Срамно ћутање „бораца и боркиња за људска права” на дискриминацију Српкиња

Најнезаштићенија група у Црној Гори су Српкиње. Није ово никакав тендециозни став, ово је чињеница. Сво лицемјерје НВО, западних амбасада, различитих бораца за људска права који су спремни да погину на пољу језичке родне равноправности и сексуалних слобода, огледа се у њиховом односу према Српкињама. Они њих не виде као жене које треба бранити, које заслужују људски однос, које имају право на своје мишљење. Они се заправо гаде различитих ставова, мада се наводно боре за право на различитост. Њихов суштински мото је следећи —  различити али само на њихов начин.

Доказа за то је мноштво, а можда су најуочљивији однос према Јовани Божовић и проф. др Весни Братић. Није тај однос продукт само националне мржње према Србима, то је дубока идеолошка борба. Можете бити каква хоћете жена, само је важно да нисте конзервативна жена. НВО ће стално папагајски понављати да је важно да се жене укључе у политику, мислећи под тиме да то морају бити жене по њиховој мјери, либералног става или без става.

Проф. др Весна Братић, предсједница Политичког савјета Уједињене Црне Горе, поставила је јасна питања институцијама када је била изложена дискриминацији и увредама на телевизији која је у надлежности власти. Њена питања о томе да ли је мање вриједна као жена Српкиња од других жена остала су без одговора, а ниједна невладина организација, ни представници власти, нису осудили овакво понашање. Осудили то нису ни многи политичари, јер се већ прихватила и усталила та матрица да Српкиње ни не треба бранити, оне су препуштене на милост и немилост разним хијенама.

Посланица Нове српске демократије Јелена Божовић доживјела је насиље током сједнице Уставног одбора, када је посланик Нермин Абдић чупао микрофон и насилно прекинуо сједницу коју је она водила. То насиље су видјели сви и сви су га одћутали. Божовићева је упозорила да је њена безбједност била угрожена и да су је колеге морале евакуисати из сале. Међутим, ни овај инцидент није изазвао реаговање институција. Невладине организације, омбудсман, полиција и парламентарци, укључујући оне који иначе осуђују насилничко понашање, нису се огласили, што поново поставља питање да ли су Српкиње мање вриједне од других жена.

Оштећен аутомобил Јелене Божовић: Напад наставак организоване хајке ,,силеџија из ДПС-а“

Овај напад, као и накнадна штета на аутомобилу, Божовић види као покушај да се застраши и ућутка.

Она је саопштила да је случај пријавила надлежним органима, али је и изразила разочарење што јавност поново ћути. Божовић је истакла да је, као Српкиња, изостављена од подршке коју би иначе добиле друге жене.

„И некада бих можда очекивала да ће у моју одбрану стати јавност која тако здушно брани жене када то њима одговара, али одавно ми је постало кристално јасно да бити Српкиња очигледно „неутралише“ то што сам жена, јер заиста заглушује ова „громогласна шутња“ дежурних душебрижника из медија и НВО сектора“, истакла је Божовић у јучерашњем саопштењу.

Са друге стране, и ван политичке арене громогласна је тишина када су у питању Српкиње. Тако, на примјер, имамо политичку злоупотребу лика и дјела Биљане Вучуровић, директорице гимназије „Слободан Шкеровић“ која пролази кроз медијску стигматизацију и линч само зато да би се истакла кривцем, иако је поштовала све процедуре и радила свој посао поводом недавног случаја сексуалног узнемиравања у тој школи када је професор слао поруке експлицитног садржаја својој бившој ученици.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: