Спољни дуг Украјине 140 милијарди долара – 80 одсто БДП

Украјина је на крају прошле године дуговала спољним повериоцима 140 милијарди долара, или око 80 процената вредности бруто домаћег производа земље, објављено је данас у Кијеву на основу података које су саопштили представници владе.

Краткорочни дуг Украјине од 65 милијарди долара приближно четири пута премашује вредност девизних резерви те земље, а према раније објављеним подацима националне емисионе банке некада најразвијенија република бившег Совјетског савеза ове године треба да врати, на име раније узетих иностраних зајмова, око седам милијарди долара.

Нова влада, која је експресно изабрана у парламенту, након што је крајем протекле седмице после тромесечних крвавих нереда дотадашњи председник Виктор Јанукович опозван са власти, признала је да се земља налази у правом економском безнађу и затражила хитну финансијску помоћ „од земаља – пријатеља САД и Пољске“.

У Вашингтону је већ стављено до знања да нове украјинске власти могу рачунати за почетак на око милијарду долара финансијске подршке, док су представници ЕУ до сада углавном давала усмена обећања, уз напомену да би Кијев требало пре свега да се обрати Међународном монетарном фонду за нови, обилан зајам.

Нови украјински министар финансија Александар Шлапак изразио је наду да ће се са Москвом већ у току идуће седмице обновити преговори о продужетку реализације кредитног аранжмана који су раније потписали председник Русије Владимир Путин и Јанукович.

У Москви за сада нема реаговања на ту изјаву, али је тешко певровати да ће се Русија, због јако нараслих политичких тензија са Кијевом, одлучити да ускоро одобри продужетак кредитне подршке „земљи у расулу“ како Украјину данас назива тиражна московска штампа.

Путин и Јанукович су 17. новембра прошле године закључили споразум на основу кога је Москва требало да дозначи Кијеву до краја ове године, путем откупа украјинских државних обавезница, укупно 15 милијарди долара.

Петину од те суме, или три милијарде долара, Русија је дала Украјини током децембра, али је овог и прошлог месеца одбила да дозначи нову траншу зајма од две милијарде долара, с објашњењем да ће тај случај размотрити када се политичка ситуација у Кијеву стабилизује.

После прошлонедељног удара у Кијеву, Москва је званично ставила до знања не само да обуставља даљу исплату тог кредита, већ и да ће поново преиспитати квалитет низа украјинских пољопривредних производа који се пласирају на тржиште Руске Федерације.

Према објашњењу руских специјалиста, Украјина би ове године, ако руски ембарго буде „закачио“ главне експортне, аграрне, производе, могла да изгуби најмање две милијарде долара.

Москва је саопштила и да договор о смањењу цене руског гаса у овој години, за око 25 одсто у односу на досадашњи ниво, такође неће важити већ да ће Украјина и даље морати да плаћа пуну тржишну цену тог енергента од 400 до 420 долара за хиљаду кибних метара.

Шлапак је најавио за следећу седмицу долазак мисије ММФ у Кијев и том приликом би требало да се договоре услови за нови кредит Фонда Украјини од најмање 15 милијарди долара.

Оштра политичка криза и све тежа економска ситуација довела је и до драматичног пада курс украјинске валуте гривне која је данас на међубанкарском тржишту вредела близу 11 једница за долар, а за протекле две седмице ослабила је базмало 20 одсто. Економисти у Кијеву страхују и од наглог раста инфлације, што би додатно потресло ионако банкроту склону домаћу економију.

Колико је економско – социјална ситуација у Украјини сада драматична најболње говори и јучерасња изјава новоизабраног премијера Аресинија Јацењука.
„Добро дошли у пакао!“, поручио је он члановима владе назвавши је скупом „политичких самоубица“.

Сорошов план

Познати амерички милијардер Џорџ Сорош се залажио за стварање неке врсте новог Маршаловог плана којим би се Украјина спасила од иначе неминовне финансијске пропасти, преноси агенција УНИАН.

Сорош је, како наводи исти извор, позвао САД и ЕУ да хитно пронађу формулу за финансијски спас Украјине.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: