Споменик рушитељу Његошеве капеле

Пише: Бећир Вуковић

Споменик је слика друштва и времена. Свака власт има своју бронзу.

Коме се подиже споменик у Подгорици? Рушитељу Његошеве капеле! То је прави одговор. Има и оних који мисле да идеја о споменику Брозу у Подгорици, није овдашња.

Главна антисрпска и антиправославна канцеларија налази се у Бечу. Подићи споменик Титу – војнику аустроугарске војске, која је срушила Његошеву капелу, јесте могући (обновљени) пројекат исте канцеларије.

Наравно, иста администрација има и унијатску канцеларију. Идеја је могла потећи и од неког тајног друштва. Језуита (овејаних лицемера), има колико вам драго и по нашим администрацијама.

Највећи задатак црногорских неокомуниста јесте затирање српства у Црној Гори: признати лажно Косово, Његоша протјерати из школе, подићи споменик Брозу, преименовати српски језик, гонити Српску цркву….

Идеја није потекла ни из Брисела, нити из Италије. Италија на Тита гледа као на историјско смеће. Они су и свога диктатора објесили за ноге, док му крв није прокапала наврх главе.

Аустроугарска је била и остала паклени мрзитељ Срба и Србије; изгубила је и главу да би уништила Србију.

Заратила је са Србијом само да Србија не би изашла на море. У наше дане, монтенегро се инсталира као кључна антисрпска канцеларија на Балкану: монтенегро – презида на српском путу ка мору.

Бронзани Броз у Подгорици само је још један антисрпски знак у монтенегру. Црногорски неокомунисти тако брзо дижу скелу за споменик српском џелату. Џелат на Тргу Независности.

Црногорски неокомунисти узјахали привиђење: њихова тајна је безбожништво. Одскора, на државној граници независне државе – полиција забрањује улазак пјесничке мисли.
Његош је српски светионик у Црној Гори.

Подићи споменик рушитељу цркве на Ловћену – какве није било у васколиком православљу – а подићи споменик гробоубици, значи оживљавање те злочиначке идеје. Да ли је и Тито однегде добио задатак да сруши Капелу на Ловћену.

Није, ваљда, дошао на идеју да направи какво добро дјело, а најмање у интересу Црне Горе и православља. Ако је добио тај задатак, опет је стигао из Беча.

У сваком случају, то је извршење аманета његовог команданта Саркотића. Ријечју, треба подићи споменик Брозу у Подгорици, швапском џелату, србомрсцу, гонитељу Срба ма које капе носили.

А, Ватикан, иако му је унијаћење (покатоличење), главна спољнополитичка доктрина, ипак, то ради са више стила и суптилности – то је друкчија, лукавија, препреденија, перфиднија политика.

Боли дупе Ватикан за Броза. Додуше, можда ће долетјети Папа у монтенегро, и биће дочекан у сјенци бронзаног Броза, а на мјесту гдје ће Папа спустити папучу, подићи ће бијели обелиск.

Имам предлог за решење Титовог споменика у Подгорици. Сви знамо ону фотографију из историјских читанки: Јосип Броз, швапски солдат, потрбушке лежи и нишани на српску војску. Фотографија је снимљена негдје у Мачви, куда је Шваба спроводила страшни геноцид над Србима.

Таквог Тита, који потрбушке лежи и пуца из пушке, треба монтирати између Народне библиотеке „Радосав Љумовић“, и Скупштине општине Подгорице.

И, окренути га да нишани у Ловћен. Кад га је већ нишанио, и кад га је већ рушио, да остане и изливено у бронзи. Али, потрбушног Тита запишавали би џукци – пиш, пиш, пиш…
Али, сви знамо, и ми, и они, да ће тај споменик Титу, какав год био, и колики год био, кад-тад – завршити на смећу.

Кад споменик Титу опет заврши на смећу (баш као и Титоград), ваљало би се сјетити оних Титових ријечи упућених Јову Капиичићу:“Је ли, бре, Јова, што сте ви Црногорци, тако непоуздан народ“?

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: