Спортисти само сањају медаље: Душан Симоновић вјечити предсједник Црногорског олимпијског комитета

Пише: Милован Зорић

Дебакл црногорских спортиста на Олимпијским играма у Паризу изазива велико разочарање код свих поклоника спорта и патриота. Од 19 спортиста који су нас представљали на ОИ (ватерполо репрезентација и шест такмичара у индивидуалним дисциплинама), највише су подбациле ватерполисти, у које су полагане наде да би могли коначно да се домогну олимпијске медаље, а први пут “ајкуле” се нису пласирале у четвртфинале! Једриличар Миливој Дукић је остао без финала, тенисерка Данка Ковинић изгубила је већ у првом мечу, док се двоје пливача, боксерка и атлетичар, морају задовољити кубертеновским геслом „важно је учествовати“.

За депримирајућу истину да су наши спортисти (спортисти – репрезентативци Црне Горе, примједба редакције ИН4С) опет били само „туристи” на планетарној смотри спорта, у граду свјетлости, лако је пронаћи кривца. То је Душан Симоновић, вјечити предсједник Црногорског олимпијског комитета. За неупућене податак: Симоновић је као предсједник ЦОК-а пети пут предводио црногорску делегацију на Олимпијским играма!

Симоновић је на овој функцији од 28. маја 2003. године! Мандат му је продужен на Скупштини 23. новембра 2008, нову подршку добио је 3. новембра 2012. као и 3. новембра 2016. а пети мандат “уграбио” је 9. септембра 2020. године, дакле, само десет дана послије пада режима којем је свим бићем припадао?! И његов политички узор Мило Ђукановић је сишао са власти, а Симоновићу је мало пет мандата… И да иронија буде већа, на свим изборима за предсједника ЦОК-а од 2008. године (до тада му је два пута ривал био свјетски шампион у џудоу Драгомир – Мигина Бечановић који је одустао од кандидатуре током сједнице) Симоновић иако аномимус у спорту, са скромним учинком каратисте трећеразредног ранга, био је једини кандидат и, као експонент владајућег режима, добијао једногласну подршку спортских савеза које су тада водили (и данас воде) истакнути чланови ДПС-а или њихових сателита.

Предводећи Црногорски олимпијски комитет пуних 21 годину, Симоновић се може похвалити само једном олимпијском медаљом. Рукометашице Црне Горе освојиле су сребрну медаљу на Олимпијским играма у Лондону 2012. године и ушле у историју, мада је тај подвиг дошао као резултат огромног улагања државе у пројекат звани ЖРК Будућност, која је само три мјесеца раније освојила прву титулу првака Европе.

Политички конвертит Симоновић био је функционер СДП-а, потом је подржавао ДПС, па СД. Зато је и бирао за своје прве сараднике, потпредсједнике ЦОК-е, бирао назови спортске раднике јасних политичких увјерења сличних његовом опредјељењу. Не би нас изненадило да се сада приклони ПЕС-у, како би се препоручио и за шести мандат (избори у ЦОК-у су у олимпијској години) и не сумњамо да му је та идеја прошла кроз главу док је, као вођа црногорске делегације на ОИ у Паризу, угошћавао премијера Милојка Спајића и министра спорта Драгослава Шћекића, који су, како је саопштено, “путовали о трошку Црногорског олимпијског комитета”, чије активности Влада већински финансира!?

Како је човјек скромног интелектуалног интегритета, без знања страних језика, који је професионалну каријеру започео као секретар ИО СО Колашин, успио да се експресно вине у сам врх политичке “елите” и за награду добије статус “доживотног” челника кровне спортске асоцијације?

Колашинска чврста веза локалног апаратчика Душана Симоновића и Весне Меденице, за коју се говорило да „ведри и облачи” црногорским правосуђем, генерацијски блиских пријатеља, крунисана је кумством. Кума Весна, 2003. године је ушла у државни врх, најприје као врховна тужитељка, а од 2007. као предсједница Врховног суда Црне Горе. Онда се не треба ишчуђавати откуд баш Душан Симоновић да те 2003. године буде изабран за првог предсједника Црногорског олимпијског комитета. И да потом, уз кумовску подршку своје Колашинке, наниже чак пет предсједничких мандата у ЦОК-у! Изјавама из Париза отворено се кандидује и за шести мандат, како би и у Лос Анђелесу 2028. предводио црногорске олимпијце, а у случају новог дебакла понудио би раније изречено оправдање: “Црна Гора је мала држава, а мале државе не освајају често олимпијске медаље.”

Користећи позицију Весне Меденице да ојача свој утицај у ЦОК-у, куми је за безбрезервну подршку обилато узвраћао. На туђ рачун галантни Симоновић редовно је позивао да буде гост на Олимпијским играма. У делегацији су редовно функционери били бројнији од спортиста. Најуочљивије је то било у Рију 2016. гдје су се шепурили многобројни чланови црногорске делегације. Чарима Копакабане нису могли да одоле ни тадашња предсједница Врховног суда, ни “маг економије” професор Веселин Вукотић који је на далеки пут повео комплетну фамилију.

Државна ревизорска институција, “чешљајући” финансијски извјештај ЦОК-а за 2016. годину, ставила је примједбу да су за правдање трошкова путовања гостију на Олимпијске игре у Бразилу понуђене само карте и рачуни, али не и имена гостију, односно да Црногорски олимпијски комитет нема дефинисане критеријуме на основу којих се одлучује о избору гостију које о свом трошку води на Олимпијске игре, односно плаћа им превоз и смјештај. Случај је заташкао Душан Симоновић, уз помоћ куме и политичких моћника.

За изостанак у Паризу овог љета то “одабрано друштво” – Весна Меденица и Веселин Вукотић, па и некадашњи “Бели орао” Предраг Бошковић, имали су ваљано оправдање – морају да “гостују” у судницама Вишег суда због разних оптужница!

Да важи она народна “Бог на небу, кум на земљи” и да су кумовске везе сматране светињом, увјерили смо се из порука које су изузете из телефона Весне Меденице, одузетог након што је у априлу 2022. године ухапшена по налогу Специјалног државног тужилаштва због сумње да је дио криминалне групе коју је формирао њен син Милош, а која је шверцовала цигарете, наручивала судске пресуде…

Предсједник ЦОК-а Душан Симоновић жалио се Весни Меденици (иначе предсједници Скијашког савеза Црне Горе), да је истрагу Међународне скијашке федерације (ФИС) почетком 2022. покренуо тадашњи вршилац директора Управе за спорт и младе, Марко Беговић. У том контексту њих двоје вријеђају Беговића, а Меденица и пријети да ће му “је*ати оца” и испљувати га чим га види.

Конверзацију почињу 10. фебруара 2022. када Симоновић својој куми шаље линк текста који се бави том тематиком, објављеног на порталу Вијести, а потом и један документ.

“Ево ово су ми послали и чујем да је Беговић то све покренуо”, пише предсједник ЦОК-а, а Меденица поручује:

“Ада то смо знали. Олош, је*аћу му оца мулавога”.

Вијести су, тих дана, пренијеле текст америчког Вашингтон поста, да ФИС истражује најмање три квалификационе трке, међу којима је била и она у Црној Гори, а након којих се један број такмичара пласирао на Зимске олимпијске игре у Пекингу.

“Истрага Међународне скијашке федерације (ФИС) и написи утицајних свјетских медија о томе да су се и на Бјеласици одржавале скијашке трке на којима су, наводно, лажирани резултати како би се такмичари из бројних земаља лакше пласирали на Олимпијске игре, непријатне су и захтијевају пуну истрагу”, казао је тада Вијестима Беговић.

Италијанска “Ла Република” је објавила да је током такмичења која су се одржавала у Дубаију, Црној Гори и Лихтенштајну било корупције, па чак и пријетњи смрћу.

“Хтио је ја да реагујем, али ја њему и Братићки (Весна) не одговарам на дописе. Све је од пријема на Цетиње кренуло. Олош”, пише куми Симоновић.

Предсједник ЦОК-а показивао је своју моћ и као предсједник Савјета РТЦГ, гдје је био у пуном мандату (2010-2014). Симоновић је 2012. године покренуо приватну тужбу против предсједника и чланице Новог синдиката РТЦГ Радомира Пајовића и Мирјане Поповић, оптужујући их да су разговор који су водили у просторијама Црногорског олимпијског комитета 2011. године снимили без његовог знања, а затим га и објавили на сајту “Youtube”.

На суђењу оптуженима за неовлашћено прислушкивање и снимање разговора, преслушавани су снимци на којима предсједник Савјета РТЦГ Душан Симоновић погрдно говори о својим колегама и о “разбацивању пара” у том државном гласилу. Тако су сви могли чути како Симоновић, поред већ добро познатих квалификација за запослене у РТЦГ, између осталог Мињу Радојичића назива сељаком, тадашњег генералног директора јавног сервиса Бранка Војичића као “класичну будалу”, директора општих послова Миодрага Вучинића као “највећег гангстера”, а директорку телевизије Радојку Рутовић као особу која нема капацитета за посао који обавља.

Отпуштени радник РТЦГ Радомир Пајовић рекао је у Основном суду да је “безочна лаж” да је он снимао разговор са предсједником Савјета и објавио дио тог разговора на “Yоутубе”. Казао је да сумња да је управо Симоновић снимао тај састанак и злоупотријебио њега и Мирјану Поповић, како би изнио своје ставове у јавност.

Кад се сагледају сва “достигнућа” овог спортског функционера, који је без нарочитог успјеха потрошио пет мандата на челу Црногорског олимпијског комитета, Душану Симоновићу треба организовати достојан опроштај (као што су му то јула 2014. приредили уредници и новинари РТЦГ као одлазећем предсједнику Савјета) и заувијек га одстранити из одлучивања у спорту и – послати га у мировину.

Извор: А плус портал

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: