СПЦ: Стање у региону обремењено потешкоћама и страдањимa

Свети архијерејски Сабор СПЦ завршио је вишедневно редовно пролећно заседање на коме је констатовано да је положај Цркве на КиМ и даље изузетно тежак иако, како се наводи, има знакова наде и повода за оптимизам, као што су несметани рад Богословије у Призрену и признавање имовинских права манастиру Високим Дечанима.

Сабор је оценио да је стање у региону, нажалост, једнако обремењено потешкоћама и страдањима:

„У Хрватској усташоидни шовинисти харангирају против Српске православне цркве и српског народа; у босанско-херцеговачкој Федерацији на делу је стални притисак, све до отворене дискриминације; у Црној Гори се спрема закон који не само да не признаје Цркви статус и идентитет него јој прети отвореним прогоном, а њена власт СПЦ проглашава за државног непријатеља број један, ваљда у духу свог ‘демократског и евроатлантског опредељења“, наводи се у саопштењу Сабора.

Сабор је оценио и да у Републици Македонији још трају монтирани процеси против архиепископа Јована и Охридске Архиепископије.

Констатовано је да су, како се наводи односи СПЦ са сестринским православним Чрквама изузетно добри, потпуно у духу саборности и јединства Цркве, осим једног, какоје наведено, тужног изузетка – односâ са румунском Патријаршијом, чији епископи и свештеници већ годинама, неканонски и небратољубиво, врше упаде у подручја јурисдикције СПЦ у Источној Србији, посебно у Тимочкој крајини.

“ После многих ранијих обраћања и апела, нажалост, досад безуспешних, Сабор је поново позвао румунску Цркву да сместа престане са овом цркворушилачком праксом или ће у противном проблем бити изнет пред Свети и Велики Сабор Православне Цркве, а уколико и после Сабора таква антиканонска активност буде наставл?ена, Српска Православна Црква ће – са искреним болом, али Цркве ради – бити приморана да прекине литургијско и канонско општење са Румунском Црквом“, поручили су архијереји.

Истиче се да су односи са другим хришћанским Црквама и заједницама, као и са Јеврејском заједницом и Исламском заједницом Србије, традиционално добри и коректни, што се, нажалост, никако не може рећи за односе са екстремистичким круговима у Римокатоличкој Цркви у Хрватској и у Босни и Херцеговини, као ни за односе са таквим круговима у Исламској заједници Босне и Херцеговине и у Исламској заједници у Србији.

Однос Цркве и државе у Србији развија се у знаку добре воље и сарадње у условима одвојености Цркве и државе.

Нарочито је, констатовано је, важна подршка Управе за сарадњу са Црквама и верским заједницама при Министарству правде како СПЦ и тако и свим осталим традиционалним црквама и верским заједницама.

Сабор очекује да овом телу буде враћен статус Министарства вера.

Констатовано је да верска служба у Војсци Србије, као и у оружаним снагама Босне и Херцеговине, иде узлазном линијом.

Сабор, којем су присуствовали сви архијереји осим владике Лаврентија који је био оравдано одсутан, најважнијом темом заседања сматра припреме за учествовање СПЦ на Светом и Великом Сабору православне цркве, сазваном за јун ове године на острву Криту.

У вези са тим предстојећим свеправославним Сабором, црвена скупштина СПЦ је усвојила текст који изражава његов начелни став по свим кључним питањима о којима ће се расправљати и одлучивати на Великом Сабору.

Сабор сматра важном одлуку да се благовремено – а то значи што скорије – отпочне са припремама за прославу 800-годишњице самосталности СПЦ (1219 – 2019), у сарадњи са органима Србије и Републике Српске и свим релевантним научним и културним институцијама српског народа.

Сабор очекује да процес реституције неправедно одузете црквене имовине у Србији буде убрзан и у потпуности окончан. Сабор поново апелује на надлежне органе државе Србије да Цркви буду враћене матичне књиге, одузете још 1946, наводно ради преписивања.

Сабор је поновио став да посмртни остаци српског и светског великана, Николе Тесле, не заслужују да буду музејски експонат него да буду достојно сахрањени на одговарајућем месту поред храма Светог Саве на Врачару, као што су и Вук и Доситеј сахрањени пред Саборном црквом у Београду.

Архијереји су са жаљем констатовали да „бела куга“, као грех и као национално самоубиство на одложени рок, све више хара у српском народу.

Сабор је одлучио и о неким кадровским решењима, а изабрани су и чланови Светог Синода који ће у новом зазиву чинити епископи бачки Иринеј, жички Јустин, далматински Фотије и рашко-призренски Теодосије, а чланови заменици митрополит црногорско-приморски Амфилохије и епископ шабачки Лаврентије.

Сабор је изразио солидарност и са свим православним и инославним хришћанима, као и муслиманима, који пате и гину на Блиском и Средњем Истоку.

Исто тако, Сабор жели што скорији прекид бесмисленог сукоба међу једноверном и једнокрвном браћом у Украјини, наводи се у саопштењу.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: