Специјалне тужитељке Митровић и Бошковић на функцији неуставно (ФОТО)

До овога је дошло јер се Тужилачки савјет приликом избора није руководио највишим правним актом – Уставом Црне Горе, већ очигледно неуставним рјешењем из Закона о специјалном државном тужилаштву, пише портал ФОС.

Устав Црне Горе у односу на све тужиоце у Црној Гори прописује да се бирају на сталну функцију, што значи без реизбора, ограниченог трајања мандата и сл. Међутим, изузетак је први избор када се тужилац бира на четири године.
Уставом, односно Амандманом X на Устав, то је дефинисано на сљедећи начин: „Функција државног тужиоца је стална. Изузетно, лице које се први пут бира за државног тужиоца, бира се на вријеме од четири године.“

То значи да су тужитељке Митровић и Бошковић, с обзиром на то да никада раније нису биле тужитељке, морале бити изабране на четворогодишњи мандат који је морао да им престане у јулу 2019. године.

Супротно Уставу, Законом о специјалном државном тужилаштву је прописано: „Специјални тужилац бира се на сталну функцију ако је радио најмање четири године као државни тужилац или судија.“

На овај начин Устав је „дописан“ нижим правним актом ријечима „или судија“, што је забрањено и супротно Уставу којим је прописано да нижи правни акти морају бити у сагласности са њим, јер Устав не дозвољава да се и судије приликом првог избора бирају на сталну тужилачку функцију, већ само они кандидати који су претходно радили четири године као тужиоци.

И Устав и Закон о државном тужилаштву прописују да је „државно тужилаштво јединствен и самосталан државни орган“, што значи да се у односу на све тужиоце, без обзира у које се тужилаштво бирају, примјењује исто уставно рјешење.

Идентично рјешење је прописано и у самом Закону о Специјалном државном тужилаштву гдје стоји да се оно образује „за територију Црне Горе у Државном тужилаштву као јединственом и самосталном органу“.

Управо по овом „дописаном“ а супротном Уставу законском рјешењу, тадашње судије Лидија Митровић и Наташа Бошковић су 25. јуна 2015. године изабране од стране Тужилачког савјета на сталне тужилачке функције, умјесто на четворогодишњи мандат, који је требао да буде окончан 3. јула 2019. године, четири године након полагања заклетве.

Наиме, Бошковић и Митровић до избора на функцију специјалног тужиоца нису обављале посао тужиоца, већ су биле суткиње у подгоричком Основном суду.

Према подацима које је ФОС добио од Судског савјета, у радним биографијама специјалних тужитељки Бошковић и Митровић нема података да су икада обављале тужилачку функцију, већ само судијску:

Лидија Митровић је била судија подгоричког Основног суда од 1. новембра 2001. године до избора за специјалну тужитељку, а Наташа Бошковић прво сидија никшићког Основног суда од 1996. године, а потом судија подгоричког Основног суда од 1996. до избора за специјалну тужитељку.

Да би биле изабране уставно, Тужилачки савјет је морао да их изабере на четворогодишњи мандат који би био окончан 3. јула ове године, односно четири године након што су положиле заклетву.
Тек након окончања четворогодишњег мандата Тужилачки савјет је могао да распише јавни оглас, да се оне уколико желе на њега пријаве, када би био оцијењен њихов претходни тужилачки рад, потом би са њима био спроведен интервју и евентуално донесена одлуку о избору на сталну тужилачку функцију.

За Савовића један аршин, за колегинице други

Управо по Уставу је спроведен избор њиховог колеге – специјалног тужиоца Живка Савовића.
Како Савовић раније није био тужилац – баш као ни Митровићева и Бошковићева, већ је радио као адвокат, он је у јуну 2015. године изабран на четворогодишњи мандат, па му је Тужилачки савјет у јулу ове године констатовао престанак функције.

Тада је предсједавајући Ивица Станковић, на сједници Тужилачког савјета од 30. јула 2019. констатовао да су електронским путем 8. јула донијели одлуку о престанку функције Савовићу, „а на основу Амандмана X и XI на Устав Црне Горе“, који управо прописује да они који раније нијесу били тужиоци бирају се на период од четири године.

То значи да је Тужилачки савјет примијенио уставно рјешење на Савовића, а законско на Митровићеву и Бошковићеву, којим им је омогућен останак на функцији.

Управо због тога је Савовић морао да се поново пријави на јавни оглас за избор једног специјалног тужиоца, који је расписан 6. августа ове године. У поступку избора Савовић је оцијењен, а потом је Тужилачки савјет у присуству јавности 16. октобра обавио интервју са њим. Након тога је, у складу са Уставом, донијета одлука о његовом избору на сталну функцију, јер је претходно имао четворогодишње тужилачко искуство.

Подсјетимо, Тужилачки савјет којим је предсједавао врховни државни тужилац Ивица Станковић, крајем јуна 2015. године изабрао је за главног специјалног тужиоца Миливоја Катнића, а потом и осам специјалних тужилаца.

Од њих осморо, петоро је већ обављало тужилачку функцију: Мира Самарџић, Лидија Вукчевић, Марија Распоповић, Татјана Жижић и Вељко Рутовић, па су у складу са Уставом и изабрани на сталне тужилачке функције.

Међутим, Лидија Митровић, Наташа Бошковић и Живко Савовић раније нису били тужиоци, те су морали бити изабрани на четворогодишњи мандат, али је уставно рјешење примијењено само на Савовића, али не и на његове колегинице.

У појединачним одлукама о избору…

У појединачним одлукама о избору специјалних тужиоца из 2015. године, које потписује врховни државни тужилац Ивица Станковић, није наведено да ли се бирају на сталну функцију или пак на четворогодишњи мандат.
Међутим, да су Митровић и Бошковић и даље тужитељке у СДТ-у, и то са сталном функцијом, ФОС-у је потврдио Тужилачки савјет који је доставио списак тужилаца у Државном тужилаштву са сталном функцијом, на којем се, на дан 16. септембар 2019. године, налазе и поменуте тужитељке.
То значи да три мјесеца након што је тужитељкама престао Уставом прописани четворогодишњи мандат – оне и даље обављају функцију у СДТ-у, супротно Уставу, односно по очигледно неуставном законском основу.
А управо у појединачним одлукама о избору специјалних тужилаца, Тужилачки савјет се позивао на Устав, али само у дијелу којим је прописано да Тужилачки савјет одлучује већином гласова свих чланова.

У вријеме избора специјалних тужитељки Лидије Митровић и Наташе Бошковић, предсједник Тужилачког савјета био је врховни државни тужилац Ивица Станковић, а чланови Стојанка Радовић, Дражен Бурић, Љиљана Лакић, Нада Бугарин и Катарина Кљајевић (изабрани из реда тужилаца), Веселин Рацковић, Хакија Љешњанин, Славко Лукић и Радован Кривокапић (изабрани из реда угледних правника) и Наташа Радоњић (представница Министарства правде).

Упозорили на Устав, па прописали супротно Уставу

У радној групи која је припремила Нацрт Закона о специјалном државном тужилаштву били су представници тужилаштва и извршне власти, пише у одговору који је ФОС прибавио од Министарства правде, које је и формирало ову радну групу, а на чијем је челу тада био Душко Марковић.
Закон су писали тужиоци у Врховном државном тужилаштву, Ђурђина Нина Ивановић и Дражен Бурић, али и Бранка Лакочевић (тадашња помоћница министра правде, сада предсједница Управног суда), Милош Вукчевић (тадашњи помоћник министра Министарства унутрашњих послова), Маја Павићевић, Наташа Радоњић (помоћница министра правде и чланица Тужилачког савјета) и Мерима Баковић (савјетница у Министарству правде, сада савјетница предсједника Владе Црне Горе).

У Нацрту Закона о СДТ-у није писало спорно „дописано“ рјешење, већ само да се специјални тужиоци бирају из реда постојећих тужиалаца у Државном тужилаштву
На јавној расправи генерални директор у Министарству унутрашњих послова Милош Вукчевић, судија Вишег суда Драгоје Јовић, истраживачица јавних политика у НВО Институту Алтернатива Дина Бајрамспахић и адвокат Веселин Радуловић предложили су да се умјесто система именовања специјалних тужилаца пропише систем избора, што подразумијева расписивање јавног позива, како би се омогућило да поред искусних државних тужилаца могу конкурисати и судије, адвокати и службеници Управе полиције.

Управо тада је Радна група, одговарајући на овај предлог, навела да се мора водити рачуна о уставном рјешењу – да се тужиоци први пут бирају на четири године:
„Након анализе члана на који је дата примједба обрађивач сматра да систем именовања специјалних тужилаца има за циљ да у Специјалном државном тужилаштву буду именовани најбољи тужиоци са искуством. Не треба занемарити Уставну одредбу да се тужиоци први пут бирају на вријеме од четири године“, наводи се у извјештају са јавне расправе поводом Нацрта закона о Специјалном државном тужилаштву од 14. октобра 2014. године.
Међутим, у тексту Предлога закона о СДТ-у који је Влада усвојила 4. децембра 2014. године се нашло спорно „дописано“ рјешење, које је касније и усвојено у Парламенту.

Један глас „против“

Према листингу гласања посланика у Скупштини Црне Горе, за Закон о специјалном државном тужилаштву, којим је прописан очигледно неуставни избор специјалних тужилаца из реда судија на сталну функцију, а по којем су изабрани Митровићева и Бошковићева, гласали су посланици ДПС-а, СДП-а, Либералне партије, Бошњачке и ХГИ-а.
Приликом гласања уздржани су били посланици Демократског фронта, СНП-а и Позитивне.
Против је гласао једино посланик ДФ-а Емило Лабудовић.

„Клап“ након истека Уставом прописаног трајања мандата

Тужитељке Митровић и Бошковић широј јавности су познате из случајева „Клап“ и поступка који се води против Никшићанина Ранка Радуловића.

У вријеме када им је, према Уставу, већ престао четворогодишњи мандат, тужитељка Митровић је водила вишемилионски случај под називом „Клап“, те је 31. јула на прес конференцији СДТ-а јавности објашњавала како је функционисала осумњичена криминална група која је стекла противправну имовинску корист у износу од преко четири милиона еура, а све на штету државе.И њена колегиница Бошковић заступа случајеве познате јавности, међу којима и оптужницу против Ранка Радуловића, оптуженог за формирање криминалне групе чији је задатак био да убије високопозициониране државне функционере.

Тужилаштво без одговора

ФОС је поводом ове теме упутио низ питања предсједнику Тужилачког савјета в.д. ВДТ-у Ивици Станковићу, главном специјалном тужиоцу Миливоју Катнићу и тужитељкама Митровић и Бошковић.
Између осталог, упитани су, зашто су примијенили очигледно неуставно рјешење приликом њиховог избора, зашто нису покренули поступак за оцјену уставности пред Уставним судом како би избор специјалних тужилаца био спроведен на Уставом прописан начин, да ли је етично обављати функцију и након истека Уставом прописаног трајања мандата…
До објављивања ове приче одговори нису стигли.

Извор: ФОС

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: