Специјални Хитлеров изасланик за Балкан: Црногорци су Срби који имају посебну самосвест да су они најбољи Срби
1 min read
Херман Нојбахер, специјални изасланик за Балкан у министарству спољних послова Трећег Рајха, о чијим смо искуствима – описаним у књизи “Специјални задатак Балкан” издатој код нас од стране “Службеног листа СЦГ” 2005. године – у рату на простору окупиране Краљевине Југославије у два наврата писали (прво о сарадњи са Дражом и четницима, а потом и о Титу и партизанима), један је од ретких блиских сарадника Адолфа Хитлера који могу да нам пруже занимљив увид у то шта је овај мислио о Србима.
Овако он укратко сублимира став немачког фирера:
“Хитлер је припадао оној врсти Аустријанаца, која полако изумире, а која од године 1914. има антисрпски комплекс и то због убиства престолонаследника у Сарајеву и избијања Првог светског рата. Срби су за њега: бомбаши, убице краљева, завереници, пучисти и кривци за светске пожаре и европске ратове. Ово су биле уобичајне титуле које су Срби стекли у аустроугарским круговима”.
– Ми никада не смемо да допустимо да на Балкану један народ који поседује осећај политичке мисије и историјске улоге постане сувише моћан. Управо су Срби тај народ. Они су доказали да имају велику државотворну снагу, као и велике, амбициозне циљеве, који иду чак до Егејског мора. Имам озбиљне резерве према томе да такав народ у његовим настојањима и амбицијама, ја још посебно охрабрим и подржим!
У немачком државном и војном врху свима је био познат став Хитлера, који се противио свакој идеји која води јачању Срба, због чега је упорно одбијао од стране Нојбахера предложено стварање Великосрпске федерације и Дражин захтев за наоружавање 50.000 четника за борбу против партизана.
Рибентроп и Химлер су подржали Нојбахеров предлог да се на слободу пусте високи достојанственици Српске православне цркве, патријарх Гаврило Дожић и владика Николај Велимировић. Његов план је пропао зато што је Хитлер био децидно против тога, пошто је “патријарх Гаврило непријатељ”.
Премда ће се многима учинити сувишним, сматрамо да је изузетно занимљиво пружити увид читаоцима у то како је сам Нојбахер гледао на Србе, и какво је мишљење у току рата развио.
Он, између осталог, пише:
“Србија има претежно аграрни карактер. Преко осамдесет одсто становништва чине сељаци. Сељаштво ове земље је васпитано у патријархалном духу, а према свему новом односи се са дубоким неповерењем. Како су вековима били турски поданици, научили су до саврсенства лекцију о пружању отпора и то на лукав и упоран начин. У српском сељаку видео сам једну од најјачих полуга против бољшевизације Балкана.”
Даље каже: “Срби, као и Бугари имају у социјалном погледу сељачко-демократску структуру (…) Хрват има свест о томе да припада историји која је културно и цивилизацијски надмоћна, док Србин, у поређењу са њим, поседује супериорну државотворну снагу.”
Нојбахер мисли да су Срби чисти Словени, а да су “Црногорци Срби који имају посебну самосвест о томе да су управо они најбољи Срби.”
Говорећи о отпору који су комунистичкој колективизацији пружали Румуни Нојбахер каже: “Шта је све, међутим, српски сељак у стању да поднесе, у погледу пасивног отпора, упорности и лукавости, далеко превазилази снаге мекшег Румуна. Током пет векова турске владавине, Србин је био присиљен да готово аутоматски има једно своје лице, а друго које показује османлијском господару.”
Такође: “Најјаче ткиво, најснажнији народ на окупираном Балкану је српски, а он је најгоре прошао. Од 1941. године Србе су Немци третирали као поражене непријатеље, као главне кривце због избијања немачко-југословенског рата. Због тога су Срби заслужили да се са њима тако строго поступа. Срби су толико криви, да ма како се са њима немилосрдно поступа, заслужили су још гору судбину. Териториј где живе Срби био је потпуно поцепан и унакажен.”
О томе због чега је на простору Југославије дошло до устанка у обиму какав нигде другде у окупираној Европи није виђен, Нојбахер пише: “Специфична конфигурација тла, наследна обдареност народа за конспиративне делатности и њихова склоност да незадовољство решавају употребом оружја, све је то погодовало томе да дође до ових облика отпора. Свему наведеном треба додати и често присутну анархичну индивидуалност, која је савршено равнодушна према акту капитулације који је потписала њихова легитимна власт, а који је и део међународног права. Не треба заборавити ни револуционарне идеологије, јер за њих отпор представља пут да се докопају власти. Када у таквом свету људи приме подршку, инструкције и наоружање са стране, онда добијемо пакао на земљи. Убиства смењују репресалије, па су опет на дневном реду убиства, затим репресалије, и тако редом.”
А какав су на њега утисак оставили Црногорци?
“Велики понос Црногорци налазе у чињеници да свемоћним Турцима није никада пошло за руком да потпуно овладају њиховом малом земљом.
Једном сам неком угледном Црногорцу у шали казао: ‘Могуће да Турци и нису били толико запели да освоје тај комадић камене пустиње, која се зове Црна Гора?’. Он то уопште није разумео као шалу, већ се наљутио.
Другом Црногорцу сам рекао: ‘Ви, Црногорци, сте нека врста српских Тиролаца. Оно што у очима Немаца представљају Тиролци, то су Црногорци за Србе!’ Ја сам при томе, наравно, мислио да дам комплимент Црногорцима, јер се свако сећа Андреаса Хофера, који се борио против Наполеона и француске окупације. Црногорац ми је на то мирно овако одговорио: ‘Боље да кажете: Црногорци су српски Пруси!‘
Они једноставно не желе да их човек другачије види, сем у великим, светским оквирима.”
Нојбахер говори и о својим искуствима са патријархом Српске православне цркве Гаврилом и владиком Николајем Велимировићем које је извукао из логора и сместио у једно баварско село у коме су се, како тврди, осећали добро и “били дубоко импресионирани чињеницом да у Немачкој живи тако много религиозних људи. Патријарх и митрополит посебно су били дирнути начином како Немци славе Божић уз божичну јелку, укључујући и предивну, бесмртну божичну песму ‘Спокојна ноћ, света ноћ’. Обојица су искрено изјавила, да су о немачком народу до сада имали сасвим другачију представу“. Нојбахер каже и да су патријарха деца у том немачком селу поздрављала као Светог Николу (Деда Мраза), због његове дуге и седе браде.
Пред сам крај рата били су заједно у противваздушним склоништима бечких хотела “Империјал” и “Бристол” како би се заштитили од кише америчких бомби. Овако он описује бомбардовање Беча 12. марта 1945. године, које му је остало у нарочитом сећању:
“Бомбе су пљуштале око хотела ‘Бристол’, а у подруму тог хотела седели смо Николај и ја и водили филозофске разговоре. Тема нам је био француски мислилац Паскал и његово дело ‘Мисли’. С времена на време, тешке екплозије потресле су наш подрум и пуниле га прашином. У том тренутку ја бих устао и казао неколико речи, како бих умирио и охрабрио бројну децу и жене, који су били са нама у склоништу.
Истовремено би се у свој својој величини усправио српски патријарх са дугом, белом брадом и златним великим крстом обешеним о груди, који је до тада седео поред мене. Подигао је руку у правцу људи, који су били уплашени и плакали су. Бољег човека и већу помоћ у борби против панике не бих могао да нађем. После свега неколико секунди, у подруму је опет владао мир.”
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Meni su se pra djed i djed izjasnjavali ko srbi i sva crna gora se do drugog svetskog rata tako izjasnjavala a sad kako mi se cini malo fali da budemo japanci ako milo naredi
SRBIJANCI I CRNOGORCI SU STEREO SRBI.DVA ZVUCNIKA KOJI KRCE SAMO KAD IM OLOS UPRAVLJA BIRANJEM STANICA, KAO NA RADIJU KOJI JE IZMISLIO LICKI SRBIN-TESLA!
ciju stampu pratis Vojislave?
akorazmislimo malo….. vecina stampe namje servirana od sorosa i njegove bande!
zato prst na glavu i niko vas ne mrzi,niti vi nas….. ima tu nekih trecih!
E bogami kad je ovi Hitlerov izaslanik zapisa da nijesmo crnogorci reću tati i đedu da su nešto pobrkali što nijesu ovog Hansa pitali ko su i šta su , pa ćemo se odreć svoje države , istorije , običaja , nacije … i sve predat u Bijograd na raspolaganje i upravljenje , samo da ste mi vi zadovoljni .
Srećna vam pravoslavna nova godina .
Srbi neizmjerno mi Vas je žao. Ni u ogledalo se ne možete pogledati ! Ponosite se ovakvim patrijarhom i vladikom, nosiocem Hitlerovog gvozdenog krsta, i takve proglašavate svecima. Hoćete da budete Crnogorci, tj da Crnogorci budu Srbi da biste Nam uzeli istoriju, jer se Vaša sastoji iz viševjekovnog ropstva (Vizantija, Turska…).Džaba ste upregli ove posrbice…
A, ako Vas Mi ljutimo svojim komentarima evo poruke od Njegoša:
“ NO KRŠNA I SIROMAŠNA CRNA GORA NE HAJE NI ZA NEMANJE NI ZA MURATE NI ZA BONAPARTE: SVI ONI BIŠE PA I PREMINUŠE, I MAČ SVOJ O CRNOGRCE ĐEKOJI OPITAŠE PA NESTAŠE, A CRNA GORA OSTADE DOVIJEKA I STRAŠNOGA SUDA, U SVOJOJ VOLJI I SLOBODI“.
Njegoš- S. Milutinović
(Golubica za 1843-44)
Turcine, ponekad i ja prozborim koju protiv kralja nikole ili kralja aleksandra, sto ne znaci da nijesam srbin ili crnogorac.
Uostalom, ne znam jel ti ovaj citat vjerodostojan jer cesto citam Njegosa i nikad nisam naisao na antisrpstvo. Uostalom, za Njegosa se moze reci da je otac modernog srpstva! Bolje ti je da odes u Cetinjski manastir i krstis se, kako su ti se krstii preci koji silom primise turska imena i vjeru. Srecom, zadrzali ste srpski jezik pa mozete slijediti primjere Lepe Brene i Seki Turkovica.
„Нојбахер говори и о својим искуствима са патријархом Српске православне цркве Гаврилом и владиком Николајем Велимировићем које је извукао из логора и сместио у једно баварско село у коме су се, како тврди, осећали добро и “били дубоко импресионирани чињеницом да у Немачкој живи тако много религиозних људи. Патријарх и митрополит посебно су били дирнути начином како Немци славе Божић уз божичну јелку, укључујући и предивну, бесмртну божичну песму ‘Спокојна ноћ, света ноћ’. Обојица су искрено изјавила, да су о немачком народу до сада имали сасвим другачију представу“. Нојбахер каже и да су патријарха деца у том немачком селу поздрављала као Светог Николу (Деда Мраза), због његове дуге и седе браде.
Пред сам крај рата били су заједно у противваздушним склоништима бечких хотела “Империјал” и “Бристол” како би се заштитили од кише америчких бомби. Овако он описује бомбардовање Беча 12. марта 1945. године, које му је остало у нарочитом сећању:
“Бомбе су пљуштале око хотела ‘Бристол’, а у подруму тог хотела седели смо Николај и ја и водили филозофске разговоре. Тема нам је био француски мислилац Паскал и његово дело ‘Мисли’. С времена на време, тешке екплозије потресле су наш подрум и пуниле га прашином. У том тренутку ја бих устао и казао неколико речи, како бих умирио и охрабрио бројну децу и жене, који су били са нама у склоништу.
Истовремено би се у свој својој величини усправио српски патријарх са дугом, белом брадом и златним великим крстом обешеним о груди, који је до тада седео поред мене. Подигао је руку у правцу људи, који су били уплашени и плакали су. Бољег човека и већу помоћ у борби против панике не бих могао да нађем. После свега неколико секунди, у подруму је опет владао мир.”
ToУ томе се састојало ропство патријарха и владике Николаја?
Nemaš ti pojma u čemu se što „sastojalo“. Da nijesi ti udbin ćiriličar?!
NIJESU NJEMCI NEKULTURAN NAROD ONI ZNAJU SVE O SEBI I O DRUGIMA .IMAJU PISMENE LJUDE PLEJADU OD GETEA DO HEGELA A NAŠI KONVERTIRANI SRBI TZ. MONTENEGRINI SU VIŠE USMENEI NEGO PISMENI VOLE BAJKE O SEBI , VOLE DA IH STRANCI ZOVU MONTENEGRINI JER IM SE ČINI DA JE TO VRLO HOH . NE VOLE DA IH ZOVU PO TURSKI KARADAGLIĆI , MOŽDA BI IM ODGOVARALO DA SU IH NJEMCI ZVALI ŠVARCVALDCI ALI TOGA NIJE BILO NAŽALOST . OVAJ NJEMAC IH JE MONTENEGRINE SNIMIO DO SRŽI . A ODUŠEVILI SU GA PATRIJARH SRPSKI DR. GAVRILLO DOŽIĆ IVLADIKA ŽIČKI DR, NIKOLAJ VELIMIROVIĆ LOGORAŠI IZ DAHAUA SVOJIM DOSTANSTVOM I KULTUROM . NJEMAC JE VIDIO ODMAH KO JE KO , RAZGOVARAO JE SA NJIMA O PASKALU A NE O RATU . TAKO DAKLE ,NIJE ŠKOLA POJATA KOJU SU UČILA OVA DVA VELIKA ČOVJEKA I TO JE PREPOZNAO OVAJ NJEMAC .
A čoče da se zna i bez njih da su crnogorci SRPSKI SPARTANCI….!
Čak nas ni Njemci nijesu razlikovali, i za njih smo bili jedan narod. SRPSKI!
Pa vrijeme je da počnete da nas razlikujete od sebe!
Pa vi ste se sami razlučili. Nijeste Crnogorci no Montenegrini.
Сад ће Црногорци да се зграну због овог текста и одмуке да скоче у маглу, такозвану јарину, да се изгубе од силне мржње према својим коријенима!
Поштовани Комнене, неће Црногорци да се зграну, јер се Црногорци поносе својим поријеклом. Поносе се Црногорци првом српском државом која је настала на њиховој територији. Поносе се својом славном прошлошћу, својим владарима и светитељима. Згрануће се она шака одрођених и однарођених који данас руже све црногорско и због којих се шири мржња наше србијанске браће према нама. Томе доприносе и медији србијански и поједини црногорски који потенцирају вијести о дјеловању такозване ЦПЦ, коју, познато је, не поштује ни 1% православних Црногораца. Према томе, будите паметнији од руље, схватите да народ није власт у Црној Гори и да је српство и даље веома јако код Црногораца. Схватите и то, да таквим коментарима вријеђате Србе у Црној Гори.
Е па видиш Војиславе, мене Комненов коментар уопште није увриједио. Не знам чиме се Црногорци поносе и баш ме брига, јер мене, као Србина који живи у Монтенегру, искључиво занима српски народ и његове потребе. Другима желим онолико доброг колико и они нама чине. Живио!
Ево одговорићу Вам због чега ми је засметао Комненов коментар. Пратим политичка струјања у свим земљама у којима живе Срби у већем броју па тако највише пратим писање штампе у Србији, Црној Гори и Српској. Осим самих текстова прочитам и коментаре читалаца на текстове. Примијетио сам да се нажалост повећава нетрпељивост народа у Србији на све што долази из Црне Горе а због тога што ради актуелна црногорска власт и такозвана црногорска православна црква. Ваљда Вам је јасно из мојег коментара да се и сам сматрам Србином, а кад пишем „Црногорац“ мислим на грађанина Републике Црне Горе, ђе живим, радим и борим се својом маленом снагом за одржање и уздизање Српства.
Војо, нетрпељивост према држави Црној Гори, у којој несрећним стицајем околности живим, осјећам и ја. И то много већу него моја браћа из државе Србије.
Stvarno se stice takav utisak ali uglavnom zato jer je internet danas dostupan svakoj budali koja pljuje i pojma nema ni o cemu a par puta sam bio siguran da se radi o nekim ne-srbima koji pale vatru. Ja sam srbin-srbijanac i mnogo cenim srbe van srbije i smatram ih stvarno pravim srbima jer se bore s mnogim iskusenjima. Ja imam bas sirok krug prijatelja i svi misle kao i ja. Znajte da smo uz vas i da ce sve ovo, sva ova dnevna politika proci i da je nasa duznost u ovim teskim vremenima da prenesemo srpsku ideju na pokolenja i ostanemo jedinstveni. Puno pozdrava za bracu iz Crne Gore od Marka iz Beograda
Vojislave,
ti „dolasci“ su dvosmjerni. Kako u Srbiju dolazi ponešto iz CG tako i iz Srbije dolazi u CG. U CG dolazi mnogo više nego što iz ovog pravca ide ka Srbiji. Interesantno je da se nikada nijesi zapitao da li nama u CG ponekad zasmeta nešto što dolazi iz pravca tvoje matice. Time samo, čini mi se, pokazuješ svoju servilnost ovoj nama susjednoj državi a servilnost je osobina slabih.
Interesantno je da ti nije zasmetalo to što smo za interese i ideju V.Srbije, servirane kroz oblandu borbe protiv ekstremista i za zaštitu Jugoslavije, na jedan perfidan način, uvučeni u rat protiv ljudi koje smo do tada nazivali braćom. Nije ti zasmetalo to što smo se, bez ikakvog ličnog interesa, posvađali sa najačim državama svijeta. Ne zasmeta ti to što smo se, kao posledica toga, kulturološki srozali na dno a mentalitetski vratili u srednji vijek. Ne zasmetaše ti „kulturna dostignuća“ tog vremena (bliskoistočni ritmovi, vokalni solisti sa ibarske magistrale, delirijum tremensi koji dolaze u paketu sa tom „muzikom“, pentranje pijanih i polugolih istetoviranih žena po stolovima, pojava dizel generacije željne brze i ogromne zarade bez ikakvog truda, stručnosti, znanja i zalaganja…).
Interesantno da ti ne zasmeta ni to što ta sjemena posijana i raspršena iz Srbije dobro proklijaše tamo đe im nikada nije bilo plodnog tla tj. kod nas. Interesantno je još i to što kao posljedica toga osiromašismo i postadosmo ravni najsiromašnijim državama u Evropi. Oni što smo im se podsmijavali ili, u najbolju ruku, sažalijevali postadoše nedostupni standard kojim stremimo i čiji standard priželjkujemo. Za petnajestak godina posleratnog kulturološkog drila koji dođe, bez ikakve kontrole, kroz masovne medije postadosmo nešto što nikada nije ličilo na nas. Da li ti išta od ovog zasmeta i da li, dragi moj Vojislave, ikad podiže glas protiv toga?
Војиславе, свака част. Дијелим твоје мишљење у потпуности.
Koji Crnogorci Komnene? Neće Crnogorci no izrodi Montenegrini.