Спектакуларно књижевно вече Милана Кнежевића синоћ у Зети, уз смијех и аплаузе

Милан Кнежевић је синоћ приредио спектакуларно књижевно вече за све љубитеље његове поезије, посебно сатиричне, које је наишло на смијех и бројне аплаузе у препуној великој сали КИЦ-а “Зета”.

На почетку програма присутне је поздравио директор КИЦ-а “Зета”, Бранко Ноковић, истичући да дијели задовољство са свима што дочекују свог суграђанина, који је стекао високу популарност у књижевности и политици, и уз шест збирки поезије и роман “Обала Несанице” постао лауреат бројних књижевних признања, међу којим су и “Радоје Домановић”, “Видовданска повеља”, “Мирко Бањевић”, “Велика грамата” и др.

Ноковић се на присуству захвалио свим гледаоцима, и предсједнику општине Зета, Михаилу Асановићу, Њ. Е. амбасадору Републике Србије у Црној Гори, Небојши Родићу, потпредсједнику Владе Црне Горе, Милуну Зоговићу, министарки саобраћаја, Маји Вукићевић, потпредсједнику Општине Зета, Александру Марковићу, и Предрагу Булатовићу.

Проф. др Драган Копривица се на почетку осврнуо на први сусрет с Миланом Кнежевићем, од прије двије деценије, управо у КИЦ-у “Зета” на једној политичкој трибини, кад је током првог говора Кнежевића одмах препознао да је ријеч о човјеку који ће обиљежити наше друштвене токове, а који данас, по најновијој анкети ИПСОС-а, о најбоље оцијењеним политичарима, заузима, након премијера Спајића, друго мјесто у Црној Гори.

Копривица је истакао да Кнежевић, за разлику од режимских пјесника из периода за нама, никад није стављао личне интересе испред општих, него својом грађанском и књижевном биографијом и данас потврђује стихове Шантића да правог пјесника “све ране свога рода боле”, и да истински пјесник увијек говори гласом свог народа.
Копривица је затим поздравио, присутну у публици, мајку Милана Кнежевића, Ратку, подсјећајући на њен храбри отпор полицијском одреду, који је прије неку годину упао у њен дом, ломећи и претурајући по кући. Зато је и истакао да га Миланова мајка подсјећа на брехтовску Мајку храброст.

Апострофирајући стваралачку и грађанску храброст писца, критичар је запазио да: “Кнежевић свим својим бићем припада Зети, која се и по стиховима Његоша никад ‘не хће у ланце везати’, а што је и есенција Милановог погледа на свијет, јер он има управо продуховљени хумор храброг народа Зете, гдје се вазда цијене бритка ријеч и истина”.

Критичар је високо оцијенио Кнежевићев роман “Обала Несанице”, јер се “аутор грађански и литерарно храбро фокусирао на причу о имагинарној афричкој државици, Обали Несанице, полигону диктатуре, корупције, шверца и непотизма, у чијим друштвеним токовима можемо препознатљиви и бројне садржаје урушавања и наше правне државе”.

Кнежевић је затим, бурно поздрављен од свих присутних, прво говорио о порукама свог романа, указујући такође на матрице диктатуре, препознатљиве на свим меридијанима, као и на нашем, уз приче о успону и паду центара моћи, умрежених у послове мафије и међународне токове.

Потом је говорио поезију из својих шест објављених збирки, а у завршном дијелу цијело Вече обиљежио бриљантном сатиричном поезијом на наше свакодневне теме и дилеме, што је публика изванредно прихватала, и аутора често прекидала салвама смијеха и аплауза.

Маниром искусног глумца, Кнежевић је говорио своје изабране стихове о нашим наравима, личностима и дволичностима, о жељи за моћ чеховски обојених, тзв. “малих људи”, уплетених у друштвене скривене токове безакоња и дубоке државе.

Његове пјесме на тему скај-апликација и трагикомичних примјера корупције, уз успоне и падове челника по систему “много хтели, много започели”, уз сликовите описе интервенција око запошљавања по “дубини”, сви присутни су одлично разумјели смијући се и на свој рачун, те је финале Вечери протекао на највишем нивоу, уз праву синергију стихова и одушевљења публике.

Након одржане вечери, Кнежевић већ данас добија бројне позиве из других градова за организовање оваквих својих књижевних вечери, које заиста представљају пјеснички узлет сатире у духу народски обојеног, аутентичног и снажног хумора.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: