Србијa би могла да увози гас из Катара, Израела и Египта

Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен после обиласка гасовода „Ниш–Димитровград” изјавила је да овај пројекат неће само осигурати да потече гас између Бугарске и Србије, већ да ће нас приближити једни другима, а гасно тржиште отворити за разне изворе, и унапредити енергетску безбедност Србије.

Додала је да је међу пројектима Европске уније и гасни интерконектор између Србије и Северне Македоније. Њена изјава отворила је питање може ли стварно наша земља да се ослони на друге изворе снабдевања гасом који нису руски. Или је ово још једна у низу понуда које само лепо звуче, а којих смо се наслушали. Јер ако има услова да Србијом тече и неко друго црно злато, а не само оно произведено у Руској Федерацији, зашто се чекао рат у Украјини па да се Европска унија заинтересује да нам помогне.

Чињеница је да је пројекат изградње гасног интерконектора према Бугарској веома важан за нашу земљу, утолико пре што, како је изјавио и председник државе Александар Вучић, Србија до пре три године није имали гасовод, већ смо се снабдевали само преко Брегова и Мађарске, до Панчева. Онда смо градили један из Зајечара ка северу, а сада градимо интерконектор према Бугарској. Вучић је замолио и да се што пре крене са пројектом гасне конекције са Северном Македонијом, што је изузетно битно, као што је важно да се размишља како да се повежемо и са Црном Гором, БиХ, Републиком Српском.

Проф. др Петар Станојевић, дугогодишњи државни секретар за нафту и гас у Министарству рударства и енергетике и професор на Универзитету за безбедност, упитан који ће гас осим азербејџанског стизати правцем Ниш–Димитровград, као и шта би за нас значио гасни интерконектор до Северне Македоније, одговорио је за „Политику”, да је пре месец дана пуштен у рад интерконективни гасовод Грчка–Бугарска (Стара Загора – Комотини) или ИГБ, капацитета три милијарде кубика гаса годишње (када буде изграђена додатна компресорска станица онда до пет милијарди). Овај гасовод је повезан са „Трансјадранским” (ТАП) и „Трансанадолијским” (ТАНАП) гасоводима којим се гас допрема од Азербејџана, преко Турске и Грчке до Италије.

– Помиње се и гасни интерконектор од Србије до Северне Македоније, Црне Горе, БиХ, Републике Српске (РС). Ми и сада снабдевамо РС гасом. Данас је Србија повезана гасоводним системима са Бугарском, Мађарском и БиХ. БиХ се, у потпуности напаја гасом из правца Србије, на исти начин како смо се и ми доскора снабдевали само преко Мађарске. Сви остали интерконективни гасоводи треба тек да се граде и још су на нивоу идеја или делимично израђених идејних пројеката. Готово сви су ушли на такозвану ПЕЦИ листу пројеката Европске уније, то јест „пројеката од заједничког интереса”. То значи да би они неким делом требало да се финансирају из ЕУ фондова. Пројекти се налазе и у десетогодишњем плану транспорта гаса који је одобрила Агенција за енергетику, а све у складу са актуелном законском регулативом. Држава је већ издвајала средства за изградњу гасовода у правцу Македоније, али се тек очекује неки прогрес – нагласио је Станојевић.

Објаснио је да су радови на ЛНГ терминалу у Александрополису започели ове године и да очекује ће се завршити за 20 месеци. То би значило да би од 2024. могле потећи неке количине гаса из тог правца.

Упитан колико кошта изградња једног ЛНГ терминала, колико би нам то помогло у диверзификацији извора снабдевања и да ли је овај гас скупљи или јефтинији и у (не)ратним околностима од природног гаса, одговорио је да изградња кошта различито у зависности од типа технологије (класични или са плутајућим складиштем и сл.), капацитета, географског положаја у односу на постојећу гасоводну мрежу, потреба да се постојећа мрежа побољша како би се отклонила уска грла…

– Плутајући терминал у Александрополису кошта 360 милиона евра. Када буде изграђен, свакако ће помоћи у диверзификацији снабдевања Србије гасом, само треба имати у виду да „Србијагас” није показао интересовање за велике количине из тог правца као и да тренутни капацитет ИГБ гасовода допушта само снабдевање Бугарске. Већи капацитети ће се појавити тек после изградње додатне компресорске станице. Што се цене тиче, гас је као и свака друга роба, односно вреди онолико колико купци хоће (или могу) да плате. У временима када је прескуп, као данас, све се исплати за произвођаче. До пре само неколико година цена гаса је била испод 200 долара за 1.000 кубика и тада се јако водило рачуна о логистичким и другим трошковима. Постоји груба рачуница која показује да ако су изворишта гаса више од 4.000 километара удаљена од потрошача онда је јефтиније транспортовати ЛНГ, а ако је мање, онда се више исплати снабдевање гасоводом – објаснио је Станојевић.

Он не види посебан разлог, зашто напајање из правца Бугарске, односно Александрополиса не би било реално у догледној будућности. – Уколико остану овакве турбулентне прилике као данас, не бих се усудио да дајем прогнозе. Да је неко „прошло” време, сигурно је да би тржишна утакмица на српском тржишту гаса могла да почне са завршетком наведених пројекта и формалним отварањем тржишта на које смо се раније обавезивали – навео је Станојевић.

Више разлога због којих се одлаже проширење „Банатског Двора”

Упитан шта су разлози одлагања проширења подземног складишта „Банатски Двор” на 800 или милијарду кубика, проф. др Петар Станојевић, одговорио је да је проблем некад био у недостатку комплетне пројектне документације, високим вредностима понуда за радове, недоречености око будућих капацитета.., а данас верује да постоје и нови проблеми у вези са тренутном ситуацијом.

Извор: Политика

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: