desilo u CG u poslednjih nekoliko mjeseci nijesam pominjao niti sam napravio ikakvu kopču njih sa hapšenjima koja su se desila na dan izbora u CG. Kriminalci se među sobom ubijaju navodno zbog droge koju su jedni ukrali drugima. To je mnogo manja šteta nego da neko počne pucati u nedužnu masu. Ni malo mi nije smiješna ni sama pomisao da je neko možda imao namjeru da uradi i stoti dio onoga za što te ljude tereti CG tužilaštvo. Moj sin je bio na gotovo svakom mitingu DF-a. Suviše je toga u igri. Zbog te igre i tih igrača CG policija je po hitnom postupku promijenila uniforme. Ne radi se to takvom brzinom i bez ikakvog tendera i pravnih zavrzlama. Imam osjećaj da je to bio iznuđen potez CG vlasti. Mene je prosto iznervirala kvalilfikacija nekokg novinara koji odjednom zna nekog Sinđelića kao sitnog špijuna. Ako je njega prepoznao kao takvog on mora da poznaje još mnogo ljudi sličnih njemu. Pošto ih zna mora da i sam pripada toj špijunskoj organizaciji. Ako ne pripada neka kaže odakle mu informacija da je neko špijun. Da li sada možete pretpostaviti što sam htio da kažem. Nikoga je nijesam optuživao niti prstom nanekoga pokazivao. Pogotovu ne na Srbiju koju vi, izgleda, branite napadajući CG. E to se , dragi moj prijatelju, ne radi na taj način. To nije odlika dobrih ljudi.
Господине драги, ја немам много права да се љутим пошто су ми захваљујући широкогрудости уредништва објављени и неки коментари на које нисам баш поносан, али ја мислим потпуно супротно вама: уредништво би могло да буде и мало селективније што се тиче објављивања коментара, нарочито оних који нису „на линији“.
Могли бисте, кад већ правите историјске паралеле, да промислите о реалном односу снага на линији џелат-жртва. Конкретно, ради се лакоћи са којом су острошки „терористи“ ухапшени (а неки и пуштени) , па процесуирани, насупрот мору убистава која су пре тога остала неразјашњења, шверцерских афера које су стопиране на пола процеса, измештању мафијашког деловања у суседне земље (читај: агресорски настројену Србију) , спинованим новинским аферама у београдским таблоидима, ликвидацијама новинара и политичких неистомишљеника, хапшењу и пребијању демонстаната… Све је то остало неразјашњено и након тога су вас уверавали да је Црна Гора „сигурна држава“, а сад одједном пучисти ухваћени и пре испаљеног метка. Мени је то смешно.
Ако вама то ништа не говори гледе тога ко је опасан играч а ко само позер, онда имате проблем с перцепцијом ствари.
Samo špijun prepoznaje špijuna. Zbog toga su na ovom portalu ljudi tako sigurni kad je riječ o identifikaciji „saradnika“ vlasti. Čudo je iskustvo. Što se tiče znanja i sposobnosti da se nanese šteta i izazovu ljudski gubitci, tu i nije potrebna neka posebna vještina. Potrebno je nemati savjesti, biti na pravom mjestu i uraditi pravu (pogrešnu) stvar. Neka vam je primjer slučaj Princip Gavrila koji je svojom, pizmom i kompleksima vođenom terorističkom rukom, izazvao svjetski rat i smrt više od milion pripadnika svoje nacije. Neka je za nauk ostalim ljudima raspoloženim za ovakva nepočinstva da je istorija dokazala da se zločin, u globali, ne isplati. Srbija, koja je sve u vezi njegove akcije organizovala i pripremila, nije ništa viša nego prije njegovog nedjela ali je njegova zasluga što je Srbija potpuno promijenila svoj demografski sastav. Zbog toga događaja danas Srbe u Evropi i svijetu identifikuju kao pripadnike jednog sasvim drugog naroda koji pravoj srpskoj naciji čak ni rasno ne pripada. To su posledice koje je na žalost nemoguće ispraviti kao ni negirati. Očekujem da mi ovaj post ne objavite kao uostalom ni jedan koji nije na vašoj liniji. Kamo sreće da objavljujete svaki pa kome se svidi svidi a kome ne… njemu teže.
Какав је ово лутор. Ка да га је Катнић правио.
Нажалост, има их подоста, готово да нема видљиве интелигенције која би свиме овиме била увређена. Ја се почесто бринем за свој мозак, али то што ми је све ово смешно је добар знак.
Спремао сам роман о човеку који прелази границу између Србије и ЦГ и бива ухапшен. Он све време мисли да му је неко подметнуо дрогу, али онда схвати да је то све време био тамјан из Етиопије. То га је довело у сумњу да је у вези са круговима опасним по државу. Баш као у једном овде недавно презентованом тексту о роби забрањеној за уношење у СССР. Стварност ме је, још једном, предухитрила. Нема те литературе која би била довољно „претерана“ да издржи ту трку, изгледа.
Пре извесног времена је извршен атентат на припадника шкаљарског клана, који се у том тренутку налазио на одслужењу казне у затвору Спуж. Убица, веома добро организован и вешт снајпериста, још увек није пронађен. Па у ЦГ и даље неки верују да је Спуж најгоре место у њиховој држави и тамо унапред „шаљу“ опозиционе лидере, као да с ове стране зидина није много горе. Можда је снајпериста са Дукље њихов комшија, а они се и даље брину ко ће у Спуж. Да није трагично, било би смешно. Но, тад није било изјава типа „Црна Гора је озбиљна држава, лоше се проћи сви који се њоме играју…“ Снајпериста и Спужа, још увек на слободи. Битно је да је баба Бранка депортована.
И сад та власт која није успела да намакне ни иницијале снајперисте са Дукље, способног да некажњено одстрани човека смештеног у државну институцију, муњевитом акцијом разоткрива и хапси групу острошких поклоника и оптужује их за покушај пуча. Већину пушта, задржава само оне који делују довољно страшно да код јавности не изазову подсмех, већ, ако „талих“ допусти и отворену подршку. И то, канда, пролази.
Где престаје сила, а почиње срамота, питам се. Да је неко властодршцима у ЦГ пре овога рекао: „А шта ћете ако се ови поклоници из аутобуса који свакодневно иду на Острог мало боље организују и угрозе тешком муком извојевану независност ЦГ“, вероватно би то доживели као срамоту и рекли: „Јел се ви то шалите? Црна Гора има одлично организовану полицију, озбиљна је држава, а имамо и отворену војну подршку НАТО-а, она служи да нас заштити од много јачих противника…“ Сад испаде да ЦГ улази у НАТО да би се заштитио од баба-Бранке. Држава је довољно јака да приступи НАТО-у, а толико слаба да двадесетак острошких поклоника, ако се добро организују, може да угрози ту снагу.
Види ли још неко ово?
Ko jos normalan smatra za ozbiljno ovaj rijaliti sou.