Споменик

Пише: Зоран Шаренац

Добро је што је подигнут споменик Стефану Немањи, и што је свечано откривен на дан Светог Саве. Али…

Лик Св. Симеона не личи на његов познати лик са фресака и икона. Лик је потпуно руски, прва асоцијација је Св. Сергије Радоњешки, што је и логично, јер је споменик направио Рус Рукавишњиков.

Израз лица и цијелог тијела више приличи неком ко носи крст, а не мач. Без обзира шта је прави разлог за замјену крста мачем, очигледно је да оваквом тјелесном ставу, изразу лица, извјесној благости у држању главе, у погледу и цијелом тијелу, нарочито положају руке и шаке, више одговара крст.

Вјечни смо дужници Русима: непознати руски монах одушевио је младог Растка Христом и монашким животом, тако да су споменик Немањи, као и огромна руска помоћ у изградњи Храма Св. Саве, наставак братског српско-руског прожимања и јединства у историји и у вјечности. Узгред, квалитет и квантитет руске помоћи, без које не би било ни споменика ни храма, нису адекватно поменути у говору предсједника Србије на отварању. Упадљиво је да нико из СПЦ није одржао говор, нити је споменик освештан, што би приличило прилици и образу и подобију Споменованог. Говор предсједника Србије био је врло добар, можда мало дужи, а био би још бољи да га је неко други изговорио. Индикативан је сам крај говора, када се цитира молитвено обраћање Св. Симеону (из Службе Св. Симеону коју је написао Св. Сава): Моли Бога за нас, Симеоне блажени, да се сачува стадо твоје неповредно. Слава, и сада. Живела Србија!“ Ово Слава, и сада је скраћена назнака из богослужбених књига која значи да се на том мјесту изговара славословље нашем Богу, Пресветој Тројици: Слава Оцу и Сину и Светоме Духу, и сада и увијек и у вијекове вијекова. Амин. Овај детаљ показује нашу трагичност, велики јаз између „свемоћне и свезнајуће“ власти са обесвећеном секуларном културом, и наше духовне културе, нашег живог духа Цркве и Предања, захваљујући коме још увијек јесмо што јесмо и имамо трунку соли у глави и зрно смисла у срцу да јасно видимо и разликујемо ствари. Није само тај који је писао говор духовно неписмен, него и сви који то нису примијетили, нити поразмислили о томе. Провалија између наше духовне и световне културе као да се повећава, иако смо свједоци да у многима од нас успјешно зацјељује. У ствари, та провалија истовремено расте и смањује се по мјери нашег личног труда у трагању за живим и истинским смислом.

Један пријатељ је шаљиво прокоментарисао да овим Слава, и сада „предсједник крипто

симболиком исповиједа вјеру, да се не досјете они који нису наши“. Проблем је што се ни наши нису досјетили. Или што просто ћуте.

На крају, треба разјаснити још једно магловито „знање“. Име Немања не потиче ни од какве немани, нити од немања, тј. не-имања, нити од некога ко није мањи, нити од манити, тј. мамити, нити од светлокосог човека. Немања је српска верзија библијског имена. Прва библијска личност која носи слично име је Не(е)ман Сиријац, који се исцијелио од губе по

савјету и благослову пророка Јелисеја (Друга књига о царевима 5, 1-27), и примјер је истински вјерујућег човјека, што потврђују Христове ријечи у Јеванђељу по Луки (4, 27). Име Не(е)ман значи: лијеп, привлачан, мио. Друга библијска личност је Не(хе)мија, који је заједно са свештеником Јездром био обновитељ јеврејске државе после вавилонског ропства, обновитељ култа Јахвеа, порушеног јерусалимског храма и процеса канонизације јеврејских светих списа, будућег Светог Писма Старог Завјета (Књига Немијина, Прва и Друга књига Јездрина). Име Не(хе)мија значи: онај кога Јахве тјеши.

Добро је што постоји споменик Стефану Немањи, тј. преподобном Симеону Мироточивом, и што је званично откривен на Савиндан 2021.

Некадашња слава пројавила се, начинима којима само она зна, и сада.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: