ИН4С

ИН4С портал

СПЦ мијења устав: Нови званични назив „Српска православна црква – Пећка патријаршија“

1 min read
Нацрт новог устава сугерише да се нови поглавар бира у Пећкој патријаршији, а као могућности предвиђена су црквена сједишта у Београду, или у Сремским Карловцима.

Званичан назив Српске цркве убудуће ће бити „Српска православна црква – Пећка патријаршија“, а процедура избора патријарха биће поједностављена и он ће се бирати тајним гласањем, уз обавезну двотрећинску већину владика – наводи се у приједлогу новог устава СПЦ, пишу београдске „Новости“.

Важна новина је и то да ће се изабрани кандидат за црквеног поглавара звати архиепископ пећки, митрополит београдско-карловачки и патријарх српских и поморских земаља, наводи београдски лист, који је имао увид у уставни текст.

Према предлогу новог устава СПЦ, постојећих 13 епархија постаће митрополије, а нови устав највероватније ће бити усвојен на засиједању највишег црквеног тијела – Светог архијерејског сабора, средином маја. Рад на предлогу почео је још 2012. године, формирањем комисије за ревизију постојећег устава, на чијем је челу био митрополит црногорско-приморски Амфилохије. Овако уобличен текст постаће први цјеловити Устав Срспке цркве још од 1931. године.

Промјене у званичном називу Српске цркве објашњавају се жељом да се ојача веза са њеним историјским средиштем у Пећкој патријаршији, али и с Косовом и Метохијом као најважнијом дијелом њене јурисдикције.

Најважније промјене у уставном тексту тиче се процедуре избора поглавара, при чему се напушта досадашња пракса „апостолског жријеба“ – насумичног избора једне од три коверте са именима кандидата. Нацрт новог устава сугерише да се нови поглавар бира у Пећкој патријаршији, а као могућности предвиђена су црквена сједишта у Београду, или у Сремским Карловцима.

Нови устав СПЦ, према његовој радној верзји, спроводи у дјело и стару идеју подјеле Архиепископије београдско-карловачке, па ће у престоници тако бити основане двије нове епархије: Вождовачко-винчанска, са сједиштем на Вождовцу, и Земунско-новобеоградска, чији ће владика сједети на Новом Београду.

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

16 thoughts on “СПЦ мијења устав: Нови званични назив „Српска православна црква – Пећка патријаршија“

  1. SRPSKA PATRIJARŠIJA
    (iz službenog lista kraljevske vlade Crne Gore u izgnanstvu, „Glasa Crnogorca“, br. 88, 1920. god)

    Srbijanci su ovih dana proglasili karlovačku patrijaršiju za svesrpsku, i daju joj onu vlast, koju je nekada srpski patrijarh imao za vrijeme silnog Cara Dušana. Poznato je da je Car Dušan godine 1346. osnovao u Peći srpsku patrijaršiju, koja je docnije, pošto je veći dio srpske države pao pod ropstvo osmanlisko, pala u ruke Turaka. Zbog nasilja turskih potonji je patrijarh pećski Arsenije Čarnojević god. 1690. ustao s narodom na oružje protivu turske vladavine. Poslije neuspjele pobjede nad Turcima, on je sa ogromnom masom naroda i sa narodnim prvacima, odstupio u nekadašnju Južnu Ugarsku, gdje je privremeno zauzeo mjesto sjedišta u Srijemskim Karlovcima, u nadi da će brzo doći prilika da se opet povrati u svoju osveštanu patrijaršisku prijestonicu u Peći. Između ostalih ideala, koje je srpski narod vjekovima gajio, on nije nikad napustio ni tu ideju da opet vaspostavi srpsku patrijaršiju u Peći, jer je uvijek smatrao karlovačke nasljednike pećskog patrijarha Arsenija Čarnojevića samo kao mitropolite karlovačke, a titula patrijarha samo kao da im je jedno istorisko počasno zvanje. Ovakav položaj mitropolita karlovačkog smatrale su i ostale srpsko-pravoslavne mitropolije, pa i sama beogradska vlada, dok su se sada prihvatili toga posla da rečenu mitropoliju stave u rang patrijaršije. Inače da su je smatrali patrijaršijom ne bi bilo nužde da se to proglašenje vrši, nego bi se i samim političkim oslobođenjem srpskog naroda i srpskih crkava proširila vlast patrijarha karlovačkog, da je on posjedovao pravo srpskog pravoslavnog patrijarha. Prema istoriskom pravu naše crkve jedino mitropolitu pećskom pripada pravo da bude patrijarh cjelokupne srpske pravoslavne crkve.

    Crnogorski narod, koji je u svojim vjekovnim naporima zasnovao srpsku državnu misao i stvorio prvu političku državu i omogućio svojim nesebičnim i junačkim podvizima da se oslobodi srpsko pleme ispod turskog i austriskog ropstva, oslobodio je i Peć, sjedište srpskog patrijarha. Samim oslobođenjem Peći, oživjela su i realna patrijaršiska prava pećskog mitropolita. Crna Gora je htjela da imenuje jednog patrijarha opet u Peći, ali kako još tada nije bio oslobođen jedan veliki dio našeg naroda koji se nalazio pod austriskim ropstvom, taj je akt bio odložen. Čim se Crna Gora vaspostavi, mitropolit pećski ima biti proglašen sa svima njegovim istoriskim pravima za patrijarha cjelokupne srpske pravoslavne crkve. Toga se prava Crna Gora kao vječno slobodna srpska država i kao osloboditeljka Peći neće smjeti nikada odreći. U protivnom ona bi se ogriješila i prema svom narodu, koji nije nikad dozvolio da se sa njenog amvona čuje propovjed zarobljenog oltara.

    Svih su ovih prava, koje ima Crna Gora i njena crkva, potpuno svjesni beogradski zločinci, pa su zato sa naročitim ciljem pohitali, pošto se Peć, nalazi u Crnoj Gori, da nam to pravo otmu. Međutim, ni ta im pustolovina neće poći za rukom. Peć i pećska patrijaršija mora biti opet ono što je nekada bila srpskom narodu i srpskoj crkvi.

    Nej-Sen-Sir* kod Pariza, Glas Crnogorca, broj 88, 24. IX / 7. X 1920.

    * U Nej-Sen-Siru kod Pariza se nalazilo sjedište vlade kralja Nikole

  2. Prava riječ : konfuzno!
    … Da mi ne pribiremo što nije naško.
    Kasno je da se sad’ prisjećamo koji smo sve bili, kudijen rasprostirali, odocnili smo!
    Ne bili dve-tristotinak i više godina ćerati iz sebe i od sebe Srbe muhamedance i katolike!!!
    Kada je ono crkva, ista ova, jednako učila da ko nije pravoslavac, taj ne može biti Srbin!???????
    Hvala njoj što nam je sačuvala državu, njoj na grijeh strašni što nam upusti silni nepravoslavni narod srpski!!!
    Neka mi Bog oprosti, korisna štetočina ova naša crkva, koju svejedno ljubim!

    1. Ради се о нечем сасвим другом. Црква узгред преко Владике Николаја није оповргла појединцима да имају Благодат, али наравно да се управо показало као тачно да који нису православни и нису били решени за српску ствар. То им је чак најбољи потез. А овде се ради о Његовог Високопреосвештенства Амфилохија Зећанина како га ја зовем уметку дистинкције на српске и поморске земље. Ну, не мора то бити нужно лоше. Битно је да та држава није антисрпска као данас.

      1. Cijenim to što kažeš, ama istina mi milija!
        Pitaše jednom Božu Jankovća, junačkog đenerala koji biše povratio Kosovo i Metohiju majčici Srbija, jedan starac, Srbin katolik, na Koločepu, pitaše ga – još ohladile cijevi Prvoga rata, nijesu : Hoće li đenerale ovdje biti Srbija?
        – krato i jasno, pravo u sridu.
        Jadni mu junački đeneral nešto mrsio o južnoslivenskoj državi, sve nešto, ništa mu nije znao reći …
        Pa mu starac, onako kako me danas, evo i mene to najviše boli i muči – onda mu taj Srbin katolik reče : Đenerale, ako ovdje ne bude mile nam Srbije, onda vi gledate poslednjeg Srbina na Koločepu … Moj vam sin neće biti Srbin!!!
        Kako je i bilo.
        … Još 1903.g. Beogradska Mitropolija izdade Proglas u kome jasno i nedvosmisleno potvrdi da niko ko nije pravoslavac, ne može biti Srbin!????
        A ranije, još grđe. Štetočinski …
        Nikad od toga oporaviti nećemo!
        p. s. PO AUSTROUGARSKOM POPISU IZ 1856. G. NA ISTRI I KVARNERU, KAO VJEĆINSKO STANOVNIŠTVO ŽIVJELO JE OKO, A ZNA SE U GLAVU PRECIZNO, OKO 193.000 SRBA, PRETEŽNO KATOLIKA,
        OKO 30% PRAVOSLAVACA!!!
        Đe su danas, oni koji ne mogu biti Srbi, ako nijesu pravoslavci????
        … A još ranije, u Bosni su se svi izjašnjavali kao Srbi, isto tako širom Dalmacije, kopnom, jednako i ostrvima!
        A još ranije, u severnoj Albaniji, biše ponosni na svoje srpsko narodno ime!
        A još ranije …
        Niđe kraja nema.
        … Ni našoj nesreći i propadanju!
        … Samo pravoslavac može biti Srbinom! ???
        Neka nam je Bog upomoć!

        1. Kao vjecinsko!?!?!? V E C I N S K O
          I NA EKAVICI I NA IJEKAVICI I NA KOJE GOD OCES
          VJECINSKO NE POSTOJI
          Mnogo fino besjedis u vecini slucajeva
          Ali bacas odredjenu ne objesnjivu sumnju ovakvim ispadima
          Meni licno naravno
          Prosto ti sve do sad
          Ali vjecina je stvarno ne dopustivo
          I od kud to
          Presmjesno

  3. Vàla mi se ne svidja naziv titule patrijarh ni malo
    Pogotovu ono na kraju srbskih i pomorskih zemalja
    Ni malo
    Suvise konfuzno i ne definisano ne odredjeno
    Nijesu ugodili
    Otvoreno za spekulacije
    Cus pomorskih zemalja
    Kojih pomorskih, na koje se more ili mora odnosi,
    Ko zna sta iz ovoga moze da se izrodi i zbog cega je ovo radjeno

      1. Znam ja da ovo u tituli nije novost
        Ali onda ispada da pomorske zemlje nijesu srpske
        A i fino znate da dobar dio srpskih zemalja nije pod srpskom vlascu
        Tako da jeste konfuzno tj zbunjujuce
        Moglo je i moralo prostije i jasnije
        U stilu sa nazivom institucije SPC PP dovoljno i sasvim i svima jasno

  4. Још да се патр.врати у Пећ.патр.а не само народ да позива да тамо остане а он неће тамо!

    1. Свети Сава је носио титулу ”архиепископ српских и поморских земаља”, при чему су се под српским тада подразумијевали српски континентални простори, равнице и загорја, све до Саве и Дунава и Грчке и Бугарске на југ и исток, са чисто православним, српским житељством а под поморским земљама области јадранског приморја у којима је, поред српске већине, било и католика, и то углавном по градовима, с тим што је милитантни папистички прозелитизам, у комбинацији са дјеловањем латинских трговаца из Приморја, у свом продору на православни исток и југ током времена проширио постојеће и успоставио нове области са мјешовитим становништвом и у континенталним српским земљама.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

https://g.ezoic.net/privacy/in4s.net