СПЦ је дом и мајка свих у Црној Гори, Миљан Ћеранић у „Српском св(иј)ету

„Оно што су нас литије научиле, то је да је у Црној Гори као нигде на земаљском шару победник онај ко стане уз Христа, и то  политички субјекти треба да знају. То је позив свим актерима да се не играју са благословом Божијим, а то је позив и патријарха Порфирија. То значи да не треба да се питамо да ли црква у Црној Гори треба да се зове православна митрополија или нешто шире од Српске православне цркве у Црној Гори. Она је дом и мајка свих народа у Црној Гори“, рекао је Миљан Ћеранић из Православног спортског друштва „Света Србија“ у емисији „Српски св(иј)ет“.

Он се осврнуо на тренутно стање у Црној Гори:

„Црна Гора ће морати да дође на своје. Ми у овом стању компромиса, који само може бити трули компромис, дозвољавамо себи да и даље тражимо моменат када ћемо да тражимо повлачење признања независности Косова*. Црна Гора мора да поврати благодат Божију, не може да буде Христова, а да се одрекла Христа. Не може да се одрекне Косова, јер је то српски завет са Богом“.

Теолог Миљан Ћеранић је говорио о ПСД „Света Србија“ и његовом оснивању у првом дијелу емисије:

„Мој пријатељ и школски друг, игуман манастира Јовање, Михаило Биковић ми је рекао да треба да дођемо да положимо козачку заклетву. Позвао сам велику екипу, да не будем сам, иначе је Гогољ мој омиљени писац, па сам знао да је козаштво православна хришћанска војска. Нас десетак је дошло тог дана, није било потребно да се припремамо, и пре десетак година смо извршили тај свечани чин. О. Михаило је рекао да имају проблем у манастиру Рибница и да би неко требало да припази на монаха који се ту налазио. Прихватио сам да четири- пет месеци моја двојица спортиста буду при руци оцу, па је на крају владика Милутин предложио да се наградим чином есаула, односно чином у рангу мајора, кад се се све решило“.

„Зашто смо се ми ослонили на веру и традицију? Јер је то најизвеснији и најтачнији ослонац који може да постоји у једном деловању, било да је то спорт, медицина или нешто треће. Приметили смо да поред свих агресивних утицаја, која спортисте чак уче да одвајају душу од тела, да је потребно да се деца уче православној култури, традицији“, рекао је гост Националне телевизије о мисији Друштва.

Интересантан је пут Друштва од оснивања до данас, када организују видовданску трибину у Коларцу:

„Регистровали смо Православно спортско друштво ‘Света Србија’ у Министарству спорта, и оно је једино такво друштво. Врло је битно да када имате повишен телесни ангажман да знате да вам и душа захтева повишен ангажман. Имали смо више трибина са деканима факултета за спорт, са епископима, са спортистима. Тадашњи владика Порфирије, данашњи патријарх је прихватио да 2013. постане почасни председник ПСД“.

О дјеци која стасавају у „Светој Србији“ је говорио опширно, истакавши да неки од њих не припадају православљу, али да воле традицију коај се његује:

„Наша деца која се баве спортом уче и беседе и црквено појање. Џудо, које ми учимо децу је благословио светитељ Николај Јапански. Ми смо се у кимонима појавили у Рашкој у Ђурђевим Ступовима појавили испред манастира и сликали се по први пут са скупљена три прста, што је наш поздрав. Тај поздрав, као и рад са децом је дошао сасвим природно“.

На питање водитељке Гордане Јанићијевић, гост је говорио о јоги и практиковању медитације:

„Мантре које се користе у јоги значе процедуре које воде ка ономе што они сматрају за своје божанство и што њих води, а то је религијска категорија која може да дође кроз те јоге. А то значи да може да доведе, као што сам рекао, до одвајања душе од тела, што значи да не владате собом и да изгубите слободу коју вам је Христос дао. Препоручујем људима да се мало заинтересују да виде о чему се ради“.

Велику улогу у њиховом раду има манастир Михољска Превлака, о којем је говорио у другом дијелу емисије:

„На Михољској превлаци ми добијамо информације да су Срби примили веру у вековима пре Ћирила и Методија, па смо ми у Београду приређивали Дане Михољске Превлаке, организујући сабрања, коцерте за обнове и духовне трибине на којима учествује архимандрит игуман о. Бенедикт (Јовановић). Поред обнове, ми и директно мисионарима, трибине су биле у Дому омладине, након којих су многи одлучивали да се крсте“.

„Отац Гојко Перовић је мој колега са факултета, човек је који у свему што ради има само позитиван утицај, и пун је благодати Божије, која се излила и на његову породицу. Мислим да није он бирао Здравка Кривокапића, али ко год да је, није без добре намере. А ако се нешто покаже да није било добро решење, ако не штима, не треба да то гледамо као судбоносно. Постоје касније и друга решења. Ми посматрамо ствари катаклизмично. Потребна су нам дела, по делима ћемо их познати. Не можеш да уништаваш национално биће, а да од мене тражиш да чекам“, одговорио је на питање о ректору Богословије на Цетињу гост Српског свијета.

На крају је позвао на велику видовданску прославу у организацији Православног спортског друштва „Света Србија“ која је организована са благословом патријарха Порфирија, а чији ће учесници бити и гости из Грчке и Русије. Улаз је слободан, а почетак је у 19 часова 28. јуна, на Видовдан у згради Коларчевог Универзитета.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: