Срамота!
Срамота ме је. Срамота ме је земље „гдје су пашчад пуштена а камење везано“. Срамота ме је пред будућим генерацијама, којима ћу морати и ја једног дана да полажем рачун.
Шта да им кажем, јер сам и сам одговоран за ову мизерију и апатију коју живим и називам животом. Срамота ме је што нијесам довољно гласно и довољно храбро говорио, шетао, бунио се када је полиција хапсила и тукла слободне грађане. Њихове гласове нијесам довољно будно слушао, због тога неће и моје позиве имати ко да чује. Јер ова држава почива на оваквим људима као што сам ја. Људима који су противно својој савјести за шаку сребрењака склопили пакт са ђаволом. Ради свог комфора и зарад ситних привилегија све чешће прећуткујем. Све мање се буним и све чешће окрећем главу од незаконитости и лоповлука ове власти. На крају кад на мене дође ред биће касно. Појешће и мене „демократски мрак“.
Преиспитујем себе. Шетао сам свих ових дана. Убјеђивао и друге и себе. Једини начин да нешто промијенимо у нашим животима је да се побунимо. Довољно гласно и довољно одлучно да дјелујемо. Право на побуну је врхунско демократско право. И не, побуна не дестабилизује државу. Није тачно. Јака је само она држава која има храбре и слободне грађане који се буне када их држава пљачка преко горива. Када су им плате мале. Када им дјецу запошљавају или не запошљавају на основу тога јесу ли за Мила или не.
Разлога за побуну овај режим нам је дао много.
Супротно томе, јадна је она држава која тажи подаништво од својих грађана. Јадна је то држава која тражи поданике који се плаше „и говна и овна“. Када ћемо живјети? Шта ћемо рећи нашој дјеци?
Свака власт квари људе, макар били и предсједник кућног савјета. По дефиницији. Апсолутна власт апсолутно квари људе. Ови наши што су на власти већ двадест и пет година кварни су до сржи. А ми смо кукавице. Нећемо или не смијемо да помогнемо људима. Да оздраве. Да се спасу од зла горега. Мени је лакше да будем као они, као мој Министар, и купим мрвице са њихове трпезе, у нади да ће и мене Министар погладити по глави. Није џаба Краљ Никола носио врећу медаља увијек уза себе, када год би пошао у посјету свом народу. Срамота ме је што смо полтрони у души. Због тога се ипак буним.
Ја овакав какав сам и оволико колико смијем.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
No, ipak Crna Gora, kakva god bila danas, vjerujem, nikad nije bila jača i samosvjesnija. Vjerujem da je dorasla predstojećim izazovima i da će spremno i u miru dočekati decembarsku pozivnicu za članstvo u Sjeveroatlantskom savezu
Većinu građana ove države nije sramota da žive životom nedostojnim ljudskog bića. Nemaju sramotu od sopstvene djece kojoj donose hleb zarađen poltronstvom, trpljenjem poniženja obesnih i prenajedenih Milovih tajkuna. Ali to je izbor svakog od nas. Neko ima stida i obraza a neko nema. Svi oni koji imaju minimum ljudskog dostojanstva doćiće u subotu u Podgoricu. Boriće se za to da ostatak svog života prožive kao ljudi a ne kao robovi Milovi!
Малена је Црња и Гора да се неко у њој може сакрити или ти остати непознат, зато би ваљало да ко год препозна ове скотове од полицајаца напише његово име и адресу на овом порталу, за злу не требало.
Nemamo nikakvog razloga za stid mi koji odolijevamo primitivizmu džemperaša čije oči ostaše gladne , a 25 godina otimaju od usta ovoga naroda.Ali, sve na ovoj zemlji ima svoj početak i kraj.
U potpunosti se slazem sa svakom rijecju sto ste napisali, jer i ja se isto tako osjecam a i pretpostavljam 90% naroda u Crnoj Gori.
Moramo se osloboditi ove 25 godina nocne more i nauciti za ubuduce da nam se ovakve stvari vise ne dogadjaju.
Samo naprijed u borbi za oslobodjenje!!!
a moj cojak dobro ti ovo napisa ,nego reci zna li ko ovg pandura lijevo ,nesto sam se na njega nameracio neznam zasto ,ali sve mi se cini da je jedan veliki skot.