Споменик војводи Мирку до краја године
1 min read
Споменик великом војводи Мирку Петровићу и црногорским јунацима биће подигнут крајем године у Подгорици,одлучили су одборници на сједници Скупштине Главног града .Опозиција сматра да ће споменик довести до подјеле народа, с друге стране, градоначелник Славољуб Стијеповић истиче да је тај споменик доказ и симбол црногорске државности.
Одлуком коалиције на власти у Главном граду, крајем године почеће изградња споменика старијем брату књаза Данила и оцу краља Николе великом војводи Мирку Петровићу, који је славу је стекао као војсковођа у великој побједи над бројнијом турском војском на Граховцу 1858, а предводио је и црногорску војску у поход на Куче 1856.
Споменик-обелиск војводи Мирку стајао је у центру Подгорице до 1918, када је срушен.
„Тридесетдвије године је стајао тај споменик и ником није сметао и нико није хтио да га руши. Нијесу га 1918. срушили ни Кучи и није он срушен због 1856. Он је срушен јер је био одраз црногорске државности. Сметао је онима којима је сметала и Црна Гора, као симбол црногорске државности и као симбол борбе црногорских јунака за ту државност. Треба да се поносимо тим јунацима и тим дјелима. И јасно је да га ми враћамо тамо гдје му је мјесто”, казао је градоначелник Подгорице Славољуб Стијеповић.
Осим одборнице Позитивне Црне Горе Тамаре Бајић, која је била уздржана, сви опозиционари су били против одлуке о враћању споменика великом војводи, који је 1856. предводио црногорску војску у походу на Куче. То је ,како објашњавају историчари, био одговор тадашњег Цетиња на дугогодишње противљење дијела Куча државотворној власти Петровића. Опозиционари сматрају да подизање споменика вријеђа Куче којима су страдали преци.
”Подигнимо га сви заједнички на Цетиње,онамо гдје му је мјесто. А не у Подгорици да дијелимо Подгоричане и Куче”, казао је одборник Митар Вуковић и пренио поруку оних Куча који се противе одлуци о подизању споменика великом војводи, да би требало подићи споменик жртвама страдалим у похари.
Одборник ДПС-а Момчило Вујошевић сматра да је „било гријеха према Кучима“, али је истакао да је Мирко Петровић личност од историјског, државног и друштвеног значаја за Црну Гору
,,Тачно је да је војвода Мирко Петровић направио гријех према Кучима,али морате признати да је син војводе Мирка направио цркву покајницу гдје су се Петровићи извинили Кучима и они су прихватили извињење. Не можемо споменик градити само за једно племе, само за једну нацију, него споменик радимо за све заједно”, казао је он
У одлуци пише да ће се споменик, камени обелиск висок 10 метара, налазити на Тргу Републике. Одборници скупштине Главног града другог дана засиједања донијели су и више одлука из комуналних области и урбанизма. Градоначелник Славољуб Стијеповић казао је да ће управа Главног града током љета радити без одмора,како би за јесен спремили тендере за неколико важних објеката ,међу којима је и колектор за пречишћавање отпадних вода.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Pohara Kuča: Bratska krv na svijetlom oružju
Knjiga dr Ilije Petrovića „Crnogorska pohara Kuča“ razgrnula do sada sakriveni deo istorije. Zbog neslaganja sa tiranijom knjaza Danila, pleme Kuči platilo žrtvama 243 plemenika
JEDAN od najmračnijih perioda crnogorske istorije, iz vremena vladavine knjaza Danila Petrovića, naslednika Njegoševog, 1856. godine – po zlu čuvena pohara Kuča, zahvaljujući publicisti Iliji Petroviću, izašla je iz sveta tame i skrasila se između korica njegovog dela „Crnogorska pohara Kuča“.
Tako je skinuta prašina sa onog manje poznatog lica „katunske Crne Gore“, u kojem je svetlo oružje bilo okupano bratskom krvlju. Na sve načine do danas pokušavala se zaobići priča o tragičnoj sudbini jednog plemena, koje se hrabro suprotstavilo tiraniji „Zeka manitoga“, kako se u narodu zvao tadašnji gospodar Crne Gore. U školskom udžbeniku „Kratka istorija Crne Gore za školu“ iz 1910. godine pohara Kuča se, recimo, uopšte ne pominje.
A prema kazivanju savremenika tih tragičnih događaja, vojvode Marka Miljanova, posečene su 243 plemenske glave, od čega 17 „vojničkije“, dok su preostale bile staraca, žena i dece.
„Glave ljuđi i djece, koje su posječene, skupljene su na uljanik popa Luke i pobodene na rozge oko uljanika, kako bi iž vojvoda Mirko moga gledat i vidjet koliko iž je“, zapisao je Miljanov.
U narodu se do danas prepričava knjaževa naredba, koju je dosledno sproveo njegov brat, vojvoda Mirko Petrović: „Udri Kuča na božju vjeru, ako ga drugačije ufatit ne moš… i djeca u kolijevke da se kolju!“
Razlog krvavog pira bio je bunt Kuča, koji nisu mogli da trpe teror koji je sprovodio cetinjski gospodar. Sablja Mirka Petrovića i njegove vojske sekla je glave tek rođene dece, a od njene oštrice nisu pošteđene čak ni žene trudnice!
– Ova knjiga na originalan način prikazuje represivnost crnogorskog sistema u doba knjaza Danila, kada su udareni temelji surovom policijskom aparatu u Crnoj Gori – kaže profesor Predrag Vukić, istoričar. – Na videlo su izašle negativne strane naše prošlosti u drugoj polovini 19. veka. Ovo je klasičan primer surovosti i bahatosti sistema, koji proističe iz plemenske organizacije naroda i odsustva pravne države.
BOŽJI SUDZločinci nisu mogli da pobegnu od Božjeg suda. U Kučima se priča da su se mnogima od njih ugasila ognjišta. Jedan od zlikovaca ostao je bez tri sina. Najstariji je brzo posle pohare umro od ujeda zmije, srednji se utopio, dok je najmlađi umro od teške bolesti u velikim mukama. I knjaz Danilo je tragično završio. Ubijen je od ruke Todora Kadića u Kotoru, dok je njegov brat vojvoda Mirko umro od kolere.
Da je knjiga „Crnogorska pohara Kuča“ odbrana od zaborava, koja podseća i opominje, uverava književnik Čedo Baćović.
– Ispisana je tužna, tragična i krvava povest glasovitog plemena Kuči, koji su u sudaru sa organizovanom državom doživeli tragediju koja ne bledi, već poprima obrise antičke drame. Ilija Petrović je ispisao sumornu, ali opominjuću sagu.
I CRKVE PALILI
IstoriČar Mile Cicmil smatra da se radi o zločinu koji u današnjoj terminologiji može poneti i najsuroviju reč – genocid:
– Šta reći za mnogobrojne posečene glave glasovitih plemenika, njihovim zapaljenim ognjištima, pa čak i crkvama!? Gotovo da su u poslednji čas spasene mošti Svetog Arsenija Sremca, drugog srpskog arhiepiskopa.
Супер, имаћемо да се на шта п…. у центру града….
Још један УЖАСНИ ГРИЈЕХ на души Црне Горе – мјера суверености државе не одређује се према ГЕНОЦИДНИМ НЕДЈЕЛИМА. Молим се Господу за спас душа и фамилија оних који упркос савјести и части донесоше ову небожанску одлуку – опрости нам Господе, опет не знамо што радимо. Исус је распет, а Бараба је ослобођен и у НОВОЈ ПОХАРИ КУЧА У ЉЕТО 2015-то, само неколико дана уочи стравичне куЧке годишњице и у сате покоља у Велици итд. итд. “ Страшно племе, докле ћеш спавати…“
Србоспартански мук.
https://www.youtube.com/watch?v=bvRc7pwnt0U
Зашто да не? Мирко Петровић је србовао више него Никола и Његош заједно. Можда након градње споменика порасте потражња за његовом збирком пјесама „Јуначки споменик“ од стране к…. која се на попису становништва пишу као црногорци.
Свакако, не мислим да ће их читање пјесама војводе Мирка „поколебати“ нити то желим, само знам да ће им то продубити комплекс националног копилета и у томе уживам.