Спасовдан код Срба: Од Душановог закона до Граховске битке

Српска православна црква и њени вјерници славе Вазнесење Господње или Спасовдан.

Овај празник пада 40 дана послије васкрсења Христовог. Спасовдан увек пада у четвртак шесте недеље после Ускрса и један је од десет празника посвећених Христу

Спасовдан у Црној Гори има посебан карактер, јер управо Спасовдана 1858. године одиграла се једна од пресудних битака у историји Црне Горе, чувена битка на Граховцу.

Битка се одиграла на Спасовдан, а тај празник је у Црној Гори послије битке, увијек прослављан са поменом јунацима Граховске битке.

Свједочанство те битке на празних Христовог Вазнесења  је и  велико звоно изнад Цетињског манастира, које је између два рата, благословом Митрополита, потом и Патријарха Гаврила Дожића, измјештено горе на брдо. Сваке године на Спасовдан то звоно звони, управо, у спомен битке на Граховцу.

Такође, Спасовдан је у српском народу имао велики значај, па је најстарији историјско-правни документ српске средњовековне државе – Душанов законик, обнародован баш на данашњи дан 1349. године.

Град Београд, у знак сјећања на 1403. годину, када је деспот Стефан Лазаревић Београд прогласио престоницом Србије, Спасовдан прославља као градску славу.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: