Споменик Диани Будисављевић – коначно у припреми

Тврдњу критичара „Лос Анђелес тајмса” да у логору Јасеновац у Независној држави Хрватској нису убијани Срби и њихова деца, већ да је то био казамат „само” за Јевреје могу да демантују и данас живи сведоци, али и рад Аустријанке Диане Будисављевић. Жене која је спасла из усташких логора око 12.000 малишана, већином српског порекла. Хероина Диана је, како је најављено прошле године, овог пролећа требало да добије споменик у престоници.

– У току је припрема документације за расписивање конкурса на основу којег ће бити одабрано идејно решење споменика Диани Будисављевић, као и аутор вајар који ће израђивати спомен-обележје велике хуманитарке. У наредном периоду биће одржана седница Одбора за подизање споменика Диани Будисављевић, на којој ће се прецизно дефинисати услови конкурса. Они ће подразумевати предлог изгледа споменика (висина, материјал…). Што се тиче саме локације за подизање споменика, она је одређена одлуком Скупштине града на седници 29. новембра 2019. године. Предвиђено место је на Савском кеју, уз Карађорђеву улицу, на потезу од Бранковог моста према Бетон хали, у парку који већ носи име Диане Будисављевић – рекли су у Комисији за споменике и називе тргова и улица.

А борба да ова јединствена жена добије споменик започела је још 2005. године. Удружење логораша и њихових потомака инсистирало је да жртве геноцида добију достојно обележје. Одговора државе није било. Затим су 2014. године свој захтев поновили Градској управи. Коначно, 2019. године донета је одлука да Диана добије споменик.

Да Диана Будисављевић заслужује да јој се достојно одужимо и да се скине догогодишњи вео заборава са ње сматра већ деценијама Милинко Чекић, из Удружења логораша и потомака „Јасеновац”. Њега и његове две млађе сестре управо је спасла Диана. Милинкове сестре, нажалост, нису преживеле, а он је упркос свим страдањима и болестима успео да опстане и сведочи о страхотама које је још као дете осетио на свој кожи и души.

– Диана, иако држављанка Аустрије, уочила је све страхоте страдања српског народа у НДХ и одлучила да том напаћеном народу, а посебно деци, помогне и оне које може спасе од сигурне смрти. У то време у НДХ свакога ко би и помислио на тако нешто одвели би у логоре. У тим условима Диана се упустила у једну од најрискантнијих акција спасавања српске деце из усташких казамата. Нису је могла одвратити ни упозорења супруга, ни пријатеља, па ни неких немачких званичника са којима је имала контакт и тражила информације где се деца налазе. Нису је спречила ни убиства људи који су у то време такође покушавали да извуку малишане из логора – каже Чекић.

У јесен 1941. године, дошавши до сазнања да се у логору Лобор-град налази већа група српских жена и деце који умиру од зиме, глади и болести, уз помоћ једног броја сарадника почела је да прикупља и шаље помоћ заточенима, а затим и да крене у мисију спасавања. Успела је да сазна у којим све већим логорима се налазе српска деца. Били су то: Стара Градишка, Јасеновац, Млака, Јабланац, Сисак…

– Видевши о ком броју деце се ради, проширила је број активиста који су јој помагали. У акцијама извлачења и спасавања деце из логора, Диана и њени сарадници успели су да из Старе Градишке, Млаке и Јабланца изведу више од 12.000 деце. Она су затим смештана у Јастребарско, Сисак, у институције у Хрватској, у сеоска подручја… Један број дечака Немци су одузели Диани и отпремили на рад у Немачку – прича Чекић.

Место за споменик на Савском кеју, уз Карађорђеву улицу, у парку који већ носи име Диане Будисављевић (Фото Д. Алексић)

Покушај да извуче велики број деце из Јасеновца Диани није успео. Макс Лубурић није хтео да чује за то па јој је запретио да се може десити да њу и министра који јој је издао дозволу за спасавање деце „прогута мрак”. Мали број малишана, који је уз помоћ њеног сарадника проф. Камила Беслера извучен, на усташку превару је завршио у другом логору у Сиску. Од те деце Диана је успела да спасе само неколицину.

У току транспорта из логора, али и по прихватилиштима, у породицама умирало је много деце, углавном млађе – према неким проценама више од 3.000.

– Највећи број њих сахрањен је на гробљу на Мирогоју у Загребу. Према подацима које је прикупио Душко Томић у књизи „Путевима смрти козарске дјеце”, у прихватилишту Јосиповац умрло је 353 деце. Међутим, у копији списка умрле деце који је вођен у овом прихватилишту, располажем страницом где су уписана преминула деца од редног броја 1046 до 1053. Последње уписано дете на тој страници је моја сестра Здравка, преминула 23. октобра 1942. године. На тој страници уписано је осморо деце која су умрла тог дана – каже Чекић.

Он истиче да хуманитарна акција Диане Будисављевић на спасавању деце није до тада забележена у таквим размерама, што ову хероину издиже на пиједестал најхуманије жене у Другом светском рату.

– Чињеница да су спасавана српска деца обавезује нас да јој у Београду подигнемо споменик достојан њеног дела и на месту где ће увек бити окружен људима и малишанима – истакао је Чекић.

Мисија ове хероине којој јој Српска православна црква постхумно 2013. године доделила Орден царице Милице, а председник Републике Србије Златну медаљу за храброст, трајала је до октобра 1944. Њену детаљну картотеку са подацима о деци, бројевима, па чак и фотографијама преузело је тадашње Министарство социјалне скрби и од тада јој се губи сваки траг.

Картотека је „нестала”, али су остале Дианине речи које су још за њеног живота забележене: „Најлепши дар који сам у животу добила била је могућност да људе спасем од сигурне смрти.”

Удата за Србина

Диана Будисављевић (девојачко презиме Обексер), рођена је 15. јануара 1891. у Инсбруку у Аустрији. За Србина др Јулија Будисављевића удала се 1917. У Загреб су се доселили 1919. године, где је Јулије основао Завод за хирургију при медицинском факултету.

Јулије и Диана Будисављевић су ту живели све до 1972. године, када се поново враћају у Инсбрук, где живе до краја живота. Диана је преминула 20. августа 1978. године.

Спомен-плоча на родној кући

И борба српске дијаспоре да се постави спомен-плоча на родној кући Диане Будисављевић у Инзбруку трајала је годинама. Иницијативу су први 2010. године покренули чланови Српске православне омладине Инзбрука и аустријски Покрет ослободилаца Тирола. Касније су реаговале и друге институције и појединци – Музеј жртава геноцида из Београда, Удружење логораша „Јасеновац” из Београда, наша амбасада, православна црква. Прошле године ово питање је поново покренуо град Инзбрук. На први предлог текста у коме није јасно назначено да је Диана већином спасавала српску децу реаговали су чланови Српске православне омладине Инзбрука (СПОЈИ).

Како је рекао Небојша Родић, амбасадор Републике Србије у Републици Аустрији, чланови СПОЈИ су били упорни, стрпљиви, организовани, да се ово питање реши.

– Прошле године смо се овој акцији прикључили и владика аустријско-швајцарски Андреј и ја свако из свог домена. Упутили смо у мају појединачно апеле и образложења Сенату зашто је то важно, и то на седам адреса. Због ситуације са короном све је било одлагано, али напокон 18. новембра 2020. године догодила се тријумфална ствар. На седници Сената у Инзбруку једногласно је донета одлука о постављању спомен-плоче на њену родну кућу – навео је Родић.

Спомен-плоча још није постављена, али се очекује да би то могло да се догоди ове године. На табли би требало да пише:

Диана Будисављевић, девојачки Обексер

1891–1978

Диана Будисављевић из Инзбрука је током Другог светског рата уз помоћ других подржавалаца спасила више хиљада претежно српске деце из концентрационих логора фашистичког усташког режима у тадашњој „Независној држави Хрватској”.

Тек много година после њене смрти њен хумани ангажман постао је познат и у њеном родном граду. Овом спомен-плочом на њеној родитељској кући град Инзбрук одаје пошту овој храброј жени.

Градска општина Инзбрук

Прочитајте ЈОШ:

Татјана упутила оштру критику свима који нису гледали „Дару“: Не разумем ОНЕ који неће да погледају ТЕЖАК филм!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: