Србија била рајски врт преко којег је насељена Европа

Огњиште старије од 200.000 година које су српски археолози недавно откопали у пећини Баланица код Сићева је прворазредна научна сензација, пишу „Вечерње новости“.

Тај тамни круг пепела на дебелом слоју земље и стена испечених ватром осветљава један од најзагонетнијих периода у историји људске врсте.

Поред тога што то откриће наводи на закључак да је Србија у време ледених доба била место са подношљивом климом, оно потврђује и да је Србија била и једини увек отворени коридор између Истока и Запада.

Српски археолози су, како наводе „Новости“, пронашли доказе да је модеран човек током врхунца последњег леденог доба на подручју Србије нашао уточиште у којем је преживео.

После отапања глечера он је освојио Европу, а истовремено су мистериозно нестали њени стари становници – неандерталци.

До недавно, наука је сматрала да су неандерталци били примитивнији и инфериорнији у односу на савременог човека који и их је истребио, али откриће огњишта код Сићева и друга открића у свету, као и раније сумње дела научника, доводе у питање ту теорију.

Археолог Душан Михајловић са Филозофског факултета у Београду каже за лист да огњиште из Баланице показује да је неандерталац, као и савремени човек, умео да користи ватру, преноси Танјуг.

У пећини над Сићевачком клисуром су пронађени и трагови првих савремених људи који су преко Балкана пре 44.000 година преплавили Европу.

Михајловић је казао да је пећина Баланица била погодна за живот како неандерталаца, тако и савремених људи, јер је поред ње био и поток из којег су пиле воду бројне животиње тог доба, које су ловили.

„Нису само људи из Баланице ловили животиње, већ и обрнуто. У најнижим археолошким налазиштима открили смо људске остатке које су као плен донели грабљивци, вероватно дивовске пећинске хијене“, рекао је Михајловић.

Како додају „Новости“, нова истраживања ширег подручја показала су да пећина Баланица није била усамљено станиште, јер су у оближњој Јелашничкој клисури такође пронађена многобројна људска станишта из дубоке праисторије.

„У ствари, прве сигурне трагове неандерталца у Србији, старе 102.000 година, нашли смо у паћини Пештурини у Јелашничкој клисури. Поред њихових скелетних остатака нашли смо и кост с урезаним линијама која им је служила као украс, а изгледа да су се украшавали и перјем и канџама животиња“, казао је Михајловић.

Прочитајте још:

Гради се визиторски центар на археолошком локалитету Феликс Ромулијана

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: