ИН4С

ИН4С портал

Србија: Дан Ћирила и Методија постаје државни празник

Србија добија још један празник. Дан Ћирила и Методија славиће се 24. маја, и то радно. Иницијативу која потиче од Министарства културе, Влади ће предложити Министарство рада.

Србија добија још један празник. Дан Ћирила и Методија славиће се 24. маја, и то радно. Иницијативу која потиче од Министарства културе, Влади ће предложити Министарство рада.

До сада само у црквеном, а од ове године и у календару државних празника биће уписана имена Ћирила и Методија. Дан посвећен словенским просветитељима и мисионарима Србија би требало да обележава од овог пролећа.

Владан Вукосављевић, министар културе каже да часови у школама могу да почну предавањем о Ћирилу и Методију.

„Верујем да ће се широм Србије у домовима културе, наравно и на јавном сервису и у другим медијима тога дана подсећати на велики рад Ћирила и Методија и да ћемо имати симболичку копчу са дубоком историјом словенске културе. Тиме се Србија у формалном смислу, не у суштинском, прикључује великој породици словенских народа који се са дужном пажњом, пијететом и поштовањем сећају рада двојице великана“, каже Вуксановић.

Деценијама се прослављају у Русији, Пољској, Чешкој, Словачкој. У Србији се 24. мај скромно обележавао као Дан словенске писмености. Премало пажње за огромно наслеђе солунске браће, напомињу стручњаци.

„Слободно могу рећи да су Словени имали истријску срећу да се њиховим питањем позабаве такви умови. Постигли су да словенски језик може да буде званично увршћен у богослужење, дакле у један јавни културни живот, створили писмо и тиме на неки начин све Словене увели равноправно у једну врло важну културну цивилизовану заједницу народа Европе и света“, каже проф. др Ирена Шпадијер са Филолошког факултета.

На то би нови празник, између осталог, требало да укаже јер је Ћирилу и Методију посвећено свега неколико страница у школском градиву.

„Нисам сигурна колико њих је способно да каже у ком временском периоду, да је то 9. век, да се почеци и српске писмености везују за 9. век. Можда зато што се касније учи о Вуковој реформи, али генерално знају ко су Ћирило и Методије и њихова улога која је била у историји“, каже Весна Рашковић, професор историје.

Због те улоге проглашени су заштитницима Европе, нашли су се на словачкој кованици од два евра, а по њима се зове планински врх на Антарктику.

У Србији име Ћирила и Методија носи само једна основна школа и овај парк у центру Београда. Иако се у њему налази и споменик посвећен словенским просветитељима, познатији је по реформатору српског језика — Вуку Караџићу, чији је споменик удаљен стотинак метара.

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

3 thoughts on “Србија: Дан Ћирила и Методија постаје државни празник

  1. Лаж и затупљивање!Ми смо имали своје писмо ко зна колико хиљада година прије њих.А чије је Винчарско писмо ако не Србско?Од њихових 40 слова преко 25 су Србица из које је касније настала ћирилица баш из ових разлога да би нам се украла историја.Да нас преставе као дивљаке неписмене који су дошли са сјевера побили Илире и узели им земљу.А као ти Илири су албанци,тако да по тој лажној исторуји они полажу историјско право на наше земље.А заправо су они ти који су дошли у 10вијеку за војском као сточари и ми смо им дозволили да се ту населе и сад потпомогнути слугама сотоне раде ово што раде.

  2. Глупост! Св Сава треба да то постане а не грчки експоненти њихове политике са нама,као тобоже они нам дали писменост!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *