ИН4С

ИН4С портал

Срамне пресуде НАТОвога „суда“

1 min read

Јован Лакићевић

Пише: Јован Лакићевић

Велика већина говорника на тек минулој сесији Разједињених нација, поводом њемачке Резолуције о „геноциду у Сребреници“, позивала се на одлуке једног и другог хашког „суда“. Овај други, суд не знам чије и које правде, позвао се, својевремено, на пресуде оног првог „суда“, којим је, ваљда све вријеме, управљао извјесни Теодор Мерон.

Прва пресуда „за геноцид“ изречена је команданту Братуначке бригаде, пуковнику Видоју Благојевићу, за „ помагање и подржавање геноцида“, али је и она касније укинута.

Друга пресуда за „геноцид“, изречена је генералу Радославу Крстићу, команданту Дринског корпуса. У другостепеном поступку ова првобитна пресуда је преиначена у осуду „за помагање и неспречавање геноцида у Сребреници“.

По истој, хашкој рецептури , за „помагање“, или „неспречавање“ геноцида, осуђени су и остали генерали, али и челници Републике Српске! А да „геноцид“ никад није утврђен!

За „геноцид“ су осуђени, ваљда, једино Дражен Ердемовић, Хрват, који је „признао“ да је сам побио више од хиљаду муслиманских заробљеника и његов наредбодавац, пуковник Љубиша Беара, по националности Југословен (а испоставиће се да је Јевреј!), иначе високи агент Емајлсикса!

Осуђен је и потпуковник Дринског корпуса, „безбједљак“ Вујадин Поповић, кога је у овом прљавом послу западних агенција, по субординацији ангажовао пуковник Беара. Дакле, од виших официра, само један је Србин!

Обојица су, и Беара и Поповић, уз помоћ још осам припадника тзв Десетог диверзантског плаћеничког одреда , у чијем саставу је био такође само један Србин, извели стријељање на Врањеву, у коме је погубљено 484 муслиманска заробљеника!

Незванично се могло чути да је енглески агент Беара учествовао и у стријељању затвореника на преостале четири локације, али ни до данас није истражено да ли су са њим у овом злочиначком послу судјеловали припадници енглеског САС батаљона, који су тих дана боравили у Сребреници!

Иначе, на ова четири мјеста, гдје су муслимански заробљеници, такође стријељани, али у мањем броју, Хашки „суд“ није успио да утврди ко су били извршиоци! Шта мислите – због чега?

Бавећи се Сребреницом на овом Порталу, више пута сам поменуо извјештаје представника Уједињених нација из Сребренице и Сарајева, Филипа Корвина и Карла Безола, да је након заузимања Сребренице, стријељано 700, односно 600 муслиманских заробљеника!

То јесте ратни злочин, али ни до данас није утврђено – чији је!

Иначе, у више текстова сам истицао разне врсте подлости и марифетлука наше разбраће, босанских муслимана, да би се стигло до бројке од 8.300, наводно покопаних у Поточарима, о којима се дебатовало у Разједињеним нацијама!

Прилика је, након очитог пораза Удруженог Запада у УН, да се и Република Српска и Србија потруде да утврде, након неопростивог закашњена, шта се заиста догађало у јулу 95. након заузимања Сребренице. Дужни су то и овом, а нарочито – будућим нараштајима!

Дакле, што се мене тиче, да су стријељања заробљеника након ослобађања Сребренице, била „велики српски злочин“ – никад на то нећу пристати! Драги српски политички тртабузи, најприје утврдите ко је стријељао муслиманске заробљенике, па потом говорите о „страшном српском злочину“!

Писао сам на овом Порталу, у последње четири године, како се, бесрамно попуњавало мезарје у Поточарима, да би се стигло до 8.ооо и триста преко тога побијених муслимана. И рекао сам: Кад свијет сазна истину о овом монтираном геноциду – засмрђеће Поточари! Досад , нажалост, није сазнао.

Но, да се вратим хашком „суду“ и Теодору Мерону.

Професор Правног факултета у Београду, др Војислав Шешељ, и сам жртва бесрамног „Хашког тибунала“ тврди да Хашки НАТО суд нема никакав легитимитет. Формирао га је Савјет безбједности УН, који, по свом статуту, на то није имао право!

Хоће ли нам ико рећи како су биране судије и тужиоци споменутог „суда“? То је, до данас, остала енигма.
Зна се само за заповијест НАТО пакта која је пред „судом“ постављена: за разбијање Југославије и грађански рат у њо, ј осудити 80 посто Срба, 15 одсто муслимана и пет одсто Хрвата!

Данас знамо да од муслимана практично нико није осуђен. Био је на 20 година робије Насер Орић за злодјела у Подрињу, али је потом „нагло“ – ослобођен! Након тога је ослобођен, у следећем поступку, „због недостатка доказа“!

Мало ко зна да је Хашки суд основан да би се „судски“ окончало оно што није успјело војнички – побједа НАТО над Српским корпусом! Видимо да су успјели!

Када сам, у једној прилици, свом брату и духовнику, неумрлом Амфилоју, у Липову, код цркве др Милована Бојића, рекао да је НАТО био први финансијер Хашког суда, он је остао запањен.

Сада се то и зна и незна!

Господин Мерон, који је, како се испоставило, био агент ЦИАе, одговоран је за сваку пресуду! Ријеч је о особи веома сумњиве биографије, који је, наизмјенично, био грађанин Израела и САД.

Уочи сваке пресуде српским челницима и генералима, ишао је у Вашингтон, да не би погријешио!

Није ишао једино приликом ослобађања казне хрватских предводника „Олује“ Готовине и Маркача, осуђених првобитно на 24 и 18 година затворау чему је предсједник Хашког „суда“, Морион одлучујуће учествовао. Том приликом је скокнуо само до Загреба, гдје се задржао дан-два, док му 30 милиона еура није сјело на рачун у Хагу!

Тако вам је то моја српска браћо, са Хашким „трибуналом“ и његовом правдом.

Трговали су, наравно, и тужиоци. Карла дел Понте се једном пожалила како су је преговори са ондашњим предсједником српске Владе, око изручења Милошевића, „коштали живаца“, да је то потрајало годину дана, све док нијесу дошли до цифре од 30 милиона еура!

Тако се десило да је извјесна наша дама постала „најбогатија удовица“ Европе!

Но, да вратим Рерону и његовој „свити“.

Видјели смо да у том назови суду има и неколико часних, неподмитљивих судија. Неколико пресуда се завршило са 3 према 2 у гласовима, да су се неке судије изузимале из унапријед наручених, драконских пресуда за српске челнике.

Споменута хашка перјаница, Теодор Мерон, у проблематичним случајевима сам је себе постављао за предфсједника судског вијећа. Али, за сваки случај имао је и „кеца у рукаву“.

Прије неки дан видио сам, не знам на ком ТВ каналу, неку дементну особу у инвалидским колицима (снимак је од прије двадесет година) за кога је речено да је у питању турски судија, чије име, наравно, није вриједно помена. Био је, кажу, пет пута дементнији (мада је у то тешко повјеровати!) од актуелног америчког предсједника.

Од свег правног знања знао је једино да испише, кажу, своје име и презиме. Он је за агента ЦИА-е , Морона, био идеалан за свако петочлано судско вијеће. Знао је да овај правни драгуљ из нама, Србима, вјековима пријатељске Турске, неће погријешити, односно да неће потписати неко непознато име и презиме испод скандалозних „судских“ пресуда!

Већ сам више пута на овом Порталу рекао да сам у стању, ко год ми помене „Хашки трибунал“ као некакав суд, у било којој варијанти, да му пљунем у лице! Ваљда и избог тога, у последње вријеме ријетко излазим из куће!

 

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

2 thoughts on “Срамне пресуде НАТОвога „суда“

  1. Камо среће да смо више знали о Сребреници пре ове најновије бошњачко- немачке подвале!

  2. Respekt,
    sve tačno i jasno ka dan.No,zapalo je da nam upravljaju najgori od najgorih.Kukavice i sebičnjaci.
    Viđećemo đe će se ustaviti

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Privacy Policy