Спомен на 42 новомученика момишићка: Одговор на турски терор и васкрс Цркве Светог Георгија

Пише: Јово Пејовић

У уторак, 18. марта 2025. године, у присуству великог броја вјерника у Цркви Светог Георгија у Момишићима одржана је Дијалошка трибина „Спомен момишићких новомученика“ на којој су бесједили отац Гојко Перовић, отац Никола Пејовић, отац Павле Божовић и путем видеа отац Јовица Ћетковић из Торонта – Канада. Неки од присутних су се по први пут упознали те ноћи са историјатом Цркве. 42 новомученика момишићка су жртве турског терора у Момишићима из 1688. године. Турски окупатори су тада на Васкрс живе спалили 40 ученика и два свештеника – учитеља у Цркви Светог Георгија, која је након тога опустила.

Двојица свештеника учитеља и њихових 40 ђака, дјеце парохијана већином из братства Поповића, живи су спаљени од стране војске Сулејман паше, у знак одмазде због више пораза, које су претрпјеле Османлије тих мјесеци од брдских племена, нарочито од Куча. Њихове мошти су сакупљене и похрањене под Свети пријесто Цркве Светог Георгија под Горицом. Мошти су почивале у овом Храму све до 1936. године, када су великом чашћу и народном литијом пренијете у обновљени Храм Светог Георгија у Момишићима и положене под Свети престо. Црква је нажалост поново страдала у току Другог светског рата. Мошти су поново пренијете 1995. године у гробницу са десне стране олтара унутар Цркве. Мошти су изнијете вјерном народу на поклоњење и цјеливање на празник Светих 40 мученика Севастијских, у народу познатом као Младенци, 2006. године након што их је Митрополит Амфилохије са свештенством умио вином и помазао ружиним уљем, по древном православном обичају. Од тада се налазе у свештеном кивоту, лијево од иконостаса у момишићком Храму Светог Григорија, који је од тада посвећен и њиховом Светом спомену. Свети Архијерејски Сабор Српске православне цркве донио је 17. Маја 2012. године Одлуку да у дептихе светих православне Цркве унесе двојицу свештеномученика и 40 ђака мученика чиме је потврђено њихово већ одавно постојеће молитвено поштовање у вјерном народу наше Свете Цркве. Деведесетих година прошлог вијека у Момишићима се појавила једна група интелектуалаца и добрих домаћина из угледних момишићких братстава којој припадају огромне заслуге што се однос грађана према овој светињи и вјери почео из темеља мијењати. Сјећам се да је све почело једне Бадње вечери када су организовали налагање бадњака код Цркве у Момишићима, која је, као и простор око ње, био толико руиниран да готово није било простора да се окупи више од неколико људи. Уз бојазан да ћу некога заборавити овог пута ћу поменути Марка и Вука Радуновића, Бранка и Влада Ђекића, Веселина Ракчевића, Андрију Маркуша, Арса и Тоша Поповића, Слоба, Дарка и Николу Ђуровића, Ранка Ђукића…

Највеће заслуге за обнову ове Цркве припадају благопочившем Митрополиту Црногорско Приморском Амфилохију, као и старешинама ово Храма оцу Јовици Ћетовићу, оцу Николи Пејовићу и оцу Павлу Божовићу који су свако у своје вријеме дали огроман допринос да ова Светиња постане једна од оних у коју долази велики број вјерника, а посебно дјеце која похађају школу вјеронауке. Данас је Црква у Момишићима једна од култних светиња која је захваљујући свештенству и вјерном народу из пепела васкрсла у један од најрепрезантивнијих верских објеката не само у Подгорици него и шире. Црква Светих 42 новомученика момишићка свједочи и о геноциду који се кроз вјекове вршио над нашим народом, од великих сила за које нико није одговарао нити се покајао. Момишићки мученици су након неколико векова и немира нашли свој мир и васкрсли из пепела, као искра живота за сва будућа времена, а да је то заиста тако свједочимо сваког 22. марта када се велики број вјерника окупља у ову светињу на Светој Архијерискиој литургији и прослави Светих 42 новомученика момишићка у Цркви на Малом брду. Тако ће и овог 22. марта у суботу вјерни народ у част 42 новомученика момишићка бити у великом броју у својој Цркви да ода почаст момишићким мученицима.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: