Srbija je i previše krvlju plaćala da joj se međaši vide s nebesa, doveka…
1 min read
Mihailo Medenica
Ne, Vučiću – Srbija nije izgubila rat na Kosovu i Metohiji 1999. godine i nema zbog čega da plati „najvišu cenu”, kako sramno i bez trunke obraza velite!
Srpski vojnici i policajci su odbranili svaku stopu zavetne svetinje!
Svaka stopa zavetne svetinje je krštena krvlju naših junaka!
Te stope bi trebalo da su Vam svetinja, svaka od njih je međa Srbije, svaka od njih je jauk majke za herojem koji je znao šta brani i zbog čega ne uzmiče ni pedalj!
Zbog čega se neće vratiti majci, zbog čega će ga dete pamtiti samo po slici sa mermera sraslog do nebesa, zbog čega neumrla deca div- junaci, anđeli, još stražare na Prokletijama i Paštriku…
Znate li uopšte da je na tim svetim planinama ostalo tela naših junaka?!
Znate li šta su roditelji sahranili – sećanje, spomen, nadanje da im deca nisu postradala kako im niko više ne bi dozvao: „Pomaže Bog, junače!”
Znače li Vam išta ova sveta imena: Jaguar, Leovac, Krunoslav, Tibor, Ninoslav, Slavoljub, Šumar, Branislav, Grubi, Rale, Pesnik, Ćale, Dozer, Pezos, Aljoša, Ciciban, Mikica, Marić, Draža, Šmigi, Albert, Slađana, Vlada, Božo, Panta, Doktor, Dejan, Ilija, Ostoja… stotine ih je još, hiljade vitezova koji su postradali za najsvetije što imamo, jer i oni koji su se, Bogu hvala, vratili iz najtežih bitaka danas stradaju od Vaših reči izdaje iz podle zasede…
Vi ste, mizerni političari, izgubili rat vodeći ga kao svaki dezerteri iz „rovova” tapaciranih kabineta – VOJSKA I POLICIJA SRBIJE NIJE, i nikada se više nemojte raskusuravati njima, nije to bedna sitnina vaših udvorica već TAPIJA na vekovnu TAPIJU Srbinovu na blagodat ovozemaljsku i cartsvo nebesko – Kosovo i Metohiju!
Vi i sve potonje političke konkubine, pa opet sve do Vas – vi ste izgubili mir za koji su heroji padali ne žaleći ni za čim bez za još danom, časom u borbi, vodeći se svi do jednog onom Lazarevom: „Nije važno kolika je sila što udara – već kolika je svetinja koju braniš!”
Branili su i odbranili su je, Srbi, Mađari, Hrvati, muslimani… znate li i to?!
Znate li da su jednako padali za svetinju znajući da je i njihova?!
Znate li da su braća Rusi jurišali Paštrikom ko da prag doma svog brane?! I jesu branili! Znali su i znaju ono što Vi tako prezirete!!!
Recite Milošu Ćirkoviću da smo izgubili rat i da zbog toga „plaćamo najveću cenu”!
Znate li ko je on?
Eno viteza još brani Pećku patrijaršiju.
Jatakuju mu šume, vetrovi, Bistrica…
Eno ga u treptaju svake voštanice nemanjičkih metoha, čeka nas, uzmiče hajkačima skriven u oblacima…
„Vi idite, ja neću!”- nije li nas tim zavetom zakrstio da nikada ne pomislimo kako Kosovo i Metohija može biti bilo čije do Srbinovo i Božije?!
Neće Srbija platiti najveću cenu zbog „izgubljenog rata” već Vaš izdaje!
Srbija je i previše krvlju plaćala da joj se međaši vide s nebesa, doveka…
I previše da ih Vi danas potrli u crvenu fleku koju valja sprati brzakom izdaje!
To je najveća cena koju će platiti- izdaja!
„Vi idite, ja neću!”- neka Vam ove reči budu jedini argument u pregovorima o nepregovorljivom!
Davno smo se mi na Kosovu i Metohiji razgraničili – na Hristovu vojsku pod svetom zemljom i onom na njoj, druge podele tu nema i ne sme je biti!
Dobija Honorar, Novinarski…Ali zbog ovih tekstova i u Srbiji radi u Autoperionici…Srbi su I u Srbiji na zalost manjina. Ima Komlene od tvoje vrste i u Srbiji dosta dvonoznih stvorova, (neko bi rekao ljudi i pogresio). Velika je razlika Komlene izmedju tvog Sutanja i Obmane i Mihailovog Pisanja. Pisao bi i ja ovako ali ne umijem jer Gospod svakome da mogucnost za po nesto, dao nam je Mihaila da pogodi o dokumentuje svaku nasu misao i svaku Istinu…Mozda je meni odredio da jednog dana posjetim Kosovo na Ruskom tenku i sa kalasnjikovom u ruci umjesto olovke. Volio bih da te tad sretnem, i vidim tvoju pognutu glavu od stida…Brzo ce to biti… docekacemo…
Anonimni, bolje ti je šuti. Ne razumiješ koliki se sudbinski teretsvotosavlja i srpstva sručio na ledja ovog Medenice. Kad to čovjek shvati sqamo može da zašuti. Čovjek promišlja i šuti. treba dobiti koji honorar u Beogradu. Krvav je to hljeb.
Imam i ja nešto što me teši, da budem isrena sasvim, a to je misao : neka je ovaj deo srpskog naroda izvukao velikom većinom živu glavu, pa makar i brutalnom silom promenio stanište.
Imaće ko i da se vrati!
Kad tad, kad tad!
Koja je više fora sa tom „izdajom“?