Срби имају последњу поруку за Клинтона: Крвопијо нека те ова песма прати! (ВИДЕО)

Тешку судбину доживео је српски народ 1999. године, баш онда када нико није ни сањао да ће толика сила немилосрдно гађати наше војне објекте, цивиле, телевизије.

У режији Клинтона наша деца су гинула, наши војници, страдале су и наше светиње па су нам отели и део територије.

Ова порука је буквално запалила интернет мреже, ово је растанак од Клинтона и екипе.

Крвопијо, уживај у стиховима који су Срби отпевали за тебе 1999. године, баш онда кад се лила српска крв. Окрећу се кругови, данас си број један, сутра си нико и ништа.

Бомбардовање СРЈ од стране НАТО снага произвело је многе људске жртве – 79 дечијих осмеха је угашено, много људи рањено и остало без својих кућа и радних места, а све то у операцији која је имала назив „хуманитарна интервенција“.

Тог 24. марта 1999. године заглушујући звук сирена запарао је ваздух, а из НАТО базе “Авијано” у Италији, кренуо је лет “Милосрдног анђела“, како је НАТО назвао своју акцију против Савезне Републике Југославије. Убрзо, затресла се цела земља.

Напад на СРЈ почео је око 20 часова, а деветнаест земаља Алијансе, без одобрења СБ УН, обрушило се најпре на касарне и противваздушну одбрану Војске Југославије у Батајници, Младеновцу, Приштини.

Током 78 дана и ноћи бомбардовања, у 30.000 ваздушних налета испаљено је 50.000 разорних пројектила. Страдало је 2.500 људи, 500 цивила, а међу њима 79 деце. Рањено је 12.500 становника. Тешко је разорена инфраструктура, привреда, школе, здравствени центри, споменици културе, медијске куће.

Ондашње власти у Београду штету су процениле на око 100 милијарди долара и затражиле надокнаду од чланица НАТО. С друге стране, група српских економиста извагала је да је штета била – 29,6 милијарди долара (податак који се узима као релевантан). Занимљива је и рачуница италијанских аналитичара. Они су упозорили: за те паре могло је да се прехрани 79 милиона људи на планети, где влада глад.

Нема града и насеља које НАТО бомбе нису начеле. Највише су страдали Алексинац, Сурдулица, Куршумлија… Под рушевинама су остале читаве породице. У Алексинцу, Милићи су страдали у једном трену. Отац Драгомир, мајка Драгица и њихова кћерка Снежана.

Извор: Ослобођење, Танјуг, Српски Телеграф, Ртс

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: