Спорни Закон је вододјелница између двије Црне Горе – „брозовске“ и „његошевске“
1 min read
Подгорица, 16. фебруар 2020.
Пише: Феђа Павловић
Хтјели ми то да признамо или не, овај Закон о слободи вјероисповијести постао је, сасвим неочекивано и мимо намјере законописаца, својеврсна вододјелница између двије, ‘ајмо тако рећи, идеологије – између два доживљаја црногорске заједнице, њеног идентитета и институција које тај идентитет конституишу, између два тумачења њене историје и карактера који та историја оцртава, између два дискурса, два идејна корпуса, или, ако вам је тако драже, између двије Црне Горе – ‘брозовске’ и ‘његошевске’.
Називе, наравно, не треба схватити буквално – нити је ‘брозовска’ Црна Гора нужно комунистичка, нити је ‘његошевска’ Црна Гора сводива на лик и дјело Рада Томова. Тито и Његош у овој причи фигуришу више као метонимије два историјска пројекта, која су понудила различите одговоре на иста питања – што смо то ми, Црногорци?
Шта нас дефинише као заједницу? Јесмо ли, у првом реду, ‘српска Спарта’ или ‘некадашња чланица СФРЈ’? На којим институцијама почива тај наш заједнички идентитет? На ‘братству и јединству’ (које смо, након пада Берлинског зида, преименовали у ‘мултикултурализам и мултиетнички склад’) или на саборности под покровитељством Цркве (које се некада исказивало зборовањем, а данас кроз литије и молебане)? На Партији, или на Митрополији? Има ли то наше ‘грађанство’ неки дубљи основ, или свој легитимитет у потпуности црпи из сопствене уговорне природе? Схватамо ли секуларизам као слободу религије, или као слободу од религије – као заштиту религиозног израза у јавној сфери, или као цензуру религиозног израза ван граница манастира?
Питања ове врсте најјасније показују разлику између та два наша аутохтона свјетоназора, ‘брозовске’ и ‘његошевске’ Црне Горе.
Ми одавно имамо један нездрав и крајње неразуман однос према свим подјелама које се не дају свести на социо-економску класу – откако су нас титоистички историографи убиједили да су до крвопролића 90-их довеле националистичке и вјерске страсти (а не, рецимо, ауторитарна агресија иманентна Брозовом режину), ми подјеле које нису класне врсте третирамо као некакву опасну патологију, коју ваља искоријенити („превазићи“) прије него ли Чеховљева пушка опали.
Међутим, идеолошки ровови који нису сводиви на класни конфликт постоје у свакој развијеној земљи – у УК-у (око Брегзитаита), у САД-у (око Трампа) и у великој већини европских земаља (око ЕУ/имиграције/мултикултурализма/суверености).
У сваком од тих друштава води се културкампф чије непосредне теме одређује домаћи контекст, док је лајтмотив један те исти. И баш као што се данас, у развијеном свијету, кроз тај културкампф редефинише подјела на љевицу и десницу – не као прије, кроз однос према систему социјалне заштите, већ кроз однос према глобализацији и суверености – тако се и подјела на ‘брозовску’ и ‘његошевску’ Црну Гору полако артикулише као наша верзија приче о љевици и десници.
Зашто је то важно? Па зато што су, будимо искрени, ‘брозовска’ и ‘његошевска’ Црна Гора одавно два непорицива идеолошка, културна и дневно-политичка пола нашег друштва – само смо се, све ове године, претварали да то није тако, да је ‘брозовска’ Црна Гора „нормална“, а ова друга „патолошка“: нецивилизована, вулгардна, малоумна, крезуба.
Ових дана, та хегемонска слика, коју ‘брозовска’ Црна Гора деценијама пласира, постаје све мање убједљива – литије су показале та ‘његошевска’ Црна Гора изгледа и како звучи. И замислите – изгледа и звучи пристојно, урбано, породично и мирно.
Упоредите говоре са јучерашње литије и оне са недавно одржаног патриотско-комитско-државотворног скупа у Никшићу, па реците искрено – гдје су шовинисти који пјене од мржње? Гдје су овјештале мумије који бију битке из Другог свјетског рата? Гдје су рушитељи, а гдје бранитељи? Ко је ту „нормалан“?
Подјела на ‘његошевску’ и ‘брозовску’ Црну Гору је чињеница која, сама по себи, није ни позитивна ни негативна – на нама је да је прихватимо и да, ако већ бирамо страну, покушамо да допринесемо квалитету дискурса са којим смо се идентификовали.
Прочитајте још:
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Noje ovo odjela na Brozovu i Njegoševu Crnu Goru. Kao prvo postoji samo Montenegro, nikakva Crna Gora koja zvuči zatucano i srednjevekovno.
Drugo ako ne postoji Crna Gora, onda je bespredmetno kenja.t o Njegoševoj Crnoj Gori. Njegos je bio srbijanski primitivac. Kukavičje jaje koje nam je Srbija podmetnula.
Broz nas je oslobodijo te zablude i gigantske laži koju su nam vjekovima nametali iz Svrbije.
Danas postoji samo Montenegro, Montenegrini kao stanovnici i preśjednik Milo Đukanović otac nacije.
Hahahaaa. Legendaran si… Crnu Goru pokorit ne mogu pa da je sto put moja!!!!
Rećiću ovdje nešto što sam poodavno uočio čitajući i odmalena uz gusle slušajući:
Srpstvo se trebalo ujediniti pod krunom Petrovića!
Tada ne bi bilo jugoslavije i pucanju srpstvu u noge.
Е да не беху Николини неспособни синови за било шта паметно и рационално могло би се и дискутовати. Овако наше династије су прошлост и тражимо међу политичарима најбоље.
Bravo casni sine od casnog oca!!
Zivio majci.
Istina živa, pa čak i gore od Brozove. Ja bih prije rekao Boljševički. Njima su mnogo sličniji
Kakav otac takav i sin
I Bodin je zanemeo pred ovom istinom!
„И баш као што се данас, у развијеном свијету, кроз тај културкампф редефинише подјела на љевицу и десницу – не као прије, кроз однос према систему социјалне заштите, већ кроз однос према глобализацији и суверености – тако се и подјела на ‘брозовску’ и ‘његошевску’ Црну Гору полако артикулише као наша верзија приче о љевици и десници.
Браво,тоето.
Prestanite da lažete da je više od 63000.zato i ne reaguju, ne manipuliše nego zovite ljude da izadju. Malo je!
Његош је вечан!Његош је светионик Српства! Нек је вечна Његошева Црна Гора!
Istina!
Cijela jedna Istina, bez da truna jednog u nju ima, čista!
… Nepobjedna, kao i svaka druga prava Istina!
Ga.ovi jedni i manipulanti, objavljujete samo ono što vam odgovara, pola su vas udbaške muve pod oni…
Bravo!
Sjajno!
Pa treba dok se okilimo svi da šetamo, bez rezultata. Nek se miču kolovodje da d i dju drugi, jer petlju nemaju a naroda imaju.
Pavlovicu svaka ti cast.
Svijetlo Lice Nasega Naroda….
Obasjano Oreolom Svjetlosti i Svetosti….
Bog, Istina i Pravda sa Nama….
Njegosevska i Gorsko-Vijencana Crna Goro….
Fedja….Sine Lijepi….
Pametna Glavo….
Majka Te Rodila….
Braćo Crnogorci,
kad ovo uradite, ujedinili ste Crnu Goru:
moje slike, komitske barjake i vojnu knjižicu u litije SLOBODNO, u njoj piše da sam Srbin bio i srbsku krunu Petrovića branio, ne valja se stiđet’ svoga.
Bez mene nemaju ništa, zato me i otimaju.
Njima eto Jova Kape, Jusufa Čelića i Anta Moškova.