Спољну политику водити достојанствено, а унутрашњу храбро и одговорно

Пише: Горан Даниловић

Продужавање предизборне кампање нема никаквог смисла. Чему служи „такмичарска“ реторика и данас? Накнадно, изборне резултате не можемо промијенити – ваљда не можемо? Просто, долази вријеме да нешто од обећаваног мора и да се спроведе у дјело или макар да се покуша.

Представници политичких партија мање бројних народа треба да допринесу смиривању свих политичких тензија, а не да држе моралне придике и часове из политичке етике након што годинама, а неки и деценијама уназад, нису урадили ништа да демократска правила и привидно заживе. Није неочекивано али није ни политички паметно да, рецимо, лидер ХГИ објашњава остатку Црне Горе демократске заслуге и капацитете ДПС – знамо их сви.

Допринос појединих амбасадора и амбасадорки демократизацији Црне Горе такође је жалостан. Јавно оглашавање око пожељних и непожељних партнера у новој влади је апсолутно недопустиво јер колико год смо безначајни на свјетској мапи наше је унутрашње право да уређујемо своју малу земљу онако како можемо и морамо, а да притом никоме у региону нијесмо безбједносна пријетња. Потпуно разумијем да је за Америку питање Украјине од великог значаја – тако су изабрали, али нама је након деценија турбуленције и пропадања региона и Црне Горе, на првом мјесту управо ова држава.

Надам се да међународна заједница примјећује да овдје, у некој врсти избјеглишта, бораве десетине хиљада украјинских држављана, да сада чине око 5% нашег становништва и да је наш однос према њима људски, без обзира ко навија за коју страну у ратном сукобу.

Нигдје у Европи, али нигдје, ни у земљама које са дистанце „изгинуше“ за Украјину, не постоји тај степен прихватања или разумијевања за шта би грађани Црне Горе требали да добију признање. Дакле, некоме ко на овај начин и без ријечи прихвата толики број избјеглица треба одати почаст. И за то није заслужна бивша или садашња влада, заслуга припада свима који учествују у јавним политикама, свима који из искуства, којега смо препуни, разумију несрећу рата и страдања. Дакле, партнери смо али треба снага и добра воља да се то примијети.

Подразумијева се да различите изборне листе потпишу Споразум о вршењу власти и природно је да га предложи онај који добије мандат за састав владе.

Било је тако и 2020, па смо остали живи.

Било је тако и за мањинску владу, па је и та епопеја прошла.

Биће тако и сада, али без уцјењивања.

Подразумијева се да влада, ко је год сачињавао, има јединствену политику, па и спољну у мјери у којој се може постићи компромис између различитих субјеката и њихових политика. И може се ту наћи све; и ЕУ, регионалне иницијативе, Косово и Метохија, НАТО, Савјет безбједности УН, однос према Русији, Кини, Тајвану, климатским промјенама и редом. Може, али подсјетимо да су све изборне листе и њихови конституенти за пут према и у Европску унију – доминантна тачка спајања је ту, ако се не предложи да посланици иду на детектор лажи што би било оргинално, само би неки пали и на уводно „добар дан“!

Ипак, много је важније шта ћемо радити на унутрашњем плану јер ту све зависи од нас.

Годинама и деценијама спољна политика и обавезе преузете по систему „пристајем на све само ме подржите“ , представљала је изговор и покривач за силни лоповлук, криминал, посвађаност грађана и народа, корупцију у свим сегментима државе, отимање права, прогон правде и неистомишљеника.

Колико је год некоме стало до глобалних тема (јер тамо влада политиканска сигурност подјела), колико год објашњавали „пријетећу реалност“ иступања из НАТО или објаве рата Алијанси саставили се погрешна влада, било би одговорно, озбиљно и храбрије да се све чланице будуће парламентарне већине усмјере на унутрашњу политику, на коју још неко вријеме можемо утицати, и то само ако будемо довољно мудри и са знањем које је неопходно за тај најтежи задатак.

Обавежимо се Споразумом да ћемо:

-отворити досијее тајних служби и тако трајно и за сва времена избацити из јавних политика крваву смутњу и разарање унутрашњег мира од оних који ни од оних који никада нису радили за државу него за себе, за вођу и политичко-криминалне кланове; да ћемо сурово опорезовати екстра-профитере;

-да ћемо осудити и одбацити политику Ђукановићевог режима којом су грађани хушкани једни на друге, а системски разарана Црна Гора;

-да ћемо усвојити „прави Закон“ о поријеклу имовине;

-да ћемо промијенити законска рјешења из области просвјете и здравства како нам просвјетни и здравствени радници не би живјели у неизвјесности, а што је најважније – како нам дјеца и пацијенти не би пролазили кроз понижења;

-да ћемо довршити капиталане инфраструктурне пројекте;

-да ћемо обезбиједити инвестиције и уложити буџетски новац за развој сјевера; да ћемо омогућити деполитизацију судске власти;

-да ћемо се беспоштедно и немилосрдно борити против организованог криминала и корупције на свим нивоима, па и у законодавној власти.

Мјера нашег патриотизма је у намјери и способности да земљу промијенимо изнута на боље, да упристојимо међуљудску комуникацију, да се посветимо дјеци, њиховом образовању и будућем животу, да наше разлике остану, да не буду пријетња него украс слободног друштва, да, дакле, урадимо све што никада до сада није урађено у Црној Гори.

Спољна политика је много важна али, нажалост, нама је отета у процесима губитка суверенитета који је претходни Ђукановићев режим продао за подршку вјечном владању – важна је али се води без нас, или са нама али као добровољним украсима.

Требаће вријеме да вратимо све што је продато у наше име, а самим тим и достојанство.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: