„Споменик“ Нушићу у Москви

У Амбасади Србије у Москви представљано је друго издање књиге познатог руског писца и преводиоца Дмитрија Жукова „Брaнислав Нушић“.

Прво издање књиге o чувеном српском писцу и драматургу објављено је у Москви 1972. године, па је друго издање угледало свијетлост дана после више од четири и по деценије на иницијативу српске амбасаде у Русији. Издавање је финансирала „Експобанка“ у Београду.

О књизи су говорили Јуриј Пољаков, познати руски писац, драматург, пјесник и члан Савјета за културу и умјетност при предсједнику Русије, удовица Жукова — Ирина Жукова, директор „Експобанке“ у Москви Владимир Мехрјаков и амбасадор Србије у Русији др Славенко Терзић.

Отварајући књижевно вече, амбасадор Терзић је цитирао ријечи познатог пјесника, есејисте и књижевног критичара Божидара Ковачевића, објављене давно у „Политици“, да је Жуковљева биографија Нушића „превазишла све што је досад написано о Нушићу“.

„Жуков је својом књигом подигао Нушићу споменик у Москви, достојан његовог дјела и његове славе“, истакао је амбасадор, цитирајући Ковачевића.

Терзић је нагласио да је Жуков сјајно проникао не само у Нушићево дјело и његов животопис него и у друштвене, културне, па и политичке прилике у Србији и околним областима друге половине 19. и првих деценија 20. вијека.

„Књига о Нушићу је истовремено и увјерљива слика српског друштва тог времена“, нагласио је Терзић.

„С Косова на сиње море“

Како је навео амбасадор, Жуков је мноштвом занимљивих детаља илустровао нарочито боемски Београд са познатом кафаном „Дарданели“ (у Васиној улици) и њеним посјетиоцима попут Милована Глишића, Ђуре Јакшића, Стевана Сремца, Војислава Илића, Радоја Домановића, Јанка Веселиновића и других.

Посебну пажњу је посветио дому Јована Илића и његових синова, који је био стециште мноштва познатих личности из књижевног, научног и културног живота Београда, илуструјући мноштвом анегдота и детаља амбијент и својеврстан сјај српске престонице у успону.

Посебно је нагласио Нушићеву дипломатску дјелатност на дужностима вицеконзула у српским конзулатима у Приштини, Битољу, Солуну и Серезу и његова позната дјела: „С Косова на сиње море“ и „Крај обала Охридског језера“.

Терзић је такође подсјетио да је Жуков био први предсједник Руско-српског друштва у Москви и захвалио свима који су допринијели да се појави друго издање књиге, а прије свега власнику „Експобанке“ Игору Киму и директору Владимиру Мехрјакову.

Ирина Жукова је топлим ријечима говорила о свом супругу као личности која води поријекло из старог руског племићког рода и који је дао многе познате личности у историји Русије.

Присјетила се њихових заједничких честих путовања по градовима и мјестима Србије и бивше Југославије, свуда гдје је Нушић живио и боравио, као и на сусрете са Нушићевом ћерком Гитом Нушић Предић.

Жукова је нагласила да је њен супруг имао много пријатеља међу српским писцима и интелектуалцима, присјећајући се, између осталог, и честих дружења са Момом Капором.

Познати писац Јуриј Пољаков, чија су дјела преведена и на српски језик, говорио је о честим сусретима са Дмитријем Жуковом и утицајима које је он имао на млађе генерације руских писаца, са посебним разумијевањем за „руско мишљење“ у јавном животу.

Филм о Жукову

Жуков је, рекао је Пољаков, био човјек широке културе и изузетне интелектуалне радозналости, који је у својој личности на срећан начин спојио све особине истинског руског интелектуалца.

„Учио сам много од Жукова и често се враћао његовим дјелима“, рекао је Пољаков, наглашавајући да је и ова књига још један својеврстан мост између култура два народа.

Директор „Експобанке“ Владимир Мехрјаков је у кратком обраћању навео да је та банка имала задовољство да помогне издавање једне тако сјајне књиге и да је то лијепа традиција банке коју она доследно његује.

Он је изразио и задовољство што је банка, која успјешно ради и у Србији, остварила сарадњу са Амбасадом Србије у Москви на једном тако лијепом културном пројекту.

Прије почетка књижевне вечери приказан је и дио једночасовног филма о Дмитрију Жукову, који је недавно снимљен, а у коме о Жукову говоре Никита Михалков, Јуриј Пољаков и многе друге личности из руског јавног живота, као и српски амбасадор Славенко Терзић.

Очекује се да ће тај филм ускоро бити приказан и на једном од руских ТВ канала.

Извор: Спутњик, Оливера Икодиновић

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: