ИН4С

ИН4С портал

Србија је и превише крвљу плаћала да јој се међаши виде с небеса, довека…

1 min read
Давно смо се ми на Косову и Метохији разграничили - на Христову војску под светом земљом и оном на њој, друге поделе ту нема и не сме је бити!
Njegoševoj, Košara, Devič

Михаило Меденица

Не, Вучићу – Србија није изгубила рат на Косову и Метохији 1999. године и нема због чега да плати „највишу цену”, како срамно и без трунке образа велите!

Српски војници и полицајци су одбранили сваку стопу заветне светиње!

Свака стопа заветне светиње је крштена крвљу наших јунака!

Те стопе би требало да су Вам светиња, свака од њих је међа Србије, свака од њих је јаук мајке за херојем који је знао шта брани и због чега не узмиче ни педаљ!

Због чега се неће вратити мајци, због чега ће га дете памтити само по слици са мермера сраслог до небеса, због чега неумрла деца див- јунаци, анђели, још стражаре на Проклетијама и Паштрику…

Знате ли уопште да је на тим светим планинама остало тела наших јунака?!

Знате ли шта су родитељи сахранили – сећање, спомен, надање да им деца нису пострадала како им нико више не би дозвао: „Помаже Бог, јуначе!”

Значе ли Вам ишта ова света имена: Јагуар, Леовац, Крунослав, Тибор, Нинослав, Славољуб, Шумар, Бранислав, Груби, Рале, Песник, Ћале, Дозер, Пезос, Аљоша, Цицибан, Микица, Марић, Дража, Шмиги, Алберт, Слађана, Влада, Божо, Панта, Доктор, Дејан, Илија, Остоја… стотине их је још, хиљаде витезова који су пострадали за најсветије што имамо, јер и они који су се, Богу хвала, вратили из најтежих битака данас страдају од Ваших речи издаје из подле заседе…

Ви сте, мизерни политичари, изгубили рат водећи га као сваки дезертери из „ровова” тапацираних кабинета – ВОЈСКА И ПОЛИЦИЈА СРБИЈЕ НИЈЕ, и никада се више немојте раскусуравати њима, није то бедна ситнина ваших удворица већ ТАПИЈА на вековну ТАПИЈУ Србинову на благодат овоземаљску и цартсво небеско – Косово и Метохију!

Ви и све потоње политичке конкубине, па опет све до Вас – ви сте изгубили мир за који су хероји падали не жалећи ни за чим без за још даном, часом у борби, водећи се сви до једног оном Лазаревом: „Није важно колика је сила што удара – већ колика је светиња коју браниш!”

Бранили су и одбранили су је, Срби, Мађари, Хрвати, муслимани… знате ли и то?!

Знате ли да су једнако падали за светињу знајући да је и њихова?!

Знате ли да су браћа Руси јуришали Паштриком ко да праг дома свог бране?! И јесу бранили! Знали су и знају оно што Ви тако презирете!!!

Реците Милошу Ћирковићу да смо изгубили рат и да због тога „плаћамо највећу цену”!

Знате ли ко је он?

Ено витеза још брани Пећку патријаршију.

Јатакују му шуме, ветрови, Бистрица…

Ено га у трептају сваке воштанице немањичких метоха, чека нас, узмиче хајкачима скривен у облацима…

„Ви идите, ја нећу!”- није ли нас тим заветом закрстио да никада не помислимо како Косово и Метохија може бити било чије до Србиново и Божије?!

Неће Србија платити највећу цену због „изгубљеног рата” већ Ваш издаје!

Србија је и превише крвљу плаћала да јој се међаши виде с небеса, довека…

И превише да их Ви данас потрли у црвену флеку коју ваља спрати брзаком издаје!

То је највећа цена коју ће платити- издаја!

„Ви идите, ја нећу!”- нека Вам ове речи буду једини аргумент у преговорима о непреговорљивом!

Давно смо се ми на Косову и Метохији разграничили – на Христову војску под светом земљом и оном на њој, друге поделе ту нема и не сме је бити!

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

4 thoughts on “Србија је и превише крвљу плаћала да јој се међаши виде с небеса, довека…

  1. Dobija Honorar, Novinarski…Ali zbog ovih tekstova i u Srbiji radi u Autoperionici…Srbi su I u Srbiji na zalost manjina. Ima Komlene od tvoje vrste i u Srbiji dosta dvonoznih stvorova, (neko bi rekao ljudi i pogresio). Velika je razlika Komlene izmedju tvog Sutanja i Obmane i Mihailovog Pisanja. Pisao bi i ja ovako ali ne umijem jer Gospod svakome da mogucnost za po nesto, dao nam je Mihaila da pogodi o dokumentuje svaku nasu misao i svaku Istinu…Mozda je meni odredio da jednog dana posjetim Kosovo na Ruskom tenku i sa kalasnjikovom u ruci umjesto olovke. Volio bih da te tad sretnem, i vidim tvoju pognutu glavu od stida…Brzo ce to biti… docekacemo…

  2. Anonimni, bolje ti je šuti. Ne razumiješ koliki se sudbinski teretsvotosavlja i srpstva sručio na ledja ovog Medenice. Kad to čovjek shvati sqamo može da zašuti. Čovjek promišlja i šuti. treba dobiti koji honorar u Beogradu. Krvav je to hljeb.

  3. Имам и ја нешто што ме теши, да будем исрена сасвим, а то је мисао : нека је овај део српског народa извукао великом већином живу главу, па макар и бруталном силом променио станиште.
    Имаће ко и да се врати!
    Кад тад, кад тад!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *