Пише: мр Данијел Игрец*

Тог пролећа давне 1942. године мало ко је имао храбрости да устане против тираније фашистичког окупатора. Текла је већ двадесета година откако је словеначка Приморска пала у руке Италијана, а однос Рима према Словенцима огледао се у насилној романизацији становништва, протеривању национално свесних интелектуалаца и свештених лица, спаљивању словеначких културних институција у Копру, Горици и Трсту.

Са онима који нису хтели да буду безимена маса и потрошна роба у индустријским погонима Дучејеве Италије фашистички режим крваво се обрачунавао – вође првог покрета отпора против фашизма у Европи, припаднике словеначког ТИГР-а (покрета који се борио за слободу Трста, Истре, Горице и Ријеке), „црнокошуљаши“ су стрељали, а њихова тела спалили на брду код Базовице у знак опомене сваком ко се окрене против „новог друштвеног реда“.

Упркос застрашивању и стравичним одмаздама за непослушност пламен отпора и даље је тињао међу многим Словенцима тога доба. Један од њих био је и млади Јанко Премрл, звани Војко, дете из сиромашне, али родољубиве породице, рођен на обронцима Поднаноса, чији стриц је службовао као официр у војсци Краљевине Југославије. Слично свом стрицу и млади Јанко био је војничког, пркосног духа и није се мирио са чињеницом да земљом његових дедова, родном грудом Трубара и Косовела, домовином за коју су крвариле чете Малгајевих и Маистрових војника, сада влада непријатељска чизма.

Не желећи мирно да посматра неправду и зулум фашиста Јанко се латио оружја и са групом својих истомишљеника покренуо оружани отпор против окупатора. Пламен који су својом храброшћу и херојством покренули ови прости приморски младићи убрзо је захватио остале делове Словенија, Јанка повео на пут великих подвига, чојства и славе, а његово име међу народне хероје.

Мало ко зна одакле су Јанко и његови саборци црпили енергију и надахнуће за своје подвиге. Упориште њихове снаге, њихових жеља и хтења налазило се седам стотина километара далеко, у недрима Србије, у срцу Шумадије, на Равној гори, у човеку који је први у Европи устао против нацизма – генералу војске Краљевине Србије, Дражи Михајловићу.

Чули су Јанко и његови другови за „чича Дражу“ и његов „народни устанак“ у којем су и они видели путоказ ка слободи. Док се скоро читава Европа узмицала пред насртајућим злом нацифашизма група младих момака кренула је у борбу за одбрану својих домова, а у слободарској идеји ђенерала видела симбол отпора и наду у уједињење словеначког народа.

Прича се да је, након што су га фашисти одвели на стрељање, Јанко у једном тренутку устао и својим заробљеним саборцима узвикнуо – „Србија, јер то је слобода!“

Извор: Фејсбук страница аутора