Србе жигошу, министар их хвали
Порука српског министра спољних послова Ивана Мркића да су односи Србије са државама бивше Југославије најбољи од распада земље, према оцени стручне јавности, у најмању руку је изненађујућа. Не само да га демантује пракса јер се није отишло даље од протоколарних државних посета, већ и то што у последње време испливавају озбиљно оптерећујући проблеми с некад братским републикама.
Званични Београд се хвали напретком односа са Сарајевом, а тамошња јавност тумачи да то значи да није било корака уназад.
Све до пре неколико дана кад је Бакир Изетбеговић, члан Председништва Босне и Херцеговине, због српске потернице за ратним командантом Насером Орићем уложио оштар протест амбасадору Србије Станимиру Вукићевићу и Србију тешко оптужио за наставак „агресивне политике према БиХ“.
Сусрети Србије и Хрватске на државном нивоу нису затворили ниједно горуће питање, па ни тужбу и контратужбу за геноцид, а осим спорне границе на Дунаву највеће бреме односа је обесправљеност српске заједнице.
Колико кошта Брисел?
– Колико кошта тај наш датум за Европску унију? Да ли Србија то треба да плати одрицањем од српског народа ван Србије који је дискриминисан и да ли треба да се одрекне Дејтонског споразума и Републике Српске? – пита бивши министар иностраних послова Живадин Јовановић и додаје да су српске власти безглавим јуришањем у ЕУ запоставиле проблеме своје мањине у земљама окружења.
Једини помак са Црном Гором је долазак црногорског премијера Мила Ђукановића после деценијске паузе у Београд, док су и даље нерешни бројни проблеми. Првенствено обесправљеност Срба који чине скоро трећину становништва Црне Горе, па чињеница да црногорска власт и даље кочи и издавање двојног држављанства својим грађанима настањеним у Србији.
Црквени спор годинама оптерећује Београд и Подгорицу, али и Београд и Скопље, док Словенија одбија да Србима у „дежели“ да статус националне мањине.
На те проблеме указују саговорници „Вести“, а позитивне тонове у изјави српског министра бивши шеф дипломатије Живадин Јовановић види као Мркићев покушај да прошири оптимизам и искаже позитиван однос Србије према бившим југо републикама.
– Видна је Мркићева тежња да Србију представи као отворену, конструктивну и кооперативну, али је односе обојио много више ружичасто него што јесу. Много је отворених питања, па и оно за нас најважније незавидни положај Срба у тим земљама и стање њихових права које је далеко од европских и стандарда Уједињених нација – указује Јовановић истичући да доминира дискриминација у мањем или већем обиму.
Иван Мркић је у паузи скупа у Атини рекао да је било је доста проблема, да одговорни политичари морају да гледају напред и на теме које у сопственом развитку спајају земље.
– Србија учествује у свим регионалним окупљанима. Ту смо да дамо пример осталима у региону, али и да будемо доказ да регион попут нашег треба примити у шире друштво, европску породицу – рекао је Мркић.
Он је указујући на пораст антисрпства у Хрватској оценио да Београд води пасивну политику незамерања по сваку цену, због чега и остају проблеми српске заједнице не само у Хрватској.
– Србија води штетну политику незамерања и уместо да наши као и други државници, током званичних посета иду прво да виде своју националну заједницу, понашају искомплексирано, плашећи се да нешто не замере Брисел и Вашингтон – навео је Јовановић истичући погрешно млако реаговање Београда на хапшење политичких представника на северу Косова, без јасног основа, а због наводних злочина.
Спољнополитички аналитичар Бошко Јакшић сматра да Мркићева изјава „држи воду“ уколико шеф дипломатије полази од тога да нема неких државничких контаката, па тако није могуће ни правити гафове. У преводу, односи су добри јер их и нема.
– Нетачна је Мркићева изјава. Како су добри односи са Хрватском кад се тужимо? Са БиХ видимо да су се покварили, а ако бисмо хтели тако да анализирамо даље видимо на пример да са Македонијом нисмо урадили ништа на унапређењу односа, па ни са Црном Гором, осим што је Ђукановић био у Београду – казао је Јакшић.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
