Спорост судова у Црној Гори омогућава одбрану са слободе за тешки криминал

Према посљедњем извјештају Европске комисије број неријешених случајева, пред црногорским судовима који су старији од три године крајем марта 2023. био је 6.946.

Међу њима су и оптужени за најтежа кривична дјела. Они за које судови током три године нијесу донијели првостепену пресуду, по закону пуштају се на слободу што је безбједносни ризик према процјени полиције.

Кривични Законик Црне Горе предвиђа да се окривљенима укида притвор уколико у року од три године, од дана подизања оптужнице, не буде изречена првостепена пресуда.

Због пуштања на слободу оптужених за тешка кривична дјела, укључујући убиства или припадност криминалним клановима, црногорска полиција је претходних дана претресла бројне станове и возила у више градова.

Како је саопштио министар унутрашњих послова Данило Шарановић 24. новембра полицијске акције су одговор на безбједносне ризике:

„Ова акција је одговор на изазове настале пуштањем на слободу одређених припадника организованих криминалних група, а које су посљедица неизрицања пресуда у року од три године.“

На безбједносне проблеме указује и адвокат Милош Вукчевић који за Радио Слободна Европа (РСЕ) каже да је њихово пуштање изазов за полицију и тужилаштво у смислу обезбјеђења сигурности грађана и спријечавања извршење нових кривичних дјела.

„То може довести до обрачуна између припадника кланова, што може нарушити безбједност у Црној Гори“, наводи Вукчевић.

У претходне три године, откад су полицији и тужилаштву стигле дешифроване Скy комуникације из Еуропола, појачана је борба против припадника криминалних кланова у Црној Гори.

У Црној Гори дјелују најмање два велика криминална клана „Шкаљарски“ и „Кавачки“ који су у међусобном сукобу од 2014. године када је у Валенсији нестао товар од око 250 килограма кокаина.

У међусобном рату убијено је најмање 50 особа. Многи од припадника кланова су и даље у бјекству.

Без прецизних података о ослобађању из притвора, постоје само процјене

Прије мјесец дана изабрани министар правде Андреј Миловић затражио је од Вишег суда у Подгорици да му доставе податке о предметима у којима три године није изречена првостепена пресуда, а због чега ће се окривљени наћи на слободи.

Ове податке из Вишег суда није добио ни РСЕ. Како су навели још увијек нису такву информацију сачинили ни за Министарство правде.

О томе колико је до сада оптужених пуштено да се бране са слободе такође није одговорено.

„Познато нам је да је било неколико таквих случајева, али није прављена посебна анализа на нивоу Специјалног и првостепеног кривичног одјељења“, рекла је за РСЕ портпаролка суда Марија Раковић.

Из Министарства правде за РСЕ је речено да ће анализа рада судова, укључујући и број кривичних процеса који трају дуже од три године бити завршена наредних дана.

Једини податак је, да је Виши суд до краја марта ове године процијенио да је за шест оптужених могао да истекне трогодишњи притвор.

„Не можемо прејудицирати да ли ће у међувремену пресуда бити донијета, али говоримо о ситуацији ако не буде донијета“, каже се у одговору достављеном РСЕ.

А да четрнаест притвореника може изаћи из затвора због недоношења пресуде у процесима у којима им се суди саопштио је предсједник Вишег суда Борис Савић на сједници Судског савјета крајем септембра.

Разлози одлагања и одуговлачења судских процеса

Као образложење зашто се касни са пресудама Савић је тада рекао да имају мањак судија у Специјалном одјељењу које суди дјела организованог криминала. То одјељење има само шест судија а велики број предмета, навео је Савић.

Предсједница Судског савјета Весна Симовић Звицер дио разлога види у мобилности судија.

„Било је случајева да један судија почне кривични поступак, а затим буде именован на вишу инстанцу, па се тај предмет додјељује другом судији. То је једна реална ситуација“, наводи Симовић Звицер за РСЕ.

Сматра да би требало измјенити Кривични законик како би се дефинисало да ли рок од три године почиње подизањем оптужнице или почетком главног претреса.

Адвокат Милош Вукчевић наводи и неадекватне и недовољне услове за рад суда:

„Имамо свега двије велике суднице у Вишем суду, велики је број окривљених у поступцима укључујући и велики број бранилаца. То резултира немогућношћу да се поједини адвокати или окривљени одазову сваком претресу па долази до одлагања.“

Он наводи да би се суђења убрзала и квалитетнијим истрагама.

„Наш Закон прецизира да се послије три године суђења, окривљеном не може продужити притвор за то кривично дјело. Сваки оптужени према конвенцијама има право на суђење у разумном року, па је на правосуђу одговорност да се на вријеме окончају судски поступци.“

Незадовољство и протест породица оштећених
Ситуација са пуштањем окривљених погађа породице оштећених.

Поводом недавног пуштања на слободу Душана Шиља и Николе Ивовића, оптужених за убиство Стефана Шаровића 2019. у Херцег Новом, којима је укинут притвор јер ни након три и по године суђења није донесена пресуда огласила се породица Шаровић оцјеном да се њиховим пуштањем отвара „простор за манипулације и опструкције како би суђење трајало унедоглед, а окривљенима могућност за бјекство“.

Из притвора је недавно, након три године, због неизрицања пресуде пуштен Зоран Мрваљевић кога је тужилаштво теретило за стварање криминалне организације и наводно подстрекивање на убиство.

Једна од опасности пуштања на слободу је и могућност да се окривљени не појаве у даљем судском поступку.

Портпаролка Вишег суда Марија Раковић каже да се приликом укидања притвора изричу одређене мјере како би се спријечиле такве ситуације:

„Најчешће се ради о забрани напуштања пребивалишта, обавеза повременог јављања надлежном органу и одузимање путних исправа.“

Адвокат Милош Вукчевић наводи и јемство као врсту гаранције да ће се окривљени одазвати позиву суда.

Шта каже статистика Европске комисије?

Пред црногорским судовима је крајем прошле године било у раду 51.539 предмета.

На крају 2022. било је 4.890 предмета старијих од три године, што је око 1.100 више него на крају 2021. године, види се из извјештаја Европске комисије о Црној Гори.

Иако се као разлог за неефикасност судства наводи недовољан број судија, статистика указује да их је у Црној Гори више него у земљама Европске уније у односу на број становника.

Црна Гора је 2022. године имала 263 судије односно 42,4 на 100.000 становника, док је европски просјек 22,2 судије на 100.000 становника.

Слична је и статистика када су у питању тужиоци. Црна Гора има 103 тужиоца, односно 16,6 на 100.000 становника, док их је 11,8 на исти број становника у земљама Европске уније.

Извор: РТЦГ

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: