СПЦ не признаје новопроглашену „Аутокефалну цркву Украјине”

Српска православна црква не признаје „Аутокефалну цркву Украјине”, ни такозвани кијевски Сабор уједињења, чије одлуке сматра неканонским и необавезујућим, као ни „расколничку јерархију и свештенство”.

У ствари, као што се и наводи на почетку документа послатог свим православним помјесним црквама, СПЦ сматра неканонским упад васељенског патријарха Вартоломеја на територију Руске православне цркве и његове одлуке које су услиједиле у вези са Украјином, преноси Политика.

Од једностране „рехабилитације” расколника, подршке сазивању сабора на којем је изабран поглавар нове украјинске цркве и давања Томоса о аутокефалности 6. јануара.

У писму се објашњава да се Кијевска митрополија чак ни у најмањој мјери не може идентификовати са садашњом Украјином и да је она под јурисдикцијом Московске патријаршије од 1686. године, што потврђују бројна документа, укључујући и она Васељенске патријаршије, као и личне изјаве самог патријарха Вартоломеја до априла 2018. године. Због тога, интервенцију првог међу једнакима СПЦ сматра очигледним неканонским упадом на територију Руске цркве, а „Цркву Украјине” вјештачком конфедерацијом украјинских расколничких структура, које су, како се наводи, већ у међусобном сукобу.

За СПЦ у Украјини, прецизира се у документу, постоји само једна црква: Украјинска православна црква, на чијем је челу митрополит Онуфрије. Она је, иначе, под окриљем Московске патријаршије. Коначно, српска црква препоручиће својим архијерејима, као и свештенству, да се уздрже од литургијског и канонског општења, не само са „господином Епифанијем”, који је изабран за поглавара ове нове цркве, већ и са свима онима који са њим саслужују и који су у заједништву са њим.

Такав став српске цркве је очекиван, с обзиром на то да је и највише црквено тијело, Свети архијерејски сабор, на ванредном, новембарском заседању заузело критички став према тадашњим одлукама васељенског патријарха Вартоломеја везаним за Украјину. Послије давања Томоса о аутокефалности, СПЦ је поново изнијела свој став. Он је објављен на званичном сајту Московске патријаршије, а пренијели су га и бројни портали на руском, грчком и енглеском језику. Међутим, став српске цркве још није званично објављен и на српском језику.

Писмо у којем су изнијети ови ставови упућено је и васељенском патријарху Вартоломеју, а како преноси сајт ortohodoxie.com српски патријарх Иринеј у њему је навео да из Васељенске патријаршије није одговорено на писма и молбе СПЦ у вези са украјинским питањем. А затражено је да се размотре ставови других православних помјесних цркава и евентуално сазивање свеправославног Сабора.

О томе да се о Украјини разговара на састанку поглавара свих православних помјесних цркава, свој став изнио је недавно васељенски патријарх Вартоломеј, који сабор уобичајено и сазива, али одговарајући на такав захтјев из Антиохијске патријаршије.

„Пошто су четири православне цркве, са црквеног и богословског гледишта безразложно одбиле да учествују у раду Сабора на Криту 2016. године, за шта нема извињења, а Ваша древна црква је била једна од њих, Васељенска патријаршија има добар разлог да не пристане на такав састанак на свеправославном нивоу који неће бити од користи, јер ће водити у такву расправу да се учесници неће слагати једни са другима”, наводи се у писму.

Неучествовање руске цркве на Сабору на Криту, по мишљењу званичника РПЦ, попут митрополита волоколамског Илариона (Алфејева), шефа Одељења за спољне црквене везе Московске патријаршије, управо је један од разлога зашто је васељенски патријарх предузео овакве кораке у вези са Украјином упркос отвореном противљењу Московске патријаршије.

Многе православне помјесне цркве разматрале су протеклих дана „украјинско питање”. Свети синод Руске православне цркве саопштио је да се ситуација нагло погоршала, да је још више продубљен јаз међу православцима у Украјини, као и да се државне власти Украјине грубо мијешају у унутрашњи црквени живот. Могућност да се на свеправославном нивоу разматра ситуација у Украјини предложили су и Свети синод Румунске православне цркве, али и Албанска православна црква.

Румунска црква тек ће дефинисати свој званични став, али са засиједања крајем фебруара саопштено је да украјинско црквено јединство још није постигнуто. Архиепископ Тиране и све Албаније Анастасије нагласио је да „страх од очувања јединства православне цркве обавезује да изразимо своју сумњу у валидност рукоположења која је обавио било ко ко је рашчињен, изопштен и анатемисан”.

Огласиле су се и друге такозване јелинске цркве. Синод Кипарске православне цркве тако сматра да, по стицању државне независности, сваки народ има право да затражи и црквену аутокефалију, као и да се треба запитати колико су искрени односи међу црквама када се не поштује заједничка одлука о одржавању Сабора на Криту и прекида евхаристијско општење.

Опаске се, иако то није наведено, јасно односе на Руску православну цркву. Грчка црква, за сада, није заузела званични став о овом питању. Према медијским извјештајима, Синод грчке архиепископије засиједао је 6. марта и разматрао додјељивање аутокефалије Украјини, али нису дошли до закључка, па је то питање остављено за шири архијерејски сабор.

Прочитајте још:

Досије Блажо Ђукановић: Од сумњивих послова са хидроелектранама до коцкања у Лас Вегасу