Срби тек 1919. почели да славе Нову годину: Раније Божић Бата доносио поклоне
1 min read
Деда Мраз изгурао Божић Бату, односно Светог Николу
Припремио: Иван Милошевић
У Србији је тачно пре 100 година донет закон по којем се стари и нови календар изједначавају и по којем су Срби први пут 1920. годину дочекали по Грегоријанском календару.
Етнолог Драгољуб Антонић за „Политику“каже да је 10. јануара 1919. донет закон о изједначавању Јулијанског и Грегоријанског календара, у доба Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, као и да до тада Срби нису користили тај календар, нити су славили Нову годину по Грегоријанском календару.
„Ми смо се увек држали старог календара и по њему је сада 7.527. година”, каже Антонић и додаје да је необична била журба да се већ 10. јануара 1919. године донесе тај закон, иако је мир у Версају тек потписан 28. јуна 1919. године.
Како наводи, нејасно је зашто се Србија као држава победница у Првом светском рату одрекла свог календара.
„Та журба је била од стране римске курије, то није никаква тајна, римокатоличког седишта у Риму и они су по сваку цену хтели то да наметну и осим календара наметнули су још две ствари – латинично писмо, које се до тада није користило у Срба и химна Боже правде је добила додатак”, наводи Антонић.
Прославе Нове године су код нас почеле у Југославији шездесетих година, каже Антонић и додаје да је то било у доба јефтиних кредита, доброг материјалног стандарда.
Како каже, пре тога Срби су славили Божић, а пре Божића три празника када су давали поклоне – Детинци, Материце и Оци.
„Тада је то све угурано у ово и проглашено је да треба нешто да се нађе под јелком или под Бадњаком за Божић, а то у ствари са вером и нашом православном традицијом нема неке велике везе”, објашњава Антонић.
Каже и да је неизоставна јелка у време дочека Нове године дошла са севера, из крајева зимзеленог дрвећа, а да је Деда Мраз измишљен за потребе Кока-коле, те да су му дати „прерогативи” Светог Николе и Божић Бате.
–Све је то измишљено за потребе потрошачког друштва, али ја нисам строг према томе, ако већ волимо да се бавимо виртуелном стварношћу, верујемо у Супермена, неке друге ствари, онда можемо да верујемо и у Деда Мраза”, каже Антонић.
У православној традицији и на основу обимне литературе може се закључити да не постоји Деда Мраз, односно постоји Свети Никола Мирликијски Чудотворац или Божић Бата, велики хришћански светитељ који се прославио милосрђем. Тајно поклањање и даривање које је Свети Никола за живота чинио су основ мита о савременом Деда Мразу.
И док је савремени Деда Мраз симбол модерног потрошачког друштва у коме је циљ купити што више поклона и тако се показати, тако је наш Божић Бата симбол дарежљивости и тајног милосрђа да се помогне онима којима заиста треба помоћ.
Житије Светог Николе казују да је Свети Никола својим тајним доброчинством спасао три девојчице чији је бездушни, нагло осиромашени отац, хтео да их прода у робље јер није могао да их храни и гаји. Да би их спасао, Свети Никола је ноћу, кријући се од света, кроз прозор куће у којој су живеле три унесрећене девојчице, убацио свежањ дуката како би их спасао. Златне кованице су упале у њихове чизмице и отуда долази овај обичај. По другој верзији, Свети Никола је исто то учинио али је дукате убацио кроз димњак а они упадоше у чарапице које су девојчице ту оставиле да се ноћу осуше.
Божић Бата је у православној традицији симбол наше дужности и потребе да помогнемо онима који немају и којима је помоћ потребна: бескућницима, незбринутој деци и сирочадима, болеснима и усамљенима.
Интересантно је и то да у Србији Деда Мраз деци долази за Нову годину али не православну тј. Јулијанску – 13 јануара, већ међународну 1. јануара, ону по Грегоријанском календару, као и то да је старац Божић Бата, раније долазио за Божић, одакле му долази и име Божић Бата, а не на дан светог Николе.
Објашњења за ову појаву је много али нисмо једини код којих је тако. Слично је и у већини других европских земаља док се у некима, нпр. у Холандији и Пољској, традиција стриктно поштује па тако „Синтерклас“ (у Холандији) односно „Швјенти Миколај“ (у Пољској) деци долазе баш на дан светог Николе.
За разлику од западног свijета који је Светог Николу заменио Деда Мразом, православни народи, а нарочито Срби, наставили су да овог светитеља прослављају као једног од највећих светаца и потпуно одвојено од новогодишњих празника.
Верује се да је српски Божић Бата настао у 19. вијеку. Он је, према предању, доброј деци на Божићно јутро доносио поклоне, а из тог периода је све до данас остала сачувана божићна песмица: “Иде Божић бата, носи киту злата, да позлати врата, и обоја побоја, и сву кућу до крова”.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Јасно је да се борба против православља не може више водити на силу. Данас се може рећи да се борба ефикасно води „променом свести“, како рече Александар Вучић да је та промена неопходна уколико желимо да уђемо у ЕУ. Например, промена свести је када весело организујемо педерске параде и будемо поносни на то. Или када >>Po ministrovom mišljenju “ovo je prilika da nađemo izlaz iz tog teškog stanja. Ako se u Carigradu sprovede takva reforma da naši sveci padnu u iste dane kada i sveci gregorijanskog, onda je naše kalendarsko pitanje rešeno, badavadisanje uklonjeno, a NAŠE NACIONALNO JEDINSTVO STAVLJENO NA ČVRSTU OSNOVU“.<<
Ватикан је одавно приметио да се добра „промена свести“ врши самом променом календара. И предузео је одличне кораке у наметању тих промена. Наравно да му је ишла на руку тадашња масонска српска влада, као и масонски суверен. Комунисти су били тек у експерименталном повоју. Масони су, као и Језуити били тадашња јака Тајна војска Ватикана, која је онда када није ишло милом, примењивала силу, на пример тровањем српског патријарха који је био сметња, или слично.
Данас ће, као што се периодично врши пропаганда за наметање неког научног календара „Миланковићевог“ пљунутог Папиног, агресивном пропагандом вршити то отужно наметање баш када су велики Хришћански празници.
Не само то, сви ћуте на чињеницу да неко из дубоке сенке преко медијума и новинара перманентно намеће неке празнике као што су дани „борбе“ против рака, пушења, дан палачинки, сиде,………. И сви ти дани нормално треба за замене дане помена православних светаца и преподобних. На пример, једне године 27. јануара, спикерка на српској телевизији не трепнувши каже „Данас је дан сећања на жртве холокауста“. Наравно да се очекује да куване жабе дан проведу у знаку сећања на жртве холокауста, јер су то одредили ОУН и неки комитети Новог светског поретка.
Драгољуб Антонић је напоменуо да је 1919. године химна Боже Правде добила неки додатак. Ја нисам упознат са тиме и штета што Антонић није то детаљније написао, вероватно би се могло из тога извући неки закључци који би компромитовали противнике Србије и православља.
Ја једино примећујем да се данас текст ове садашње химне мења на један интересантан начин, иако је текст законски одрећен и може се видети на сајту Владе Србије.
Стих „Српске земље Боже чувај“ многи хорови и извођачи избацују и мењају хладно у текст „Србију нам Боже чувај“. Чак и на Ју Тубету сам видео неке такве обраде. На први поглед ситно, али очигледно да је неко приметио да оно „српске земље“ значи више од ове садашње Србије па је дао налог да се то на курвински начин неприметно промени. Мислим да је то кривични прекршај, али сви се праве блесави. Или је то наређење Европских Мудраца да Војводина, Косово, Македонија, Санџак, Тимочка крајина, Цариброд, Северна Албанија, Црна Гора, Далмација, Босна и Херцеговина, Славонија, …. нису „српске земље“ и да њихово такво помињање узнемирује неког из центра Новог светског поретка.
U CG u to vrijeme nije postojao ni Deda Mraz niti Bozic Bata,niti je bilo ko plivao za krst casni.
Isto tako se nije unosila slama za Badnje vece u kucu,nego se unosio Badnjak.
Badnjaci su se nalagali iskljucivo doma sa svojom porodicom a nikako ispred Manastira uz kulturno umjetnicki program.
Pravoslavnu niti katolicku novu godinu niko nije slavio i nije znao sto je to i jos mnogo toga nije bilo sto se danas predstavlja kao nasa tradicija.
Svi ovi noviteti su uvezeni u CG pocetkom 90-tih,iz okruzenja,a mi prihvatili to kao svoje,sto nikad nase nije bilo.
Da ne mislis mozda da si u teškoj zabludi?
U svojoj knjizi “Uspomene, doživljaji, saznanja“ Milanković lijepo piše o tim događajima čiji je bio aktivni učesnik.
Milutin Milanković, tada profesor beogradskog univerziteta, 1.aprila 1923. dobio je poziv od ministra vjera Ljuba Jovanovića u kome ga poziva na vrlo važan i hitan razgovor. Naime,
“Vaseljenski patrijarh, poglavica pravoslavnih crkava, saziva za 1.maj u Carigradu kongres tih crkava. Glavni predmet tog sastanka i dogovora biće reforma našeg starog julijanskog kalendara. Gospodin ministar želi da se o tom pitanju sa mnom posavjetuje. U našim novonastalim granicama živelo je skoro 14 miliona žitelja različite veroispovesti: pravoslavnih, katolika, muhamedanaca i mojsijevaca. Svaka od tih vera ima svoje zasebne praznike koji su u toku godine toliko izdašno raspoređenida je skoro više praznika no radnih dana. A svi ti praznici slave se – da li baš iz verskog ubeđenja? – vrlo savesno. Čim se u kojem od četiri stupca našeg državnog kalendara pojavi koji masno odštampani dan, obustavljaju sva nadleštva, škole i ostale ustanove svoj redovni posao. Tako se u našoj državi, kao u nekakvom mešovitom braku, slave svi praznici dvaput, truput pa i četiri puta“.
Po ministrovom mišljenju “ovo je prilika da nađemo izlaz iz tog teškog stanja. Ako se u Carigradu sprovede takva reforma da naši sveci padnu u iste dane kada i sveci gregorijanskog, onda je naše kalendarsko pitanje rešeno, badavadisanje uklonjeno, a naše nacionalno jedinstvo stavljeno na čvrstu osnovu“.
Tako da je uvođenje novog kalendara imalo vrlo praktične i racionalne razloge, bio je to interes nove države i nije nametnuto iz Vatikana.
Добро. И?
Пагански и једно и друго. Срамота што смо направили од Христове науке…
Kako su Srbi rimokatolici slavili Božić i koji su kalendar koristili?