Срби и Црногорци – два свијета!
1 min read
Карикатура: Горан Шћекић
Пише: Донко Ракочевић
У вријеме Подгоричке скупштине и уједињења 1918. године, није било национално подвојености између Срба и Црногораца. Постојали су, истина, бјелаши и зеленаши, али су и једни и други били Срби, само што су једни били за присаједињење Србији а други су жељели да сачувају црногорску државотворност.
Данас, 99 година касније, готово сви елементи који творе национални идентитет су нам међусобно различити, сем земље којом ходимо и ваздуха који дишемо.
Но, међу српским интелектуалцима и политичарима у Црној Гори, и даље живи теза о једнонационалности Срба и Црногораца, која ме подсјећа на југословенство, у ствари се на њега надовезује и води потпуној асимилацији српског народа у Црној Гори. Многи у том процесу учествују из незнања, ”затровани” западним и комунистичким дефиницијама и теоријама, бркајући обично државност, етничко поријекло и национално опредељење.
Они сматрају да је кључни проблем Црне Горе узрокован вјештачком подјелом једног те истог, државотворног народа, на националне Србе и Црногорце, те се залажу за национално помирење између Срба и Црногораца, констатацијом да се ради о једном истом, недјељивом и државотворном народу у Црној Гори.
Неки од њих стављају апсолутни знак једнакости између Срба и Црногораца, али и између народа и нације, па чак и између држављанства и националности (што је покушај стварања црногорског мелтинг пота, попут америчког), док други говоре о слојевитости једног истог идентитета, искључујући било какву дуалност и амбивалентност.
Међутим, ако уђемо у детаљну анализу главних елемената који творе национални идентитет, доћи ћемо до недвосмисленог закључка да Срби и Црногорци немају заједничких тачака.
ИМЕ: Наше “Срби”, њихово “Црногорци”. С тим да у прошлости појам “Црногорац” није значио исто што и данас. Уосталом, до “Подгоричке скупштине” 1918. године, ова подјела није постојала ни у назнакама, на пописима су се сви изјашњавали као Срби.
Под утицајем Римокатоличке цркве и Аустро-угарске, као и југословенске политике Карађорђевића, а од октобра 1928., када је одржан Четврти конгрес КПЈ у Дрездену, и под утицајем комуниста, почиње стварање црногорске нације, која је своју прокламацију доживјела објављивањем прогласа у “Борби” 1946. године, од стране Милована Ђиласа.
Не треба заборавити ни дјеловање Дрљевића и Штедимлије, док су у новијем времену највећи допринос заокруживању црногорског идентитета дали амерички поданици – Ђукановић и Кривокапић, ослањајући се на програм Славка Перовића, али и на све поменуте претходнике.
ИСТОРИЈСКА СЈЕЋАЊА: Заједничка историја готово да не постоји, односно посматра се на веома различит начин. Црногорци се ”сјећају” Црвене Хрватске, Дукље, Туђемилске битке 1024. године, Божићне побуне, “комунистичког устанка” 1941. године; док Срби памте државу Зету, Битку на Косову, Балканске ратове, Битку на Мојковцу, свенародни устанак 1941. године.
Сходно томе, величају и различите историјске личности. Црногорци тако славе кнеза Војислава, књаза Бодина, краља Николу, Радомира Вешовића, Зрна Поповића, Јосипа Броза; а Срби: Немањиће, Петровиће и славне команданте из Балканских и Првог свјетског рата, а богами и највећег герилског борца Другог свјетског рата – Дражу Михаиловића.
Да не улазим у новију историју – грађански рат у Хрватској и Босни, о којем се црногорски став не разликује много од хрватског и бошњачког.
КУЛТУРНА БАШТИНА: Иако би по овом питању морало да буде најмање разлика, јер културне вриједности имају универзални значај, овдје је другачија ситуација. Црногорци највише држе до “Љетописа попа Дукљанина”, архитектуре старог Котора и других приморских градова, Куле Реџепагића у Плаву, масонског Маузолеја на Ловћену.
Српске светиње су православне цркве и манастири, потом Мирослављево јеванђеље, усмена народна поезија и гусле, дјела Његошева, Стефана Митрова Љубише и Марка Миљанова Поповића.
РЕЛИГИОЗНА ОСЈЕЋАЊА: Црногорци су, у огромној већини атеисти, чак и многи од оних који припадају тзв. “Црногорској православној цркви”, што не крију. Срби су углавном вјерници, а има и нешто безбожника који ’вјерују’ у Јосипа Броза.
На Божић, на десетине хиљада Срба донесу бадњак пред Храм Христовог Васкрсења у Подгорици и пред друге православне храмове широм Црне Горе, док се само пар стотина Црногораца окупи око Мирашевих “логорских ватри” на Тргу на Цетињу и у парку на Крушевцу. За Васкрс, истина, и једни и други бојају јаја, али Црногорцима је то само обичајни ритуал. Све у свему, највећа разлика је управо по питању религиозности, тачније православља, а управо је оно најважнији темељ српског националног идентитета.
Као што је вјерско питање одвојило Муслимане, па и Хрвате, од Срба, тако је и атеизам који је утемељен у четири деценије комунистичке индоктринације, дефинитивно одвојио савремене Црногорце од Срба.
ЈЕЗИК И ПИСМО: Што се језика тиче, до прије неку годину, нијесу постојале значајније разлике, али каквим-таквим (политичким и накарадним) стандардизовањем црногорског језика и његовим увођењем у школе, и по овом питању настају разлике које ће временом јачати.
Писмо је, пак, тачка тоталног раздвајања. Не вјерујем да постоји један Црногорац који пише ћирилицом (иако је ћирилично писмо равноправно по Уставу, а практично било једино у употреби до средине 20. вијека). На жалост, и многи Срби запостављају ћирилицу; срећом Митрополија црногорско-приморска, њена издавачка кућа “Светигора”, српски књижевници, као и просрпски медији, схватајући значај овог питања, сва своја издања пласирају на ћирилици.
СИМБОЛИ: Застава и химна, званични симболи данашње државе Црне Горе, нијесу прихваћени од стране припадника српске националне заједнице. То се најбоље види на свадбама и у другим свечаним приликама, када Срби истичу само тробојку, а на то ће убудуће имати и законско право.
Химна коју у текстуалном дијелу чине стихове највећег антисрбина 20. вијека, Секуле Дрљевића, свакако не може ући у срце ниједног Србина док је свијета и вијека. Уз ова два званична симбола, споменимо још традиционални српски поздрав са три прста.
СПОЉНА ПОЛИТИКА: Чинилац националног идентитета је и однос према другим државама.
Док су Црногорци окренути Западу, Европи и Америци, Европској унији и НАТО пакту; Срби стреме успостављању блиских веза са Србијом, Русијом и другим православним земљама, иако њихови политички прваци имају нешто уравнотеженији приступ, па поред инсистирања на добрим везама са православном браћом, желе и у Европску унију. У актуелној кризи на истоку Украјине, Црногорци навијају за “десни сектор”, а Срби за Русе.
Да не говоримо како је различит однос био према проглашењу независног Косова. Уосталом, Косовски мит је настао у Црној Гори, али га данас баштине само Срби, док Црногорци исмијавају “митолошку српску свијест”.
ЊЕГОШ: Црногорство у Његошево или у било које прошло вријеме, није исто што и црногорство данас. Када би се под црногорством данас подразумијевало оно што се подразумијевало вјековима, или како га је Његош прихватао, наравно да ни мени, а вјерујем нити било којем другом Србину у Црној Гори, не би било тешко да прихвати знак једнакости између Срба и Црногораца.
Црногорци се, истина, нијесу у потпуности одрекли Његоша, али га „читају на нов начин“, тврдећи да „цетињски пустињак“ није хтио да каже то што је написао, да кад помиње српство у ствари мисли на православље, што је омиљена флоскула црногорских националиста. Па чак и када би то било тачно, опет не добијају ништа, јер је кључну улогу у обликовању српског националног идентитета одиграло православље којег се одричу.
Православље, дакле, чини основу српског националног идентитета. Али се између та два појма, ипак, не може ставити знак једнакости (јер православни су и Руси и Грци и Власи и Цинцари), нити га је стављао ни сам Његош, о чему свједоче његови стихови: „Сваки Србин који се превјери, просто вјеру што пригрли другу, но му просто не било пред Богом што се звати Србином не хоће.“
Његошева клетва није тада уразумила потурице, па неће ни данашње Црногорце. Историјски процеси су назаустављиви, Црногорци полако али сигурно заокружују свој културолошки код, односно национални идентитет.
Извор: http://www.sedmica.me/srbi-crnogorci-dva-svijeta/
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
„највећег герилског борца Другог свјетског рата – Дражу Михаиловића.“ ????
Xa , xa , xa , xa , koja provala , a koju su to bitku ćetnici poveli protiv fašista , đe se desila , koliko je poginulih i ranjenih bilo ?
Znam samo da su crnogorski ćetnici zajedno sa okupatorima i ustašama , napadali partizane u bitki na Neretvi , i da su ćetnici služili njemce i italijane i bili prvi u redu za sledovanje makarona !
Volio bih da je autor nabrojao te bitke da nas ne drži u neznanju .
KO LAZE U PRINCIPU VOLI I DA KRADE, mala je granica izmedju to dvoje a i brzo se prelazi , ja bih zelio ovom prilikom ( NARAVNO AKO NEKO VISE I CITA OVE KOMENTARE) jer svi unaprijed imaju svoje izdvojeno misljenje koje polazi iz ,, centra ,, pa prema periferiji dva izdvojena entiteta kako bi kazali u BiH.
Crnogorska javnost je ostala uskracena od aktuelne vlasti za bilo kakvo solidarisanje sa akterima Martinicke bitke , i tada je usvojena tz. Crnogorska ,,stega ,, pravni okvir za borbu protiv turaka , koja ukratko glasi da brdjani i crnogorci zajedno se odupru okupatoru u ovom slucaju Otomanima , to pravno tijelo i ta stega je najglavniji dokaz i pravo bitisanja na ovim prostorima , bili oni , ili se osjecali kao Srbi ili kao Crnogorci , to su pocetnicki koraci Crnogorske drzave i njenog ( sada vec heterogenog naroda ) pravda ili nepravda sami presudite ?
Dobrica Ćosić, književnik, član SANU, bivši predsjednik države, „otac srpske nacije“, napisao je sljedeće:
„Mi lažemo da bismo obmanuli sebe, da utešimo drugoga; lažemo iz samilosti, lažemo iz stida, da ohrabrimo, da sakrijemo svoju bedu, lažemo zbog poštenja. Lažemo zbog slobode. Laž je vid srpskog patriotizma i potvrda naše urođene inteligencije. Lažemo stvaralački, maštovito, inventivno.“
-„Laž je srpski državni interes.“
-„Laž je u samom biću Srbina“.
-„U ovoj zemlji svaka laž na kraju postaje istina.“
-„Srbe je toliko puta u istoriji spašavala laž…“
Овом тексту се Мило највише радује. Запитајте се зашто.
СВИ ГРАЂАНИ ЦРНЕ ГОРЕ КОЈИ ВЈЕРУЈУ МИТРОПОЛИЈИ ЦРНОГОРСКО-ПРИМОРСКОЈ, НАЈПОШТОВАНИЈОЈ СВЕТОЈ ИНСТИТУЦИЈИ ЦРНЕ ГОРЕ СУ – СРБИ. СВЕ ОСТАЛО ЈЕ САМО ПРОЛАЗНА ПОЛИТИКА И ИДЕОЛОГИЈА – ХРИШЋАНСКО ПРАВОСЛАВЉЕ СВЕТОГА САВЕ ЈЕ БЕСМРТНО!
Sažeto sve lepo objašnjeno u par rečenica. Svaka čast gospodine Rakočeviću na ovoj analizi. Nek ostane bar zapisano za generacije koje tek dolaze, da ne bi mogli neki još nerodjeni „stručnjaci“ da kroz stotinu godina mogli da grade nove konstrukte na ovim kumunističkim osnovama.
Ovoliko gluposti ne procitah odavno. No sto su nacionalizam i rasizam no ordinarne gluposti?
Ni komunisti koji su promovisali crnogorsku narodnost nisu uspjelli da razbiju duhovno i kulturno jedinstvo ljudi sa geografskog prostora nazivanog Crna Gora, kako je to kroz podlo djelovanje uspjelo prevrtljivom vrhu DPS-a ( Srbima do 1997. ), da bi ocuvali ogromna, pokradena materijalna dobra i vlastodrzacke privilegije.
Dva svijeta su Crnogorci i Montenegrini .
Dio Crnogoraca se identitetski odvojio od ostatka Crnogoraca koji su i dalje ostali pri svom dosadasnjem istorijskom identitetu .
Не знам ко је писао текст али он сматра да је Црногорство несрбско дефинитивна ствар… :“тако је и атеизам који је утемељен у четири деценије комунистичке индоктринације, дефинитивно одвојио савремене Црногорце од Срба.“ Дефинитивно је толико колико су људи глупи и док вријеме ту глупост не прегази као што је прегазило код нашиг потура да су Турци по народности или Муслимани по националној припадности! Сада су од 1993 Бошњаци,опет под туторством духовним наших окупатора али и то ће да спласне када руља чује да су сви владари Бошњака били Срби,тако стоји у повељама,да су писали ћирилицом имали иеман РАДОЈЕ,НПР ПИСАР КУЛИНА БАНА..а не Мујо или Алија..и када тзв Хрвати БИХ чују да су Херцези били Косаче,ВОЈВОДЕ ИЛИ ХЕРЦЕЗИ СВЕТОГ САВЕ СРБСКОГ,по којем се и зову Херцеговци… Дакле глупост и лаж су онолико вјечне колико су људи глупи и непоштени,али таква истина им једино пристоји док се не упристоје! Док не дођу себи као едукованији појединци као Каплан Буровић,Кустурица,СЕЛИМОВИЋИ..и др..
Najveća razlika između crnogoraca i srba je znanje i neznanje. Gomila primjera koji to potvrđuju se može naći u ovom tekstu.
Dio srpske tradicije je svenarodni ustanak 1941. Kakva ordinarna laž. To pripada crnogorskoj tradiciji i ljudi koji su podigli taj ustanak su povratili crnogorsku državnost izgubljenu u Kraljevini SHS.
Najveći gerilski borac II sv. rata je Draža Mihailović. Samo što istorijska nauka nije zabilježila da je makar jedan njegov borac opalio metak put njemačkog vojnika. Zaista su imali borbenih dejstava, ali zajedno sa hitlerovim vojnicima čiji su bili voljni ili nevoljni saradnici.
Pravoslavlje je navodno temelj srpskog nacionalnog identiteta. Samo što srpski “vjernici“ nemaju nikakve prestave šta je to hrišćanstvo ili pravoslavlje, niti baštine vrijednosti te religije. Njihovo ponašanje je ponašanje jedne neznavene rulje, sličnije ponašanju neke navijačke skupine nego pripadnika hrišćanske religije. I u Vaseljenskoj patrijaršiji, koja je nesumnjivi autoritet u pravoslavnom svijetu, će vam potvrditi da običaji koje praktikuju srbi nijesu pravoslavlje nego običan nacionalni folklor.
“Tradicionalni“ srpski pozdrav sa tri prsta je u upotrebi poslednjih 20 godina, eto koliko srbi znaju o svojoj tradiciji.
Bilo bi zanimljivo da srbi koji prisvajaju Njegoša, navedu makar jedan primjer da je on u nekom od svojih mnogobrojnih dijela naveo riječ “pravoslavno“. Kako je moguće da prvi čovjek crkve nigdje ne pominje svoju vjeru? Kako je moguće da piše o problemima koje ima sa svojim crnogorcima koji prelaze u islam, a da nijednom ne pomene pravoslavlje? Jednostavno zato što riječ “pravoslavlje“ u njegovo vrijeme nije postojala. Ali kako sam već naveo, glavna razlika između crnogoraca i srba je u znanju i neznanju. A kako se niko nikada nije žalio da nema dovoljno pameti, tako i naši “srbi“ žive svoj život u blaženom neznanju a misle da su najpametniji na svijetu.
Vi ste upravo pokazali sta je to neznenje.
I. ne znam o kom ustanku pricate. Onog 7 ili 13. jula. I kakve to veze ima sa CG nezavisnoscu?
II. Draza M. je zajedno sa partizanima stvorio prvu slobodnu teritoriju u porobljenoj Evropi u Uzicu. Sto je posle otisao u izdaju, to je njegov problem.
III. I ako ne znam mnogo o verskim obredima, pricati tako o nekoj verskoj zajednici, pokazuje vase intelektualni i moralni domet. Usput, to sa tri prsta nije i ne moze biti narodni pozdrav. To sto se neki tako pozdravljaju, njihova je stvar
IV. „Na Lovcenu Njegos spava, najmudrija SRPSKA glava“ pevali su i Srbi i Crnogorci. E sad, mologorci imaju druge pesme, al to je neka druga prica. Petrovici su Srbi. On peva “ O kukavno Srpstvo ugaseno“… sta tu nije jasno.
Evo ja sam Srbin, a vi Komlen? Zakljucujem pravoslavac CPC, zar ne?
p.s. Srbija, Srbin, pise se velikim slovom, a ako ste hteli nekog da ponizite, ponizili ste sebe u vasem „znanju“
Crni vajni srbine….nijesi ti srbin no picoustanac, tako ve zovu milogorci :)))))))
Au Komlene u pravu si, baš si obrazovan.
De nas prosveti, koje je vere bio Njegoš i gde si to pročitao da u to vreme reč pravoslavlje ne postoji?
Mnogo si veći primitivac nego što sam mislio. Zapanjen sam tvojim neobrazovanjem.
Zaboravio si da navedeš makar jedan citat iz Njegoševih djela gdje od koristi riječ “pravoslavlje“ ili “pravoslavna vjera“.
Takav primjer nećeš naći, ali evo čekam tvoj odgovor. Ja znam da vi Njegoša nikada nijeste čitali, samo ste nešto čuli o tome. I da pokušate da čitate ništa ne bi razumjeli jer vi jednostavno ne razumijete taj jezik. Ali hajde demantuj me.
Жалосна је чињеница да се држава Црна Гора угледа на понашање Хрватске градећи свој иднетитет на антисрству. Још жалосније је када поједини коментатори наступају са позиције самозаљубљености у своје знање и ставове истовремено ниподоштавјући друге. Јасно је да ту нема и не може бити ни идентитета ни знања. Стога је није нужно на било који начин доказивати таквима да су ограничени у промишљању на задату тему.
Sve je tacno sto si rekao moj DONKO , no ovim crnogorskim glavama blize je sve anti SRPSKO nego prava istina . Trobojka je bila drzavna zastava , Srpski jezik (ijekavica) se pricao dok crnogorski nije ni postojao , na popisu 1906 god. sve sami SRBI a oni pominju 1918 da su preko noci postali SRBI , o crkvi je suvisno i pricati zna se dje je narod a dje sacica itd itd .
Bas me briga za te Milogorce.Ne interesuju me.