Специјални рат против наменске: Наше војне фабрике на мети јер нишане милијарду долара

Српска војна индустрија ближи се вишедеценијском циљу – годишњој заради од милијарду долара оствареној од извоза наоружања и војне опреме. Компаније које се баве овом врстом посла последњих година праве заокрет ка развоју и производњи све сложенијих и вреднијих система који се добро котирају на светским тржиштима. Круг купаца се шири, а недавном испоруком хаубица „нора Б52“ Кипру савремено српско наоружање први пут је ушло међу армије држава Европске уније.

Улагање државе у војне фабрике, освајање технологија и све већи обим производње и продаје оружја и муниције, разлози су што је домаћа наменска индустрија, уз концепт војне неутралности, на мети појачане активности страних обавештајних служби. Контекст афере у чијем је средишту деловање руског обавештајног оперативца, али и крађа техничке документације из ужичке фабрике „Први партизан“, јасно су показали да је српска производња оружја, муниције и војне опреме област за коју странци гаје необично живо интересовање.

Познаваоци метода рада обавештајних служби наводе да је производња робе „посебне намене“ у свакој земљи дежурна мета рада страних агентура.

– Ова врста информација веома је важна свакој држави, не само због праћења туђе борбене готовости, него и из голих пословних интереса. Јер трговина оружјем и муницијом изузетно је уносан посао, окренут махом извозу, који има и бројне политичке и економске примесе. Зато је управо ова делатност изложена методама вођења тзв. специјалног рата, какав многи уочавају против Србије – указују наши саговорници.

„Застава оружје“, Крагујевац

Страним агентима посебно су интересантне поверљиве клаузуле купопродајних уговора, примена нових технологија и преговори о будућим испорукама производа наменске индустрије страним купцима. Поједине, уз то, не презају ни од индустријске шпијунаже, чији је циљ крађа информација, технологија и пројеката који смањују развојне трошкове у производњи сличних средстава.

Није случајно, зато, што је из „Првог партизана“ изнета техничко-технолошка документација за производњу муниције калибра 12,7 милиметара. Реч је о калибру који је међу најтраженијим у свету, на чијој се продаји добро зарађује, а који поред ужичке фабрике у региону производи само „Игман“ из Коњица.

„Први Партизан“, Ужице

Муниција за пешадијско наоружање један је од најважнијих производа српских војних фабрика. Највише чаура и зрна излази испод чекића ужичког „Првог партизана“, али и најмлађе фабрике одбрамбене индустрије у Узићима код Пожеге. Последњи искорак у овој области јесте освајање технологије производње метка 6,5 милиметара „грендел“. Ову муницију користе „Заставине“ модуларне пушке, које поред „грендела“, уз једноставну замену цеви, испаљују и метке стандардног калибра 7,62 милиметра.

Метке многи сматрају базом домаће одбрамбене индустрије, која у свет успешно извози и низ других производа – минобацачке мине, противтенковске пројекетиле, аутоматске пушке, пиштоље, ручне бомбе… Последњих година видљиво је и опредељење да се ради на ракетама, беспилотним летелицама, као и другим системима високе софистицираности.

„Слобода“, Чачак

Деликатност тренутка у коме наша држава истиче да је њена наменска индустрија на мети хибридног ратовања огледа се и у чињеници да су све околне земље вишеструко повећале износе намењене развоју, набавци и опремању својих армија. Према доступним подацима, ове ставке у војним буџетима повећане су чак 2,2 пута, што сведочи о захукталости регионалне трке у наоружавању.

Да наша војна роба, осим добре репутације, има и такву прођу на тржишту сведочи узлазни тренд суме извезеног наоружања. Фабрике одбрамбене индустрије 2012. извезле су робу вредну 154 милиона долара, да би улагањем и повећавањем капацитета 2016. године обим извоза био удвостручен. Извоз је лане био већи од 600 милиона долара, а план за ову годину је да надмаши 800 милиона долара. Магична милијарда од продаје наоружања, уколико се постојећи тренд раста настави, могла би да буде достигнута већ 2020. или 2021. године. Србија ће се тако и по степену обрта новца вратити на старе стазе продаје оружја у свету, где је СФРЈ у своје време била један од лидера, посебно на тржиштима трећег света.

Државни и војни врх истичу и значај фабрика одбрамбене индустрије за стандард грађана у многим деловима Србије. У постројењима за производњу оружја, муниције и војне опреме ради 21.000 људи, од чега је у државним фабрикама запослено 13.000 грађана. Они су везани за још најмање десетак хиљада радника који раде и сарађују у кооперантским фирмама, које су на различите начин укључене у процес стварања оружја.

Борбено возило „Нора“

У Министарству одбране, под чијом „капом“ се одвија производња оружја и муниције, кажу да ће развој ове привредне гране, без обзира на проблеме, притиске, па и покушаје опструкције, бити настављен.

– Влада Србије је у фабрике групације „Одбрамбена индустрија Србије“ само 2017. године уложила више од 50 милиона евра, од чега је више од 80 одсто потрошено на освајање нове технологије. Досадашње инвестиције премашиле су 174 милиона евра. Захваљујући овом новцу, фабрике су осавремениле своје ресурсе и повећале капацитет. Усвајањем нових прописа трасиран је пут домаће производње оружја и муниције и у наредној деценији. За то су посебно важни програми развоја одбрамбене индустрије, као и индустријске базе. Захваљујући овим актима обједињени су ресурси, дефинисана мапа технологије и трасиран пут којим ће ићи не само фабрике у већинском државном власништву, него и 47 приватних компанија које се баве овом врстом посла.

Држава је ове године групацију која обједињава наменску индустрију (десет државних фабрика) проширила са још пет фабрика. У овом кругу су се нашли погони крушевачког „Трајала“, Фабрике технолошко-металуршке обраде „Прве петолетке“ из Трстеника, крагујевачке „Заставе терво“, „Јумка“ из Врања и ужичког „Коруна“.

Од Србије купују и Американци

Продаја оружја, муниције и војне опреме током протекле деценије био је један од најважнијих државних послова којим је смањиван спољнотрговински дефицит Србије. За српско оружје заинтересовани су партнери у свим деловима света. Према подацима за 2017. годину највећи појединачни купци српског наоружања су Уједињени Арапски Емирати, Саудијска Арабија и САД. На мапи извоза су и земље Средње Азије, Северне Африке, а однедавно и ЕУ. Највећи послови претходних година склопљени су са Ираком, Бангладешом, Кенијом, Алжиром, Мјанмарском унијом.

Из Србије је у свет највише отишло стрељачког наоружања, стрељачке и свих врста артиљеријске муниције, минобацачких мина, ракетне муниције, минобацача…

Ракете и дронови

Ракетни систем „Алас“ сматра се најсложенијим системом на чијем развоју ради наша земља. Опредељење државног и војног врха је да помогне све структуре за савладавање технологије производње беспилотних ваздухопловних платформи (дронова) и борбених возила точкаша. Државним приоритетом сматра се и ракетни програм, као и бројна хибридна и модуларна артиљеријска средства.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: