Споразум будућности, или будућност споразума

Дакле, ови из покрета #ОДУПРИСЕ склепали некакав Споразум, дочим тзв. грађански дио опозиције стао да га на сва уста фали, транслетује и о њему збори као о рјешењу вијека, које ће коначно довести до жељеног и армираног јединства, а оно ће као такво само од себе обурдати овај тридесетогодишњи режим, и ствари, посттранзиционим, мирним захватом, почети постављати на једино, природно и богомдано мјесто.

Међутим, споменути Споразум није добар, и Фронт, извјештавају медији, предлаже да се сједне за сто, али под условом да папир буде празан, што ће рећи без фамозних тачака чијој формализацији и Даниловић Горан ујединитељ имао понешто приговорити, иако је Дритан остао позитиван, као и ћаки&бечић, а то је, ипак, њихова ствар. (И нек остане, је л да…)

„Тај папир, Барнабас, из истих стопа да си вратио назад у Замак, с таквим материјалом само чиниш да се мој положај још више пољуља у очима Клама, рече К. а, и одвећ незадовољно промрда главом, док га је у леденој ноћи снијег готово замео.“
Али, ту причи није крај, јер се ниоткуд јавио Мишо О`браден С., и свему с неподношљвом лакоћом дао дијагнозу, према којој, то није никакав споразум о будућности, већ о опстанку опозиције.
Аха, чуо Мишо да шеф наслутио и у пролазу проциједио како, гле то, иза протеста провејава политичка амбиција, опет се ударило на државу, која је, уздуж и попријеко у НАТО-у, што јој одскочна даска да једном упане у зачарани круг ЕУ фамилија, које се истинске поломиле око случаја БРЕГЗИТ, који је тако типично острвски…

Оно што између редова заиста има моћ да фасцинира, јесте чињеница да је грађански дио опозиције приљубио Улицу, тако да сваку прилику користе како би се (уживо) јавили са Трга, или са Улице неког мањег града, појашњавајући шта је најбоље да се чини, и то одмах и сад, по кратком поступку, будући да је он готов – у политичком смислу – а на теби је само и ето тек толико да савладаш страх од симболичког, којем ваистину више нема мјеста, штоно рекао дикеј, одбјегли бизнисмен са демократским капацитетима, не само нафураним на послове са банкама и повећим капиталистичким објектима.

Добро, оставимо да видимо како ће се већ ствари развијати, засад свако протестује на свој оргиналан, јединствен и непоновљив начин, са позивом на уједињење без којег се не може у будућност, осим на начин како се то практиковало уназад тридесет година, међутим, тај вам пут избоксовао независност, тако да не знам у чему је проблем, момчад.
(Него, бака Ратка иако није баш прецизирала, у ствари, рекла: Црногорци су, све у свему, највише одговорни што смо се затекли у овом хаосу, након само дванаесет мајских година, у којима је направљена таква штета па ће требати два пута по дванаест како бисмо повратили оно што су скакавци појели. )

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: